L.N. Tolstoj: "U Neklhludovu, kao i u svim ljudima, postojale su dve prirode: jedna je bila duhovna, tražeći samo vrstu sreće koja znači sreću i za sve ostale, a druga je bila životinjska priroda, zaokupljena samozadovoljstvom i tražeći zadovoljstvo na račun ostatka sveta."
- Tolstojev opis dvostruke prirode ljudi se podudara s dugogodišnjim, temeljno istraživanim nalazima u psihologiji. Tačnije, psihoanalizi. Frojd je uveo pojam ega da bi njime označio svesni deo ličnosti koji misli, oseća, prosudjuje, pravi izbore i donosi odluke o ponašanju i aktivnostima kada se suočava sa različitim unutrašnjim i spoljašnjim vrednostima i izazovima. Svrstao ga je u sferu uma ili svesnog nivoa.
Tvrdio je da u nesvesnom postoji destruktivni i konstruktivni nagon. Destruktivni je nazvao id. Asocirao ga je s Tanatosom, a konstruktivni s Erosom. Id je okarakterisao kao divlje, primitivne, telesne porive lišene moralnosti. Po Jungu konstruktivnost proističe iz duhovne suštine ljudi. Dokaz za to je pronalazio u kolektivnom nesvesnom.
S obzirom da je ego posrednik izmedju unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta i da se stalno nalazi pod protivrečnim pritiscima mora ih uskladjivati ili uspostavljati mir i ravnotežu. To je teško uvek postići tako da se javljaju unutrašnji konflikti. Oni mogu ozbiljno ugroziti mentalno zdravlje ukoliko se potiskuju i ne rešavaju. Zato je važno znati šta treba činiti u traumatičnim situacijama i za koji nagon se opredeliti jer od toga zavisi razvoj ličnosti, njeno osvešćivanje, funkcionalnost i karakterne osobine.
Kada se ego identifikuje nižim, sebičnim strastima otudjuje se od svoje duhovne prirode i postaje lukav, manipulativan i beskrupulozan. Dok se ego ne opredeli za savest i ljubav/empatiju ne može uspostaviti vezu s duhovnim potencijalom i postati celovit. Taj kontakt je neophodan da bi se postiglo jedinstvo bića i iskrenost. Bez toga se ne može koristiti puni svesni kapaciet, proniknuti kroz zablude, raskrinkati zamaskirana oparavdanja i dobiti jasno razumevanje situacije i ispravnog delovanja koje će rezultirati opštim prosperitetom i skladom.
Novija duhovna učenja su uprostila strukturu svesti. Svela su je na duhovnu prirodu i ego. S tim što se ego drugačije interpretirao. Predstavio se kao uzrok svakog zla. Treba ga samo eliminisati i ljudi će se automatski osvestiti/probuditi i postati dobri. Pored toga što je to neralno, u tom shvatanju ima dosta nedoslednosti i proizvoljnosti. Zanemarila se i činjenica da se gubitkom ega/samosvesti/identiteta gubi i sposobnost inteligentnog razumevanja. Očigledan dokaz su ljudi s demencijom.
Elokventno, vešto izloženo učenje može ostaviti snažan utisak i time navesti da se olako, bezrezervno i nepromišljeno usvoji. Ali, to ne vodi prosvetljenju i napretku. Pogotovo danas kada je duhovnost postala profitabilno, isplativo poslovanje. Sve treba podrobno razmotriti pre nego što se prihvati.
- Tolstojev opis dvostruke prirode ljudi se podudara s dugogodišnjim, temeljno istraživanim nalazima u psihologiji. Tačnije, psihoanalizi. Frojd je uveo pojam ega da bi njime označio svesni deo ličnosti koji misli, oseća, prosudjuje, pravi izbore i donosi odluke o ponašanju i aktivnostima kada se suočava sa različitim unutrašnjim i spoljašnjim vrednostima i izazovima. Svrstao ga je u sferu uma ili svesnog nivoa.
Tvrdio je da u nesvesnom postoji destruktivni i konstruktivni nagon. Destruktivni je nazvao id. Asocirao ga je s Tanatosom, a konstruktivni s Erosom. Id je okarakterisao kao divlje, primitivne, telesne porive lišene moralnosti. Po Jungu konstruktivnost proističe iz duhovne suštine ljudi. Dokaz za to je pronalazio u kolektivnom nesvesnom.
S obzirom da je ego posrednik izmedju unutrašnjeg i spoljašnjeg sveta i da se stalno nalazi pod protivrečnim pritiscima mora ih uskladjivati ili uspostavljati mir i ravnotežu. To je teško uvek postići tako da se javljaju unutrašnji konflikti. Oni mogu ozbiljno ugroziti mentalno zdravlje ukoliko se potiskuju i ne rešavaju. Zato je važno znati šta treba činiti u traumatičnim situacijama i za koji nagon se opredeliti jer od toga zavisi razvoj ličnosti, njeno osvešćivanje, funkcionalnost i karakterne osobine.
Kada se ego identifikuje nižim, sebičnim strastima otudjuje se od svoje duhovne prirode i postaje lukav, manipulativan i beskrupulozan. Dok se ego ne opredeli za savest i ljubav/empatiju ne može uspostaviti vezu s duhovnim potencijalom i postati celovit. Taj kontakt je neophodan da bi se postiglo jedinstvo bića i iskrenost. Bez toga se ne može koristiti puni svesni kapaciet, proniknuti kroz zablude, raskrinkati zamaskirana oparavdanja i dobiti jasno razumevanje situacije i ispravnog delovanja koje će rezultirati opštim prosperitetom i skladom.
Novija duhovna učenja su uprostila strukturu svesti. Svela su je na duhovnu prirodu i ego. S tim što se ego drugačije interpretirao. Predstavio se kao uzrok svakog zla. Treba ga samo eliminisati i ljudi će se automatski osvestiti/probuditi i postati dobri. Pored toga što je to neralno, u tom shvatanju ima dosta nedoslednosti i proizvoljnosti. Zanemarila se i činjenica da se gubitkom ega/samosvesti/identiteta gubi i sposobnost inteligentnog razumevanja. Očigledan dokaz su ljudi s demencijom.
Elokventno, vešto izloženo učenje može ostaviti snažan utisak i time navesti da se olako, bezrezervno i nepromišljeno usvoji. Ali, to ne vodi prosvetljenju i napretku. Pogotovo danas kada je duhovnost postala profitabilno, isplativo poslovanje. Sve treba podrobno razmotriti pre nego što se prihvati.
.