Pogledajte prilog 388162
„Jutros je na obali mora, primećeno nasukano telo plavog kita. Ribari i kupači pridružili su se policajcima i pripadnicima mornarice u njihovim naporima da vrate plavu grdosiju u dublje vode...“
Čovek uzdahnu, isključi radio i nastavi da pravi dvorac.
Satima ga je podizao, pesak dosipao, kule ka nebu upravljao, šarama zidine ukrašavao. No, posle izvesnog vremena, od zagrljaja Meseca i Zemlje more nabubri. Pljusak po pljusak i zidine se najpre istanjiše, ukrasi nestaše, kule se jedna po jedna srušiše.
Ostade samo bezoblična gomila peska, a zatim se i ona utopi u zaboravu zrnaca na plaži. Čoveku ne beše drago, no ne pade u očajanje.
- Napraviću veći dvorac! - zavetova se u sebi.
- Temelji će njegovi biti deblji. Ugradiću u njih kamenje morsko. Kule ću postaviti još više, ukrase ću u zidine ucrtati dublje! - pomisli on i poče grozničavo da vaja.
I zaista napravi čovek zamak, veći i lepši no ikada do tada. Umoran, sede pored zamka i divljaše se trudu svojih ruku. No, pljusak po pljusak, more učini što i prethodnog dana. Grozničavo je čovek dosipao pesak na izlokane zidine dvorca, telom preprečivao talasima put, besno nogama šutirao vodu koja je jurišala na njegovu tvorevinu. Izmoren, sede na ivicu mora i zaroni prste grčevito u pesak pored sebe.
- Pogrešno mesto za zidanje i pogrešan materijal,- uzdahnu.
Utom, najistureniji odred konjice vodene dodirnu mu prste na nogama i on se prenu. Miris mora zapahnu mu nozdrve, zvuk talasa zagluši mu uši, iskre sunca na površini vode zagolicaše mu oči. Celog ga preplavi nezadrživa želja da uđe u vodu. Čovek ustade, otrese pesak sa sebe, skide odeću i zaroni u more. Potom nekoliko puta snažno zamahnu repnim perajem.
Telom kita prođe blagi trzaj i ona se probudi iz sna. Nije se sećala šta je sanjala, znala je samo po osećaju u dubini utrobe, da je san bio lep. Više od toga nije umela da sroči.
- Nešto o talasima... i pesku... da! I pesku! - pokuša poslednji put da iz dubina zaborava izroni sećanje a zatim odusta. Ostade joj samo nezadrživa želja da pliva napred, ka plićaku.
„Jutros je na obali mora, primećeno nasukano telo plavog kita. Ribari i kupači pridružili su se policajcima i pripadnicima mornarice u njihovim naporima da vrate plavu grdosiju u dublje vode...“
Čovek uzdahnu, isključi radio i nastavi da pravi dvorac.
Satima ga je podizao, pesak dosipao, kule ka nebu upravljao, šarama zidine ukrašavao. No, posle izvesnog vremena, od zagrljaja Meseca i Zemlje more nabubri. Pljusak po pljusak i zidine se najpre istanjiše, ukrasi nestaše, kule se jedna po jedna srušiše.
Ostade samo bezoblična gomila peska, a zatim se i ona utopi u zaboravu zrnaca na plaži. Čoveku ne beše drago, no ne pade u očajanje.
- Napraviću veći dvorac! - zavetova se u sebi.
- Temelji će njegovi biti deblji. Ugradiću u njih kamenje morsko. Kule ću postaviti još više, ukrase ću u zidine ucrtati dublje! - pomisli on i poče grozničavo da vaja.
I zaista napravi čovek zamak, veći i lepši no ikada do tada. Umoran, sede pored zamka i divljaše se trudu svojih ruku. No, pljusak po pljusak, more učini što i prethodnog dana. Grozničavo je čovek dosipao pesak na izlokane zidine dvorca, telom preprečivao talasima put, besno nogama šutirao vodu koja je jurišala na njegovu tvorevinu. Izmoren, sede na ivicu mora i zaroni prste grčevito u pesak pored sebe.
- Pogrešno mesto za zidanje i pogrešan materijal,- uzdahnu.
Utom, najistureniji odred konjice vodene dodirnu mu prste na nogama i on se prenu. Miris mora zapahnu mu nozdrve, zvuk talasa zagluši mu uši, iskre sunca na površini vode zagolicaše mu oči. Celog ga preplavi nezadrživa želja da uđe u vodu. Čovek ustade, otrese pesak sa sebe, skide odeću i zaroni u more. Potom nekoliko puta snažno zamahnu repnim perajem.
Telom kita prođe blagi trzaj i ona se probudi iz sna. Nije se sećala šta je sanjala, znala je samo po osećaju u dubini utrobe, da je san bio lep. Više od toga nije umela da sroči.
- Nešto o talasima... i pesku... da! I pesku! - pokuša poslednji put da iz dubina zaborava izroni sećanje a zatim odusta. Ostade joj samo nezadrživa želja da pliva napred, ka plićaku.
