- Poruka
- 392.132
Dvorac Miramare nije među najstarijim italijanskim dvorcima, ali je bez sumnje jedan od najlepših. Izgrađen je u XIX veku za austrijskog nadvojvodu Maksimilijana I i njegovu suprugu, a nalazi se nedaleko od Trsta, na samoj obali Tršćanskog zaliva. Okružen je prekrasnim zelenilom parka koji je posađen kako bi doprineo opštem utisku raskoši.Danas se u njemu nalazi muzej
Karl Junker, koji je projektovao dvorac Miramare, uglavnom se za života bavio konstrukcijom akvadukta i vodovodnih cevi. Ipak, Junker je pokazao da zna kako da zadovolji potrebe i običnih ljudi i elite.
Poznata priča kaže da je nadvojvoda ostao zarobljen u oluji na moru i uspeo da se spase dočepavši se kopna na ovom području. Kasnije ga je odabrao za svoj dom i nazvao ga po svom "pravom" domu, rezidenciji u Portugalu.
Pažljivo je nadzirao gradnju sve do najmanjih detalja, poput ornamenata i rezbarija. Međutim, kada je dvorac završen, nadvojvoda je ubrzo otputovao u Meksiko gde su ga politički neprijatelji zarobili i streljali. Imao je samo 35 godina.
Nije prošlo dugo, a u raskoši dvorca je već uživao car Franc Jozef sa svojom suprugom kada su došli u posetu Trstu. Nakon njih, ovde su boravile carica Elizabeta i belgijska princeza Stefani. Kobne 1914. godine, u dvorcu Miramare je odmarao nadvojvoda Franc Ferdinand. Bilo je to samo dva meseca pre nego što je nastavio put prema Sarajevu
Područje parka je bila samo škrta zemlja puna mediteranskog šiblja pre izgradnje dvorca. Prema želji nadvojvode, ovde su pažljivo posađene razne vrste cveća i drveća sa svih strana sveta: iz Libana, severne Afrike, Kalifornije, Meksika, Azije… Bio je to privatni vrt u kome je mogao da uživa samo nadvojvoda sa svojom porodicom. Ponekad bi se smilovao javnosti i pustio ih unutra, da se malo pohvali.
Takozvani Castelletto je žuto zdanje ušuškano u parku pored dvorca Miramare, a izgledom pomalo i liči na njega. Ovde je živeo nadvojvoda Maksimilijan dok se gradio Miramare.
Karl Junker, koji je projektovao dvorac Miramare, uglavnom se za života bavio konstrukcijom akvadukta i vodovodnih cevi. Ipak, Junker je pokazao da zna kako da zadovolji potrebe i običnih ljudi i elite.
Poznata priča kaže da je nadvojvoda ostao zarobljen u oluji na moru i uspeo da se spase dočepavši se kopna na ovom području. Kasnije ga je odabrao za svoj dom i nazvao ga po svom "pravom" domu, rezidenciji u Portugalu.
Pažljivo je nadzirao gradnju sve do najmanjih detalja, poput ornamenata i rezbarija. Međutim, kada je dvorac završen, nadvojvoda je ubrzo otputovao u Meksiko gde su ga politički neprijatelji zarobili i streljali. Imao je samo 35 godina.
Nije prošlo dugo, a u raskoši dvorca je već uživao car Franc Jozef sa svojom suprugom kada su došli u posetu Trstu. Nakon njih, ovde su boravile carica Elizabeta i belgijska princeza Stefani. Kobne 1914. godine, u dvorcu Miramare je odmarao nadvojvoda Franc Ferdinand. Bilo je to samo dva meseca pre nego što je nastavio put prema Sarajevu
Područje parka je bila samo škrta zemlja puna mediteranskog šiblja pre izgradnje dvorca. Prema želji nadvojvode, ovde su pažljivo posađene razne vrste cveća i drveća sa svih strana sveta: iz Libana, severne Afrike, Kalifornije, Meksika, Azije… Bio je to privatni vrt u kome je mogao da uživa samo nadvojvoda sa svojom porodicom. Ponekad bi se smilovao javnosti i pustio ih unutra, da se malo pohvali.
Takozvani Castelletto je žuto zdanje ušuškano u parku pored dvorca Miramare, a izgledom pomalo i liči na njega. Ovde je živeo nadvojvoda Maksimilijan dok se gradio Miramare.
