Dve vekne hleba

[Mali čičak]

Od juče razmišljam gde da napišem ovo ali ne nađoh odgovarajuću temu. Ako postoji, lepite.

Elem, juče deda i ja kod mojih, ćaskamo, neko zvoni. Ja ustanem, otvorim kad neki dečko, malo mlađi od mene, recimo 22-23 godine.
Traži mog tatu, ja skontam da je učenik i kažem da je u školi, a on pita jel možda mama tu. Ja kažem Nije, i ona je u školi. I taman kad sam htela da zatvorim, a on mi onako tužno kaže:''Znaš, ja sam došao da od profesora tražim ako ima dve vekne hleba da mi da.'' ja zastanem, rekoh ''Nemam, ali daću ti pare da kupiš.'' odem i dam mu 100 dinara, a on me upita kako se zovem i kaže:''Hvala ti puno, vratiću čim mi bude plata.''

Kad su moji došli, ja im ispričam i pitam da li on stvarno nema ili mu treba za drogu, pošto u zadnje vreme kome god da daš, za svakoga skontaš da je za drogu i osećaš se ko majmun.
Onda mi mama ispriča da je on stvarno vredan i radi, ali ih ima puno braće i sestara i nemaju a roditelji bolesni. Kaže mi da je on i ranije dolazio i da uvek dođe da vrati, koliko je pošten. Moj tata mu je bio razredni i uvek ga je puštao da izostaje sa časova jer je radio da izdržava porodicu.

I baš me posle nešto duša zabolela. I tako sam se osećala tužno zbog njega. Bilo mi je krivo što mu nisam dala više novaca.
Mislim se ja, kako je to kad nemaš za hleb. Kad u tim godinama moraš da tražiš od nekoga.



Da li se vama dešava slično? Kako reagujete?
Kod nas je sve više toga.
Htela bih nekako da pomognem tom dečku, ali ne znam kako, sem da mu dajem za hleb. Da li bi se uvredio na nešto drugo?

 

[Alessandro Juliani]

Od juče razmišljam gde da napišem ovo ali ne nađoh odgovarajuću temu. Ako postoji, lepite.

Elem, juče deda i ja kod mojih, ćaskamo, neko zvoni. Ja ustanem, otvorim kad neki dečko, malo mlađi od mene, recimo 22-23 godine.
Traži mog tatu, ja skontam da je učenik i kažem da je u školi, a on pita jel možda mama tu. Ja kažem Nije, i ona je u školi. I taman kad sam htela da zatvorim, a on mi onako tužno kaže:''Znaš, ja sam došao da od profesora tražim ako ima dve vekne hleba da mi da.'' ja zastanem, rekoh ''Nemam, ali daću ti pare da kupiš.'' odem i dam mu 100 dinara, a on me upita kako se zovem i kaže:''Hvala ti puno, vratiću čim mi bude plata.''

Kad su moji došli, ja im ispričam i pitam da li on stvarno nema ili mu treba za drogu, pošto u zadnje vreme kome god da daš, za svakoga skontaš da je za drogu i osećaš se ko majmun.
Onda mi mama ispriča da je on stvarno vredan i radi, ali ih ima puno braće i sestara i nemaju a roditelji bolesni. Kaže mi da je on i ranije dolazio i da uvek dođe da vrati, koliko je pošten. Moj tata mu je bio razredni i uvek ga je puštao da izostaje sa časova jer je radio da izdržava porodicu.

I baš me posle nešto duša zabolela. I tako sam se osećala tužno zbog njega. Bilo mi je krivo što mu nisam dala više novaca.
Mislim se ja, kako je to kad nemaš za hleb. Kad u tim godinama moraš da tražiš od nekoga.



Da li se vama dešava slično? Kako reagujete?
Kod nas je sve više toga.
Htela bih nekako da pomognem tom dečku, ali ne znam kako, sem da mu dajem za hleb. Da li bi se uvredio na nešto drugo?

pa sad, to vec ne znam

 

[Art Ista]

Jao Cicak...naravno da se desava...i mene dusa zaboli...
ne znam sta da ti kazem...ja dam koliko mogu...na zalost, ne mogu uvek koliko bih zelala i koliko je potrebno...
imam jednu poznanicu koja je u teskoj situaciji...redovno spakujem svu deciju garderobu koja je mojima mala i odnesem joj...bez posla je, u teskoj situaciji...kad cujem za neki posao, javim joj...doduse, sve to bude nesto privremeno, ali joj znaci...
kako pomoci...ne znam, ne mozes mnogo, ali koliko god da si u stanju, pomozi, i to sto mu pozajmis kad mu zatreba njemu mnogo znaci...

 

[Vexy]

Od juče razmišljam gde da napišem ovo ali ne nađoh odgovarajuću temu. Ako postoji, lepite.

Elem, juče deda i ja kod mojih, ćaskamo, neko zvoni. Ja ustanem, otvorim kad neki dečko, malo mlađi od mene, recimo 22-23 godine.
Traži mog tatu, ja skontam da je učenik i kažem da je u školi, a on pita jel možda mama tu. Ja kažem Nije, i ona je u školi. I taman kad sam htela da zatvorim, a on mi onako tužno kaže:''Znaš, ja sam došao da od profesora tražim ako ima dve vekne hleba da mi da.'' ja zastanem, rekoh ''Nemam, ali daću ti pare da kupiš.'' odem i dam mu 100 dinara, a on me upita kako se zovem i kaže:''Hvala ti puno, vratiću čim mi bude plata.''

Kad su moji došli, ja im ispričam i pitam da li on stvarno nema ili mu treba za drogu, pošto u zadnje vreme kome god da daš, za svakoga skontaš da je za drogu i osećaš se ko majmun.
Onda mi mama ispriča da je on stvarno vredan i radi, ali ih ima puno braće i sestara i nemaju a roditelji bolesni. Kaže mi da je on i ranije dolazio i da uvek dođe da vrati, koliko je pošten. Moj tata mu je bio razredni i uvek ga je puštao da izostaje sa časova jer je radio da izdržava porodicu.

I baš me posle nešto duša zabolela. I tako sam se osećala tužno zbog njega. Bilo mi je krivo što mu nisam dala više novaca.
Mislim se ja, kako je to kad nemaš za hleb. Kad u tim godinama moraš da tražiš od nekoga.



Da li se vama dešava slično? Kako reagujete?
Kod nas je sve više toga.
Htela bih nekako da pomognem tom dečku, ali ne znam kako, sem da mu dajem za hleb. Da li bi se uvredio na nešto drugo?

dešava se i te kako
lepo čovek zvonio na vrata, ptao dali možemo na bilo koji način da pomognemo, bilo posao, bilo milostinja...
i vidim čovek nosi kesu svega(koja jabuka, hleb...znači išo je od vrata do vrata i prima šta mu se da...
a moja komšinica mu odgovorila: ajd pa mi javi gde iam posla i gde se deli

Čičak,ne verujem da bi se takav uvredio da mu se da bilo šta: stara garderoba (stara u smislu da neko jednostavno ne želi da nosi nešto, jer mu se ne sviđa a očuvno je)
o hrani da ne pričam....

tužno jeste. al sad sha da radimo---pomognemo kad možemo i koliko možemo....

 

[DeeLite]

el umete vi ovde da napišete uvodni post u 2,3 rečenice...? :/

 

[Mojrae]

mislim da bi mu najvise pomogla da ga pozoves kad treba nesto da se uradi kod tebe, pa mu platis. to nije ponizavajuce jer njemu sigurno treba dodatni prihod - recimo kad treba da se pokosi, nadjubri vocnjak ili da se operu kola. ako je posten decko, preporucis ga i prijateljima, ako cujes za neki posao javis...

 

[gost 15307]

Od juče razmišljam gde da napišem ovo ali ne nađoh odgovarajuću temu. Ako postoji, lepite.

Elem, juče deda i ja kod mojih, ćaskamo, neko zvoni. Ja ustanem, otvorim kad neki dečko, malo mlađi od mene, recimo 22-23 godine.
Traži mog tatu, ja skontam da je učenik i kažem da je u školi, a on pita jel možda mama tu. Ja kažem Nije, i ona je u školi. I taman kad sam htela da zatvorim, a on mi onako tužno kaže:''Znaš, ja sam došao da od profesora tražim ako ima dve vekne hleba da mi da.'' ja zastanem, rekoh ''Nemam, ali daću ti pare da kupiš.'' odem i dam mu 100 dinara, a on me upita kako se zovem i kaže:''Hvala ti puno, vratiću čim mi bude plata.''

Kad su moji došli, ja im ispričam i pitam da li on stvarno nema ili mu treba za drogu, pošto u zadnje vreme kome god da daš, za svakoga skontaš da je za drogu i osećaš se ko majmun.
Onda mi mama ispriča da je on stvarno vredan i radi, ali ih ima puno braće i sestara i nemaju a roditelji bolesni. Kaže mi da je on i ranije dolazio i da uvek dođe da vrati, koliko je pošten. Moj tata mu je bio razredni i uvek ga je puštao da izostaje sa časova jer je radio da izdržava porodicu.

I baš me posle nešto duša zabolela. I tako sam se osećala tužno zbog njega. Bilo mi je krivo što mu nisam dala više novaca.
Mislim se ja, kako je to kad nemaš za hleb. Kad u tim godinama moraš da tražiš od nekoga.



Da li se vama dešava slično? Kako reagujete?
Kod nas je sve više toga.
Htela bih nekako da pomognem tom dečku, ali ne znam kako, sem da mu dajem za hleb. Da li bi se uvredio na nešto drugo?

jel vi ono privatnu firmu imate?
pa zaposlite ga
ili nekog od njegove brace, sestara...oca, majku...
to je najzdraviji nacin
moj otac je to tako radio; nauci mladog covjeka zanat i on kasnije radi sam
ako je veci posao uvijek ima koga zvat da to odradi s njim

fora je da covjeka naucis da peca, a ne da mu poklanjas ribe : )

 

[Only Beer]

mislim da bi mu najvise pomogla da ga pozoves kad treba nesto da se uradi kod tebe, pa mu platis. to nije ponizavajuce jer njemu sigurno treba dodatni prihod - recimo kad treba da se pokosi, nadjubri vocnjak ili da se operu kola. ako je posten decko, preporucis ga i prijateljima, ako cujes za neki posao javis...

Ovo je dobra ideja. On ce zaraditi, nece dobiti iz sazaljenja...osecace se sigurno bolje, nego kad mu se da iz sazaljenja. Najmanje vazno, ali isto dobro, je to sto i ti imas korist na kraju krajeva. WIN-WIN situacija, klasicna.

Bravo, Moki.

 

[Sehnsucht]

mislim da bi mu najvise pomogla da ga pozoves kad treba nesto da se uradi kod tebe, pa mu platis. to nije ponizavajuce jer njemu sigurno treba dodatni prihod - recimo kad treba da se pokosi, nadjubri vocnjak ili da se operu kola. ako je posten decko, preporucis ga i prijateljima, ako cujes za neki posao javis...

Bas ovako.

 

[gost 275405]

jel vi ono privatnu firmu imate?
pa zaposlite ga
ili nekog od njegove brace, sestara...oca, majku...
to je najzdraviji nacin
moj otac je to tako radio; nauci mladog covjeka zanat i on kasnije radi sam
ako je veci posao uvijek ima koga zvat da to odradi s njim

fora je da covjeka naucis da peca, a ne da mu poklanjas ribe : )

Bravo.

Lako je pomoći kad se zasita hoće umesto postavljanja besmislenih pitanja.

Inače obožavam ovakve sentimentalne teme koje čine da se osećam krivim što uopšte jedem leba. Upravo nešta jedem ,pročitah temu i reko ,e presede mi

A i taman sam razmišljao da uveče izađem s društvom u grad isetih se da jedna kafa i jedno pivo izađu oko 200 dinara i pomislih da neko može kupiti 5 hlebova za te pare dok se ja luskuziram.Gospodin pije kaficu dok neko gladuje
Još ako odem na more ,ove godine celo selo u Etiopiji da se nahrani.

 

[DarthMaul]

Ja sam pre jedno 1.5 god imao manje visu slicnu situaciju. Nesto sam taj dan zavrsavao po gradu i kad sam prolazio pored jedne zgrade iskace jedna zenica ispred mene sa malom devojcicom i u placu mi kaze imam li bilo sta pra da joj dam da prehrani dete jer nemaju novca. Ne znam, ali onako kad sam ih video bukvalno ne razmisljajuci sam izvadio novcanik i dao sam im novca koliko sam zahvatio iz novcanika. Zhavljivala mi se i ja sam joj govorio da je sve u redu i da ne brine. Bas sam nekako gorak osecaj imao kad pomislim kako neki ljudi zive... Uvek se setim ove situacije kad mi neko pomene kako se sad navodno dobro zivi ovde. U Srbistanu je privilegija imati posao, a ne pravo kao u normalnim zemljama.

 

[paperinos]

Drzava je unistila sve sto vredi u ovom drustvu a postenje i rad su nagradjeni bedom.Tako zavrse svi posteni ljudi koji nisu skloni lopovisanju.

 

[Џорџи]

E o tome pricam a andrea o lv tasnama

 

[LindaLee]

OPA cicak ce da si pribavi bastovana

 

[[Ne_Vazim_Se]]

dobar si chovek, Mali Chichku.

pomozi mu kako god mozesh, nece se on uvrediti

 

[dive]

ono sto je strasno to je da u poslednje vreme ima sve vise ima ovakvih prica..
kao sto mojrae kaze - omoguci mu da zaradi novac koji mu dajes..
dobro tebi, dobro njemu..

 

[Mirko_212]

Drzava je unistila sve sto vredi u ovom drustvu a postenje i rad su nagradjeni bedom.Tako zavrse svi posteni ljudi koji nisu skloni lopovisanju.

A sta ti je to drzava?
Ljudi.
Koji ljudi?
Pa mi.

 

[Only Beer]

ono sto je strasno to je da u poslednje vreme ima sve vise ima ovakvih prica..
kao sto mojrae kaze - omoguci mu da zaradi novac koji mu dajes..
dobro tebi, dobro njemu..

Nije to samo u Srbiji slucaj. Danas sam procitao da u Spaniji jedan milion ljudi zivi na granici egzistencije. U Grckoj stede na decijoj hrani, 40% mladih bez posla. Juce cekam voz i neki nesrecnik me moli da mu dam nesto sice....kontam da je beskucnik, kao i mnogi tu koji borave na stanici....a toga nije bilo bas tako masovno pre par godina. Ma bezbroj primera imas po celom svetu.

A sta ti je to drzava?
Ljudi.
Koji ljudi?
Pa mi.

Verovatno je mislio na drzavne institucije, koje k*rcem ne mrdaju.
Ali iz drugog ugla si u pravu. Na vlasti su oni, za koje su ljudi glasali. Niko se ne buni, znaci da je sve o.k. valjda.

 

[Art Ista]

jel vi ono privatnu firmu imate?
pa zaposlite ga
ili nekog od njegove brace, sestara...oca, majku...
to je najzdraviji nacin
moj otac je to tako radio; nauci mladog covjeka zanat i on kasnije radi sam
ako je veci posao uvijek ima koga zvat da to odradi s njim

fora je da covjeka naucis da peca, a ne da mu poklanjas ribe : )

Jeste to najbolji nacin...
ali sta da radis u situaciji kada to nisi u mogucnosti...pomognes kako god mozes, pa makar tako sto pozajmis kada si u stanju ili poklonis...

 

[gost 15307]

Jeste to najbolji nacin...
ali sta da radis u situaciji kada to nisi u mogucnosti...pomognes kako god mozes, pa makar tako sto pozajmis kada si u stanju ili poklonis...

naravno
samo, koliko se Chickove...situacije sjecam
ona mozda i jeste u poziciji?

a svakom ces covjeku najbolje pomoc tako da mu das
mogucnost da sam zaradi, a ne milostinju
mada, kad si skroz s.jeban i miliostinja znaci
al opet...samopostovanje je bitna stvar

 

[Troja]

Nama je juce zvonio jedan da trazi pare... Ja ne padam ovde na te price, jer znam da drzava obezbedjuje takve slucajeve i vise nego sto treba i koga ne treba...

 

[sofffy]

Joj, obezbjedi ih,ali tako jadno da ti se i od toga plače... kod nas ta socijalna 50-100 KM...
Od toga ne možeš ni hranu za sedmicu kupiti,a gdje je odjeća, gdje su režije...
Tačno mi se plače...

 

[Troja]

Znam Sofi, zato se uvek i iznerviram...

 

[Još jedan iz sela]

Od juče razmišljam gde da napišem ovo ali ne nađoh odgovarajuću temu. Ako postoji, lepite.

Elem, juče deda i ja kod mojih, ćaskamo, neko zvoni. Ja ustanem, otvorim kad neki dečko, malo mlađi od mene, recimo 22-23 godine.
Traži mog tatu, ja skontam da je učenik i kažem da je u školi, a on pita jel možda mama tu. Ja kažem Nije, i ona je u školi. I taman kad sam htela da zatvorim, a on mi onako tužno kaže:''Znaš, ja sam došao da od profesora tražim ako ima dve vekne hleba da mi da.'' ja zastanem, rekoh ''Nemam, ali daću ti pare da kupiš.'' odem i dam mu 100 dinara, a on me upita kako se zovem i kaže:''Hvala ti puno, vratiću čim mi bude plata.''

Kad su moji došli, ja im ispričam i pitam da li on stvarno nema ili mu treba za drogu, pošto u zadnje vreme kome god da daš, za svakoga skontaš da je za drogu i osećaš se ko majmun.
Onda mi mama ispriča da je on stvarno vredan i radi, ali ih ima puno braće i sestara i nemaju a roditelji bolesni. Kaže mi da je on i ranije dolazio i da uvek dođe da vrati, koliko je pošten. Moj tata mu je bio razredni i uvek ga je puštao da izostaje sa časova jer je radio da izdržava porodicu.

I baš me posle nešto duša zabolela. I tako sam se osećala tužno zbog njega. Bilo mi je krivo što mu nisam dala više novaca.
Mislim se ja, kako je to kad nemaš za hleb. Kad u tim godinama moraš da tražiš od nekoga.



Da li se vama dešava slično? Kako reagujete?
Kod nas je sve više toga.
Htela bih nekako da pomognem tom dečku, ali ne znam kako, sem da mu dajem za hleb. Da li bi se uvredio na nešto drugo?

Često o tome pričam, a ljudi me gledaju kao da sam lud.
Ne udaram na njihovu savest, ne kažem im da nešto daju, samo im kažem da pogledaju šta imaju, a ne da gledaju šta nemaju i da zbog toga jadikuju, iako žive bolje od većine ljudi, i bolje od svih svojih predaka.
Poslušaj šta i kako ljudi govore na gotovo svim okupljanjima, i videćeš da mnogi kukumaču iako nemaju pravog razloga za to. Mi danas više bacamo i uništavamo hrane i svih ostalih dobara, nego iko pre nas. Ne znam kako da pomognemo tim nesretnicima, ali pomozimo sebi, tako što ćemo realno sagledati šta imamo, šta nemamo, šta nam je potrebno. Odnosno, kad sledeći pun nešto poželiš, stićeš se tog dečka, i možda ćeš shvatiti imaš li razloga da budeš srećna, ili da budeš nesrećna.

 

[Mali čičak]

mislim da bi mu najvise pomogla da ga pozoves kad treba nesto da se uradi kod tebe, pa mu platis. to nije ponizavajuce jer njemu sigurno treba dodatni prihod - recimo kad treba da se pokosi, nadjubri vocnjak ili da se operu kola. ako je posten decko, preporucis ga i prijateljima, ako cujes za neki posao javis...

Moj tata mu pomaže na taj način koliko može, uvek ga zove ako ima nešto da se radi i uvek mu pomaže.
Ali sada je zima, nema nikakvog posla. Mada danas sam pričala sa mamom, oni će da organizuju(ako uspeJu) u školi akciju da se pomogne tom dečku i njegovoj porodici. Mama im je ispričala za slučaj, i rekla da bi trebali nešto uraditi, mada nije htela da im kaže ime tog dečaka. Sad ćemo videti šta dalje.

jel vi ono privatnu firmu imate?
pa zaposlite ga
ili nekog od njegove brace, sestara...oca, majku...
to je najzdraviji nacin
moj otac je to tako radio; nauci mladog covjeka zanat i on kasnije radi sam
ako je veci posao uvijek ima koga zvat da to odradi s njim

fora je da covjeka naucis da peca, a ne da mu poklanjas ribe : )

Da moj zlotvore, kad bi to tako išlo.
Pa i ovo zaposlenih što imamo nam ne treba. Ne znam ni odakle njih plaćamo. Ali ne možemo im dati otkaz, prosto, nadamo se da će doći bolje vreme.

OPA cicak ce da si pribavi bastovana

Ma kakvi, mm obavlja sve te 'baštovanske' dužnosti....

ono sto je strasno to je da u poslednje vreme ima sve vise ima ovakvih prica..
kao sto mojrae kaze - omoguci mu da zaradi novac koji mu dajes..
dobro tebi, dobro njemu..

Upravo to boldovano.
U zadnjih pola godine, par puta smo tata i ja išli negde zajedno, šetali, itd... i od npr.5 puta, 3 puta su mu prilazili momci, bivši đaci da ga pitaju za pomoć. Naravno tata im uvek pomogne. A iako moj tata nikad o tome ne priča, par puta sam u njegovom telefonu našla poruke i sadašnjih đaka koji ga mole za pomoć. Tužno je to.


Što se tiče ove situacije, ja sam mislila da u jednu pekaru npr.uplatim novac i dogovorim se sa njima da mu svaki dan daju po 2 vekne hleba.
Opet, šta je sam hleb. Ne može se na tome živeti. Ko zna imaju li grejanja.
Moji ne žele da me opterećuju jer sam trudna, a mene to baš izjeda.
Pa svaki čovek zaslužuje OSNOVNE uslove za život.