Dvanaest crkava- poučna priča

Milan Mitrović "Dvanaest crkava"

Đavo: "Nisu to, pope, bačene pare kako se tebi, neukom, možda čini. Tako ja naklonost i ljubav ljudsku kupujem. A to ti je, Nikodime, od zlata vrednije.
Grdna smo ti mi i ružna sorta; da nemamo nekakvu crkavicu, svi bi od đavola bežali. Meni je rođena majka leđa okrenula. Teško sam se ja kao đavolče napatio. Večito gladan, go i bos, a povazdan trči, tegli, radi da bi ćuške i batine zaradio. Kukao sam i pištao od jada i čemera a niko na mene da se sažali. A i kako bi, moj pope, kad mi je glas bio hrapav i probojan?
Zato su me mlatili i davili, ne bi li me utišali.

Ali ljubavi sam bio, pope, najgladniji. Bilo, ne povratilo se!

E, od tada sam svakojake veštine savladao, a slatkorečivost je od njih najvažnija.
Sada rečima ljudske duše pridobijam, a zlato je tu da dogovor potvrdi.
Ovako iskusan i bogat, mogu svu ljudsku ljubav da dobijem. Al' sad mi, pope, do toga više nije stalo.
Ogrubeo sam, ojačao, postao ravnodušan, pa ipak nastavljam naklonost da kupujem. Sada u trgovini uživanje nalazim a duše su roba najvrednija!"
 
Kliknite za proširenje...
Milan Mitrović je rođen 1958. godine u Beogradu. Diplomirao je na Rudarsko – Geološkom Fakultetu u Beogradu na smeru za primenjenu geofiziku 1983.

Do sada su mu objavljene priče u podgoričkom „Stvaranju“ („Crtice iz Norveške“, „Istina o Pinokiju“), beogradskom „Zvonu“ („Manastir Hristovog Srca“, „Ultima Thulae“, „Car – Urok“) i u „Književnoj reči“ („Priča o magli i zečevima“, „Kameni carević“). Objavljene su mu dve priče u Antologiji kratke priče „Prosvjetnog Rada“ (Podgorica 1999.)
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top