(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
ZELENI POGLED
Napokon par sati lepog vremena…….mislim bez kiše.Maca ode u noćnu a ja imam gomilu toga da radim što sam donela iz kancelarije…juče mi je učinak bio katastrofalan jer mi nije bilo baš najbolje…..sva sreća ni direktorki nije bilo dobro. Posle svih poslova po kući, dolaska onih gradjevinaca da crtaju (preživeli su MMM koje smo jedva ubedili da ne trebaju da idu iz sobe u sobu za njima), užasne glavobolje sa kojom sam ustala…..uvatili me neki pundravci…..more ne da mi se ne radi, nego mi se I ne misli o tome….i kesu sa papirima sam sklonila van vidokruga da me ne podseća. I tako, smislim da podjemo nas dvoje, sin I ja, na vožnju, čisto onako da nam dooope vidi put. Bilo je divno……..baš mi je prijalo. Opuštajuće uz vetar, uz pogled nesputan zgradama…kroz vizir vidim zeleno-plavu kombinaciju…..prostrana polja što se pružaju kao tepih, reku I moderne sojenice na njenoj obali…..smirena sam, sigurna sa njim…..napetost iz mene izlazi čim smo stigli do zelenog pogleda, kao kad vas prolazi glavobolja. Osećala sam se kao……..ptica…..da, baš tako….
OJHAAAAAA
i slike i kaciga i kako vam stoji 
