- Poruka
- 390.330
Plavi kitovi su najveća životinja koja je ikad živela na Zemlji.Dugacki su do 33 metara i teži do 150 i više tona
U studiji objavljenoj u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences opisan je način na koji su istraživači došli do ovog podatka. Naime, na telo kita dužine 22 metra prikačen je posebno dizajniran elektrokardiograf. Na kalifornijskoj obali, u blizini Montereja, najveći zabeleženi broj otkucaja srca u minutu bio je 37, dok se tokom traganja za hranom broj otkucaja spustio i na dva. Za tih devet sati, koliko je trajalo merenje pod vodom, „brzina“ otkucaja srca kita na najvećim dubinama varirala je između dva i osam otkucaja po minutu. Za razliku od riba, kitovi dišu pomoću pluća, što s vremena na vreme iziskuje da iz vode izrone na vazduh. Na površini, kada je kit izlazio da udahne i oporavi se, raspon u broju otkucaja njegovog srca kretao se od 25 do 37 otkucaja tokom 60 sekundi.
Poređenja radi, srce ljudi u stanju mirovanja kuca u rasponu od 60 do 100 otkucaja u minutu, dok tokom intenzivne aktivnosti dostiže i oko 200 otkucaja. Sa druge strane, srce kolibrija tokom leta zakuca i preko 1000 puta. Slično je i sa rovčicama, koje spadaju među najmanje sisare na severnoj polulopti. Kod njih broj otkucaja može biti i 1200 u toku jednog minuta.
Biolog Džeremi Goldbogen sa Univerziteta Stanford, kao vođa istraživanja, ističe da je otkriće još značajnije ako se zna da tehnika kojom se plavi kit hrani zahteva veliki utrošak energije. Ova pojava se objašnjava činjenicom da smanjenje brzine otkucaja srca tokom uranjanja omogućuje kitovima da privremeno distribuiraju krv onim mišićima koji su im potrebni za lov. Kitovi se zatim oporavljaju, drastično ubrzavajući disanje i frekvenciju rada srca. Sve navedeno potvrđuje da ovaj morski sisar ima fantastičnu moć kontrole nad radom srca, a samim tim i nad protokom krvi u organizmu.
Inače, plavi kitovi mogu biti dugački i do 30 metara, a težina srca im dostiže i 180 kilograma. Dobijene informacije stručnjacima ukazuju na to da srce plavog kita funkcioniše „na granici izdržljivosti“ i novi dokazi mogu poslužiti kao objašnjenje zašto su baš oni najveća stvorenja na planeti. Sa druge strane, ovim dobijamo i jedan od odgovora na pitanje zbog čega oni kroz evoluciju nisu postali još krupniji.
Autor tekstra: Bogdan Đorđević
Plavih kitova je bilo u velikom broju u skoro svim okeanima širom sveta do početka dvadesetog veka. Četrdeset godina prošlog veka ljudi su ih lovili skoro do istrebljenja, dok Međunarodna komisija za kitolov nije zabranila sav kitolov plavih kitova 1967. godine. Prema proceni baza podataka ulova Međunarodne komisije za kitolov 382.595 plavih kitova je ulovljeno između 1868. i 1978. Pre početka lovljenja, najveća populacija ovih kitova od 239.000 jedinki je živela oko Antarktika.Globalna populacija plavih kitova se procenjuje na 10.000-25.000 jedinki, što je oko 3-11% veličine populacije procenjene u 1911. godine. Ostaju samo mnogo manje koncentracije u istočnom severnom Tihom okeanu (1.647), centralnom severnom Pacifiku (63-133), severnom Atlantiku (1.000-2.000), Antarktiku (2.280), Novom Zelandu (718), severnom Indijskom okeanu (270) i Čileu (570-760).
Plavi kit ima dugo, zaoštreno telo. Prosečna dužina tela im je oko 26 metara, mada su primerci sa staništem na južnoj polovini Zemlje obično malo veći od onih na severnoj. Često dostižu dužinu i od 30 metara, a najveći zabeleženi primerak izmeren je 1922. godine i bio je dugačak 33,58 metara. Ženke su u proseku veće za 6% od mužjaka, a posle sezone hranjenja mogu da teže i do 200 tona. Srce ove ogromne životinje može težiti od 600 do 1000 kilograma, dok je prečnik aorte 20 centimetara. Glava je ravna i u obliku slova U na kojoj se nalazi upadljiva debela ivica koja se kreće od otvora za disanje do vrha gornje usne. Prednji deo usana je debeo i prekriven usima, nalik na mekane zube, kojih ima oko 300 (svaka duga 1 metar) i koji vise od gornje vilice do unutrašnjosti usta. Leđno peraje je malo, vidljivo samo prilikom zaranjanja kita u vodu. Svaka jedinka ima različit oblik leđnog peraja. Nalazi se otprilike na ¾ dužine tela. Kada diše, kit ispušta spektakularan uspravan stub vode visine do 12, obično 9 m.
Otkako je lov na kitove zabranjen, nije ustanovljeno da li je svetska populacija plavih kitova stabilna ili je u porastu. Na Antarktiku, procenjuje se da se za 7,3% povećava brojnost populacije svake godine. Pretpostavlja da su islandske i kalifornijske populacije takođe u porastu. Brojnost celokupne svetske populacije plavih kitova se procenjuje na između 5000 i 12.000 jedinki (2002. godine), međutim postoji velika neizvesnost u procenama u mnogim oblastima. Prema IUCN crvenoj listi, plavi kit je ugrožena vrsta, i to je bio otkada je ta lista prvi put sastavljena.
Najveća poznata populacija se nalazi u severoistočnom Pacifiku (od Aljaske do Kosta Rike) i broji oko 2.000 plavih kitova. Najčešće su viđeni leti oko Kalifornije. Ponekad se ova populacija proteže preko severozapadnog Pacifika; zabeleženi su retki susreti na prostoru između Kamčatke i krajnjih severnih delova Japana.Ukupna populacija severnoatlantskih plavih kitova je između 600 i 1500.
Nadamo se da ce ova velicanstvena i zamiljiva životinja biti sacuvana od istrebljenja
iako joj preti opasnost ne samo od ljudi vec i od globalnog zagrevanja
U studiji objavljenoj u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences opisan je način na koji su istraživači došli do ovog podatka. Naime, na telo kita dužine 22 metra prikačen je posebno dizajniran elektrokardiograf. Na kalifornijskoj obali, u blizini Montereja, najveći zabeleženi broj otkucaja srca u minutu bio je 37, dok se tokom traganja za hranom broj otkucaja spustio i na dva. Za tih devet sati, koliko je trajalo merenje pod vodom, „brzina“ otkucaja srca kita na najvećim dubinama varirala je između dva i osam otkucaja po minutu. Za razliku od riba, kitovi dišu pomoću pluća, što s vremena na vreme iziskuje da iz vode izrone na vazduh. Na površini, kada je kit izlazio da udahne i oporavi se, raspon u broju otkucaja njegovog srca kretao se od 25 do 37 otkucaja tokom 60 sekundi.
Poređenja radi, srce ljudi u stanju mirovanja kuca u rasponu od 60 do 100 otkucaja u minutu, dok tokom intenzivne aktivnosti dostiže i oko 200 otkucaja. Sa druge strane, srce kolibrija tokom leta zakuca i preko 1000 puta. Slično je i sa rovčicama, koje spadaju među najmanje sisare na severnoj polulopti. Kod njih broj otkucaja može biti i 1200 u toku jednog minuta.
Biolog Džeremi Goldbogen sa Univerziteta Stanford, kao vođa istraživanja, ističe da je otkriće još značajnije ako se zna da tehnika kojom se plavi kit hrani zahteva veliki utrošak energije. Ova pojava se objašnjava činjenicom da smanjenje brzine otkucaja srca tokom uranjanja omogućuje kitovima da privremeno distribuiraju krv onim mišićima koji su im potrebni za lov. Kitovi se zatim oporavljaju, drastično ubrzavajući disanje i frekvenciju rada srca. Sve navedeno potvrđuje da ovaj morski sisar ima fantastičnu moć kontrole nad radom srca, a samim tim i nad protokom krvi u organizmu.
Inače, plavi kitovi mogu biti dugački i do 30 metara, a težina srca im dostiže i 180 kilograma. Dobijene informacije stručnjacima ukazuju na to da srce plavog kita funkcioniše „na granici izdržljivosti“ i novi dokazi mogu poslužiti kao objašnjenje zašto su baš oni najveća stvorenja na planeti. Sa druge strane, ovim dobijamo i jedan od odgovora na pitanje zbog čega oni kroz evoluciju nisu postali još krupniji.
Autor tekstra: Bogdan Đorđević
Plavih kitova je bilo u velikom broju u skoro svim okeanima širom sveta do početka dvadesetog veka. Četrdeset godina prošlog veka ljudi su ih lovili skoro do istrebljenja, dok Međunarodna komisija za kitolov nije zabranila sav kitolov plavih kitova 1967. godine. Prema proceni baza podataka ulova Međunarodne komisije za kitolov 382.595 plavih kitova je ulovljeno između 1868. i 1978. Pre početka lovljenja, najveća populacija ovih kitova od 239.000 jedinki je živela oko Antarktika.Globalna populacija plavih kitova se procenjuje na 10.000-25.000 jedinki, što je oko 3-11% veličine populacije procenjene u 1911. godine. Ostaju samo mnogo manje koncentracije u istočnom severnom Tihom okeanu (1.647), centralnom severnom Pacifiku (63-133), severnom Atlantiku (1.000-2.000), Antarktiku (2.280), Novom Zelandu (718), severnom Indijskom okeanu (270) i Čileu (570-760).
Plavi kit ima dugo, zaoštreno telo. Prosečna dužina tela im je oko 26 metara, mada su primerci sa staništem na južnoj polovini Zemlje obično malo veći od onih na severnoj. Često dostižu dužinu i od 30 metara, a najveći zabeleženi primerak izmeren je 1922. godine i bio je dugačak 33,58 metara. Ženke su u proseku veće za 6% od mužjaka, a posle sezone hranjenja mogu da teže i do 200 tona. Srce ove ogromne životinje može težiti od 600 do 1000 kilograma, dok je prečnik aorte 20 centimetara. Glava je ravna i u obliku slova U na kojoj se nalazi upadljiva debela ivica koja se kreće od otvora za disanje do vrha gornje usne. Prednji deo usana je debeo i prekriven usima, nalik na mekane zube, kojih ima oko 300 (svaka duga 1 metar) i koji vise od gornje vilice do unutrašnjosti usta. Leđno peraje je malo, vidljivo samo prilikom zaranjanja kita u vodu. Svaka jedinka ima različit oblik leđnog peraja. Nalazi se otprilike na ¾ dužine tela. Kada diše, kit ispušta spektakularan uspravan stub vode visine do 12, obično 9 m.
Otkako je lov na kitove zabranjen, nije ustanovljeno da li je svetska populacija plavih kitova stabilna ili je u porastu. Na Antarktiku, procenjuje se da se za 7,3% povećava brojnost populacije svake godine. Pretpostavlja da su islandske i kalifornijske populacije takođe u porastu. Brojnost celokupne svetske populacije plavih kitova se procenjuje na između 5000 i 12.000 jedinki (2002. godine), međutim postoji velika neizvesnost u procenama u mnogim oblastima. Prema IUCN crvenoj listi, plavi kit je ugrožena vrsta, i to je bio otkada je ta lista prvi put sastavljena.
Najveća poznata populacija se nalazi u severoistočnom Pacifiku (od Aljaske do Kosta Rike) i broji oko 2.000 plavih kitova. Najčešće su viđeni leti oko Kalifornije. Ponekad se ova populacija proteže preko severozapadnog Pacifika; zabeleženi su retki susreti na prostoru između Kamčatke i krajnjih severnih delova Japana.Ukupna populacija severnoatlantskih plavih kitova je između 600 i 1500.
Nadamo se da ce ova velicanstvena i zamiljiva životinja biti sacuvana od istrebljenja
iako joj preti opasnost ne samo od ljudi vec i od globalnog zagrevanja
Poslednja izmena:
