Dva oprečna vida na nastanak Jugoslavije

[Pumpaj Dinstanović]

Био бих задовољан да је створена Велика Србија.

Ne bi, zato što bi se žalio da je ta Velika Srbija isuviše premala.

Ne zaboravimo i da je Jugoslavija bila premala za njene stvaratelje...

 

[Stgt0711]

Kaiser und Kaiserland!!!

(K)aiserlich (u)nd (K)öniglich

Kaiser von Österreich - König von Ungarm

 

[Svecovek]

U našoj istoriografiji, a i stranoj, postoje dva potpuno oprečna i suprotstavljena vida na jedan te isti događaj - nastanak i ujedinjenje jugoslovenske države. Oba su vrlo ekstremna i pojednostavljena, ali ukorjenjena duboko - po mom mišljenju i pogrešna (postoje dokazi za obje teze, i do dosta čvrsti):

1) Jugoslaviju smo stvorili mi, Jugosloveni, krvavo i insistirajući za njeno stvaranje

2) Jugoslaviju su napravile Velike sile, iako to nismo željeli

Kakav je vaš vid?

Апсолутно је јасно да је југословенство - политички екуменизам и проституција, али
занимљиво је да осим Живојина Мишића, скоро нико од знаменитих Срба, није имао смелости да тада 1918. устане против "уједињења". Страсни југословени били су и Ћоровић и Стојадиновић, а чувени Југословен Дучић на време је стигао да опере свој образ, Јован је то учинио познатом серијом текстова у Американском србобрану из 1941./ 42. у Србији је то сакупљено у књизи "Верујем у Бога и Српство." Одмах да разјасним, убеђени сам славенофил, мислим да су Југославија и Чехословачка биле пробе за Славију.

„Словенство и католицизам су међусобно противуречни. За православне Словене би се могло рећи да их везује православље већма него и крв словенска. Штросмајеров "југославизам" је био у сржи противност србизму, немањићској идеји о држави, балканском схватању о нацији, православном схватању о догми.
„Југославизам“ је био за Хрвате оличење православља.“ Јован Дучић

Истина o "Југославизму" од Дучића (додуше прекасно написана)

За читање:

http://www.rastko.rs/istorija/jducic-jugoslovenstvo_c.html

Преузми у пдф формату:

http://www.baneprevoz.com/e-knjige/Jovan-Ducic-Jugoslovenska-ideologija_1734

"Ја сам се у почетку нешто надао, а данас видим да је засад југословенство идеална ријеч која само празнијем гласом лијепо звечи ." Његош

Владика Николај, у младости је и сам био занет југословенством. Понет југословенством Велимировић ће у „Небеској литургији“ записати да је Југославија дар Божији:

„Ти им даде земљу и слободу,
Ти им даде славу и побједу,
И државу већу од Душанове.“

Сличну идеју Николај је пропагирао и у капиталном делу „Рат и Библија“:

"Србија, најзад, у првој години рата добијаше и губљаше наизменично... Али на крају рата Србија однесе сјајне победе, и поврати све своје земље, и ослободи и уједини сву браћу своју. "

Ипак Св. Вл. Николај се покајао, па је записао:

„Југославија је значила пркос Христу, пркос Светом Сави, пркос Српству... Због тога смо имали државу без Христовог благослова, слободу без радости, рат без борбе, пропаст без славе, страдање без примера.“ ( Поруке српском народу, кроз тамнички прозор.)

 

[Pumpaj Dinstanović]

Апсолутно је јасно да је југословенство - политички екуменизам и проституција, али
занимљиво је да осим Живојина Мишића, скоро нико од знаменитих Срба, није имао смелости да тада 1918. устане против "уједињења". Страсни југословени били су и Ћоровић и Стојадиновић, а чувени Југословен Дучић на време је стигао да опере свој образ, Јован је то учинио познатом серијом текстова у Американском србобрану из 1941./ 42. у Србији је то сакупљено у књизи "Верујем у Бога и Српство." Одмах да разјасним, убеђени сам славенофил, мислим да су Југославија и Чехословачка биле пробе за Славију.

„Словенство и католицизам су међусобно противуречни. За православне Словене би се могло рећи да их везује православље већма него и крв словенска. Штросмајеров "југославизам" је био у сржи противност србизму, немањићској идеји о држави, балканском схватању о нацији, православном схватању о догми.
„Југославизам“ је био за Хрвате оличење православља.“ Јован Дучић

Истина o "Југославизму" од Дучића (додуше прекасно написана)

За читање:

http://www.rastko.rs/istorija/jducic-jugoslovenstvo_c.html

Преузми у пдф формату:

http://www.baneprevoz.com/e-knjige/Jovan-Ducic-Jugoslovenska-ideologija_1734

"Ја сам се у почетку нешто надао, а данас видим да је засад југословенство идеална ријеч која само празнијем гласом лијепо звечи ." Његош

Владика Николај, у младости је и сам био занет југословенством. Понет југословенством Велимировић ће у „Небеској литургији“ записати да је Југославија дар Божији:

„Ти им даде земљу и слободу,
Ти им даде славу и побједу,
И државу већу од Душанове.“

Сличну идеју Николај је пропагирао и у капиталном делу „Рат и Библија“:

"Србија, најзад, у првој години рата добијаше и губљаше наизменично... Али на крају рата Србија однесе сјајне победе, и поврати све своје земље, и ослободи и уједини сву браћу своју. "

Ипак Св. Вл. Николај се покајао, па је записао:

„Југославија је значила пркос Христу, пркос Светом Сави, пркос Српству... Због тога смо имали државу без Христовог благослова, слободу без радости, рат без борбе, пропаст без славе, страдање без примера.“ ( Поруке српском народу, кроз тамнички прозор.)

Одговор недостатку противљења лежи у народним масама - колико год би желели укрити данас, или "одбранити" такве ставове (ух, страховали смо од ових-оних, сањали смо ово-оно) на изразито нереални начин, Југославија је била масовно очекивана од стране њеног народа и било је оно чему је обични сељак прижељкивао. Била је, како се каже данашњеом realpolitik, реалност.