(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
DUŠI MOJE DUŠE
Šta je to duša?
Duša je …pa …duša...
ona vodi, ona ljubi,
ona sudi, ona kudi ovaj život ludi
a ljudi su.....pa, samo ljudi
samo milion raznih ćudi
ma...samo čovek sa dušom budi
i pazi sine…..lako se ona gubi
gledaj
da te duša svakog jutra probudi
svake noći da te uspava
u dan nek te vodi
veruj mi...s njom se vreme lakše prebrodi
kroz dan nek te prati
u nju kad ti je teško svrati
tamo te čekaju uvek i otac i mati
rod i smiraj od sudbe što su ti dati
tamo su odgovori čedo moje
za sve tvoje buduće bore
i osmehe što oko njih će kolo da vode
za sve ljubavi i tuge
što tek biće ti druge
A ljudi su.....pa, samo ljudi
tek vašar ljudskih ćudi
ne žali ih i ne sudi
već razumi
samo čovek sa dušom sine budi.
Ajd sad u život dušo moje duše....
dosta je objašnjenja i tešenja
vreme je za rešenja...
vidimo se popodne pile
Započeta kao komentar na mom blogu....usred pisanja komentara zazvoni telefon ..jedno od naše dece...i reči krenuše drugim putem....nastade pesma ....samo stihovan razgovor....
..teret to je
a kafu si kuvaj sama....
