klecaju mi kolena, priznajem, vise ne od strasti. verujem da tvoj pogled proklinje pevace himni ljubavi pod besnilom neba koje ti stvaras jer se i nebo natmuri pod tvojim pogledom, ptice izumiru u tisini gonjena mrznjom tvojih celjusti. ne verujem da sam mogla da dodirujem tvoj zadah smrti koji me cini cednom devojcicom i malim prevarantom velikog talenta gde izostaje samilost prema svoj inteligenciji, samilost prema bozicnoj peni morskih stvorenja, samilost ugusenim u naletima neke bezvredne muzike gde sirene promuknu dozivajuci sablasnost.
