Dusan Prelevic Prele

  • Začetnik teme Začetnik teme Lada
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Posle manje od godinu dana od premijere mjuzikla 'Kosa' na Brodveju, predstava je imala svoju premijeru i u Beogradu, u Ateljeu 212. Jovan Ćirilov je preveo tekst, adaptirao ga je Bora Ćosić, a koreditelji su bili Mira Trailović i Zoran Ratković.

Njih dvoje u društvu Ćirilova obilazili su beogradske "diskaće" i tražili najbolje mlade plesače za ovaj "ljubavni rok mjuzikl", pisala je svojevremeno Politika.

Za glavne uloge angažovani su: Miša Janketić, u alternaciji sa Brankom Milićevićem, Dragan Nikolić, Miodrag Andrić, Mira Peić, Jelisaveta Seka Sablić i tada sasvim mladi pevač Dušan Prelević.

Premijera je, tvrde pozorišni hroničari, maja 1969. godine bila događaj kakav se ne pamti. Beograd, jednostavno nije verovao šta je imao pred sobom. Nešto što je bio novi svetski talas koji je sa ovom predstavom zapljusnuo i našu sredinu. Desio se, sećao se kasnije Jovan Ćirilov, redak trenutak da je pozorište bilo ispred života.

Za godinu dana 80.000 gledalaca​


U sledećih godinu dana "Kosu" je videlo više od 80.000 ljudi. Dobar deo popularnosti "Kose" počivao je na sceni „Oslobađanja”, u koju je spremno ušla osamnaestogodišnja Sonja Božinović iz Novog Sada, koja se do pola skidala svega desetak sekundi.

Bila je to, kažu, prva golotinja na pozorišnim scenama bivše Jugoslavije, a predstava je dva puta izvedena pred Titom, ali bez svlačenja na sceni i cepanja vojnih knjižica. Upućeni kažu da je čak i Josip Broz Tito na dočeku 1970. pevao numeru “Daj nam sunca”, a Mira Trailović je navodno godinama krila američku brošuru u kojoj je čak pisalo da je Tito bio producent beogradske “Kose”.

Nakon četiri godine i 250 izvođenja, “Kosa” je skinuta s repertoara Ateljea 212, a poslednje izvođenje bilo je 4. februara 1973, piše Ekspres. Takva odluka je doneta nakon jednog popodnevnog izvođenja pred vojnicima i vojnim starešinama. Scena u kojoj akteri “Kose” cepaju vojne knjižice okarakterisana je kao loš uticaj na mlade vojnike.

"Kosa" je kasnije planetarno proslavljena filmskom verzijom češkog oskarovca Miloša Formana iz 1979. godine, u kojoj su igrali Džon Sevidž i Trit Vilijams.

Telegraf

kosa-predstava-830x0.jpg



 
Prva pevačica Korni grupe je bila Miroslava Kojadinović koju je, nakon što je odbila da peva na radio emisiji "Studio VI vam pruža šansu" zamenio Dušan Prelević.

Medjutim, nije se dugo zadržao jer je došao mrtav pijan na 1968. Jugovizija festival u Zagrebu. Tu se pokačio sa Kornelijem i ovaj ga je nedugo nakon toga izbacio iz benda

Tu je pevao "Cigu-ligu"

Korni Grupa - Cigu ligu - (Audio 1969) HD​

 


​














Bio je jedan i neponovljiv, autentični beogradski šmeker. Srpski Čarls Bukovski koji nikad nije završio srednju školu, svojim je glasom toliko oduševio autore “Kose” da su ovi izjavili da je beogradska verzija predstave najbolja na svetu. Serbian Times će u nekoliko nastavaka objaviti priče iz nove knjige “Ko želi da živi večno”. Do tada, pročitajte intervju koji će Vas podsetiti na to ko je bio Prele…
Iako je prošlo gotovo 14 godina od njegove smrti, duh Dušana Prelevića i dalje bdije nad regionom i njegovim rodnim Beogradom, u koji se u poznim godinama života mnogo puta razočarao, ali nikada odrekao. Do kraja mu je ostao vjeran.

Samouki pisac koji nikad nije završio srednju školu, čovjek kojem se svijet klanjao zbog uloge u predstavi “Kosa”, kojom je duh Brodveja stigao u Jugoslaviju prije 50 godina, vokal koji je sa iskrenom emocijom živio i pjevao džez kada je to na ovim prostorima bilo nepojmljivo – sve je ovo bio Prele.

Napisao je i scenario za legendarni film “Poslednji krug u Monci”, gdje je glavnu ulogu tumačio njegov veliki prijatelj Dragan Nikolić.


Bio je čovjek velikog srca. Na nepravdu nije znao da ćuti, ali je imao osjećaj za pravdu čak i kada bi posljedice iste po njega samog bile katastofalne. Kada je u kafanskoj tuči izgubio oko, oprostio je čovjeku koji mu je bio “sparing partner” te noći, riječima da je on pretjerao i izazvao incident. Nikada se nije obazirao na novac.
Milica Prelević
Za svog oca kaže da je živio kako je htio i da je jedini utisak koji ga je zanimao bio onaj koji ostavlja sam sebi.


“Mnogi su prohujali životom poput povetarca, suvog lista, nečujno, dok je on gromovito živeo. Kao pravi beogradski mangup, na vreme je prozreo život i osetio njegovo pravo lice. To malo ko ume danas. Iz njegovog života možemo naučiti kako biti hrabar, neustrašiv i svoj. Možete da naučite kako živeti, opstati i pritom imati herca da budete sto posto svoji, bez obzira na to šta drugi mislili i pričali o tome. I da bez muda nema ničega u životu. On je živeo sa istinom i želeo je da vidi suštinu. Osetio je pravo lice života. Izabrao je slobodu, a iako kažu da sloboda nema cenu, on ju je platio životom. Ako je iko grešio i radio prave stvari u životu – to je bio on. Prema svima je bio i dobar i loš, ali je jedino bio zao prema sebi. Jednom je rekao: ‘Od života sam pokupio najbolje, a pružio mu najgore. Ali, nemam nekih pritužbi, snosio sam posledice za sve što sam radio’. I zaista je tako. Sledio je svoje srce i svoje navike kojih se nije odricao. Za njega, rok je bio stil života, a rokenrol se ne izdaje. Jedino se nije nadao da će disati punim plućima u kombinaciji Filipa Višnjića i Vuka Karadžića. Uzeo je od života ono najgore, a dao mu ono najbolje. Hrabrost ga je koštala u životu, ali on je bio spreman da plati cenu svoje slobode”, zaključuje njegova ćerka.

Prele-Mural-1024x682.jpg
Preletov mural u Beogradu


Legenda o Preletu ne živi samo među onima kojima je rokenrol u srcu. Rep grupa THCF posvetila mu je mural i pjesmu, što je uradio i njihov kolega Deniro. Od nekoliko murala u Beogradu najviše se ističe onaj na Crvenom Krstu, gdje su odrasli i stasali velikani kinematografije i košarke Dragan Nikolić i Dušan Duda Ivković.
“Mural je osvanuo 2016. godine zahvaljujući divnoj glumici, komičarki, lavici i ženi mangupu, Sandri Silađev. To je bila njena ideja i njen projekat, a ja sam joj beskrajno zahvalna što se i danas trudi da održi sećanje na mog oca. Mural se nalazi u Vidovdanskoj ulici, u kojoj je moj otac rođen i gde je proveo detinjstvo. Što se tiče mlađe generacije, kako vodim naloge na društvenim mrežama, tako sam svakodnevno u kontaktu sa ljudima koji se javljaju, pitaju, pišu… Uglavnom to i jesu mlađi ljudi, koji su možda tek nedavno čuli za Preleta, zahvaljujući urbanim legendama, društvenim mrežama i njegovim brojnim citatima. Njima su najzanimljiviji citati o kafanama i alkoholu, sa tim se poistovećuju i verujem da misle da se u njima i pronalaze, ali da bi proživeo, preživeo i pisao o tome, ipak je potrebna određena kilometraža u životu. Većina to još ne zna”, poručuje Milica.

Serbian-Times-Header-Logo.png


 
Sve ovo navedeno je tačno, bio hrabar, bio ovakav i onakav, da je imao specifičan glas i sve ostalo to je tačno. Ali... Zaista nikad ne mogu poštovati čoveka koji je dosta ljudio uvredio i povredio pijan. Čovek je bio alkoholičar koji je gomilu gluposti napravio nesvesno. Tako da ne vidim čemu toliko divljenje čoveku koji je pijan u kafanskoj tuči izgubio oko, nije da je napravio nešto impozantno.
 
Araon:
Sve ovo navedeno je tačno, bio hrabar, bio ovakav i onakav, da je imao specifičan glas i sve ostalo to je tačno. Ali... Zaista nikad ne mogu poštovati čoveka koji je dosta ljudio uvredio i povredio pijan. Čovek je bio alkoholičar koji je gomilu gluposti napravio nesvesno. Tako da ne vidim čemu toliko divljenje čoveku koji je pijan u kafanskoj tuči izgubio oko, nije da je napravio nešto impozantno.
Kliknite za proširenje...
ovde je fokus na njega kao pevača. Znamo da mnogi nisu "cvećke"
 
Mita Komita:
ovde je fokus na njega kao pevača. Znamo da mnogi nisu "cvećke"
Kliknite za proširenje...

Naravno, Preleta slušam već dugo vremena i čak su mu i obrade dobre, Kada budem na nebu i slične stvari, sve je to ok. Ali često možemo pročitati o njemu to hrabar, ovakav, onakav, mangup, a suštinski čovek bio klasičan alkoholičar, koji je uspeo da pokvari praktično sve odnose koje je imao sa kim god i čak tako pijan da izgubi oko. Mislim, ne znam prema drugima kakav je bio, nisam mu bio prijatelj, ali za sebe je bio užasan.
 
O Preletu, iz autobiografske knjige 'Aristokratsko stopalo', naše dive Olivere Katarine.

Tog dana kada sam stigla kod njega, Prele je bio neobično raspoložen. Pustio je neku divnu muziku, a onda je odjedanput rekao: "Hajde da plešemo!"
Meni klecnuše kolena! Bila sam potpuno zbunjena. Pomislila sam - kako će on da igra bez obe noge! Gledala sam da mu ne kažem nešto, čime bih mogla da ga uvredim. Situacija je bila veoma delikatna. Pitala sam se kako će on to da izvede, kako se uopšte može plesati bez nogu! A opet nisam smela da ga pitam, jer sam se plašila da ga ne uvredim. Stajala sam ukipljeno, ne znajući šta da radim.
Kaže on: "Šta je? 'Ajde! 'Ajde, diži se!" I on uzme onu veštačku nogu, namesti se preda mnom, zatim uze štap i podigne se.
Onda je pustio neku divnu muziku, i obgrlio me oko struka. I mi krenemo da igramo. I on je igrao. Prele je igrao! Čovek bez obe noge plesao je sa mnom! To je trebalo videti. Uspeo je da igra sa tom veštačkom nogom. I to uopšte nije bio neugledan i klimav ples, jer Prele je bio jako muzikalan. Imao je tanana osećanja za muziku i pokret, i umeo je da učini da sve bude savršeno.
Plesali smo dugo, oboje smo osećali koliko je to poseban tren - pobeda nad telom i prirodom, trijumf umetnosti i snage.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top