Dušan Prelević (Beograd, 11. novembar 1948 — Beograd, 28. jul 2007) bio je srpski roker, pisac i scenarista.
Prelević je igrao fudbal u Bulbuldercu i Crvenoj zvezdi, a bio je hokejaški golman Partizana.
Muzikom je započeo da se bavi profesionalno 1965. godine. Bio je član sledećih muzičkih sastava: Orkani, Juniori, Siluete Tomija Sovilja i Vizije. Od 1968. godine je član Korni grupe. U grupi ostaje samo nekoliko meseci, kada ga zamenjuje Dalibor Brun. Sa njima je snimio pesmu „Čovek i pas“.
Potom započinje njegova solistička karijera. Na Beogradskom proleću 1970. godine izvodi kompoziviju „Da l' postoji ona koju sanjam“, a na Omladinskom festivalu u Subotici za pesmu „Kažu“ dobija nagradu.
Bio je član Udruženja džez muzičara. Snimio je nekoliko ploča, pisao je tekstove za rok i džez kompozicije, a u Ateljeu 212 je igrao i pevao u mjuziklu Kosa.
Sredinom sedamdesetih je bio pevač rok sastava „Opus“ Miodraga Miveta Okrugića, sa kojima je snimio jedan LP, da bi se na prelasku iz sedamdesetih u osamdesete obreo u Holandiji, gde je pevao crnačku muziku po tamošnjim klubovima.
Svoj prvi album „Na oštrici brijača“ objavio je 1982. godine uz pomoć Bore Đorđevića, tromboniste Kireta Mitreva, klavijaturiste Laze Ristovskog, gitariste Enesa Mekića, basiste Nenada Stefanovića Japanca, bubnjara Vladimira Furduja, trubača Stjepka Guta i glumca Slobodana Aligrudića. Sa ploče su se izdvojile pesme „Majko na šta liči tvoj sin“ i obrada hita sarajevskih Indeksa „Jutro će promeniti sve“.
Desetak godina kasnije 1991. godine, izdao je svoj drugi album „U redu pobedio sam“, na kojem su svirali čuveni trubač Duško Gojković, kontrabasista Miša Blam, klavijaturista Miša Krstić i poznati Džez bubnjar Lala Kovačev. Na albumu su neki hitovi sa prethodne ploče i obrade poznatih džez standarda.
Poslednjih dvadesetak godina je objavljivao priče i eseje u NIN-u, Književnim novinama, Dugi i drugim listovima, a napisao je tri knjige pripovedaka. Autor je scenarija za film Poslednji krug u Monci, a napisao je i nastavak.
Svoj politički angažman manifestovao je članstvom u DEPOS-u početkom devedesetih godina prošlog veka i u DSS-u. Bio je uhapšen u demonstracijama 9. marta 1991. godine.
Nije se ženio. Otac je dve kćeri, Dine i Milice.
Prelević je igrao fudbal u Bulbuldercu i Crvenoj zvezdi, a bio je hokejaški golman Partizana.
Muzikom je započeo da se bavi profesionalno 1965. godine. Bio je član sledećih muzičkih sastava: Orkani, Juniori, Siluete Tomija Sovilja i Vizije. Od 1968. godine je član Korni grupe. U grupi ostaje samo nekoliko meseci, kada ga zamenjuje Dalibor Brun. Sa njima je snimio pesmu „Čovek i pas“.
Potom započinje njegova solistička karijera. Na Beogradskom proleću 1970. godine izvodi kompoziviju „Da l' postoji ona koju sanjam“, a na Omladinskom festivalu u Subotici za pesmu „Kažu“ dobija nagradu.
Bio je član Udruženja džez muzičara. Snimio je nekoliko ploča, pisao je tekstove za rok i džez kompozicije, a u Ateljeu 212 je igrao i pevao u mjuziklu Kosa.
Sredinom sedamdesetih je bio pevač rok sastava „Opus“ Miodraga Miveta Okrugića, sa kojima je snimio jedan LP, da bi se na prelasku iz sedamdesetih u osamdesete obreo u Holandiji, gde je pevao crnačku muziku po tamošnjim klubovima.
Svoj prvi album „Na oštrici brijača“ objavio je 1982. godine uz pomoć Bore Đorđevića, tromboniste Kireta Mitreva, klavijaturiste Laze Ristovskog, gitariste Enesa Mekića, basiste Nenada Stefanovića Japanca, bubnjara Vladimira Furduja, trubača Stjepka Guta i glumca Slobodana Aligrudića. Sa ploče su se izdvojile pesme „Majko na šta liči tvoj sin“ i obrada hita sarajevskih Indeksa „Jutro će promeniti sve“.
Desetak godina kasnije 1991. godine, izdao je svoj drugi album „U redu pobedio sam“, na kojem su svirali čuveni trubač Duško Gojković, kontrabasista Miša Blam, klavijaturista Miša Krstić i poznati Džez bubnjar Lala Kovačev. Na albumu su neki hitovi sa prethodne ploče i obrade poznatih džez standarda.
Poslednjih dvadesetak godina je objavljivao priče i eseje u NIN-u, Književnim novinama, Dugi i drugim listovima, a napisao je tri knjige pripovedaka. Autor je scenarija za film Poslednji krug u Monci, a napisao je i nastavak.
Svoj politički angažman manifestovao je članstvom u DEPOS-u početkom devedesetih godina prošlog veka i u DSS-u. Bio je uhapšen u demonstracijama 9. marta 1991. godine.
Nije se ženio. Otac je dve kćeri, Dine i Milice.
