Dunavski vodeni duh

[Nina]

O Dunavu su ispredane priče o postojanju različitih mitskih vodenih bića: vila i vodenih duhova. Ništa manje važan nije bio ni misteriozni svet u kome su obitavali talasoni, todorci, suđaje i zmajevi.

Po verovanju stanovništva Đerdapa vodeni duh ili na vlaškom Kemdža je kepec tamne boje, đavolikog izgleda i velike snage, sa kozjim ušima i nogama, dugom belom bradom i kupastom kapom na glavi. Poznat je i pod imenom kemza i kendza, vodenjak, vodeni đavo, bog iz vode, kemdža, anđama, a u Golubinju kao „dunavski đavo“

Verovalo se da živi u virovima Dunava i izlazi samo noću. Smatrali su ga veoma opasnim bićem i prema verovanju, žrtve koje bi davio, vrebao je tokom leta, za vreme kupanja na zabačenim mestima ili ako neko ispadne iz čamca ili broda. Bio je opasan uvek, a najsnažnije je delovao od Đurđevdana do Ivandana, kad je odvlačio žrtve u dubinu i zaplitao im noge zlatnim bukagijama, lancima ili bičem. Zato su u julu roditelji zabranjivali deci kupanje u đerdapskom delu Dunava. Vodeni duh je, kažu priče, posebno bio opasan za ribare i vodeničare. Dunavskim alasima umeo je da cepa mreže, a vodeničarima da zaustavi vodenicu. Veruje se da čovek ne sme da vidi svoj lik u vodi, jer će mu ovaj đavo povući glavu i udaviti ga.

Poštujući nepisane zabrane i ograničenja i prinoseći odgovarajuće žrtve, alasi su da bi imali uspešan lov, vodenom duhu davali prvu uhvaćenu ribu.

Iako vodeni duh, Kemdža je po predanju umeo da dođe u selo i tada je „drečeći“ plašio ljude. Tri puta je pozivao odabranu žrtvu, koja bi ako se odazove, sama otišla na reku i udavila se. Time bi postala njegov podanik, morala da živi s njim i da ga zabavlja. Ne mogavši da odoli lepim ženama, javljao im se u snu i pretvorivši se u najlepšeg mladića, posećivao ih noću i imao odnose sa njima. Žene koje je vodeni duh posećivao bile su blede, bez želje za veze sa muškarcima. Ima tumačenja da je bilo i obrnutih situacija odnosno da su žene same tražile vodenjake. Skinule bi se i noću ulazile u vodu bacajući novčić. Pozivale bi vodenjake i tražile ovu ili onu uslugu

(etnolog/vikipedija)

 

[white_warg]

Žene koje je vodeni duh posećivao bile su blede, bez želje za veze sa muškarcima .

de me nadje

 

[thotr]

Moj daleki predak Avram bio je alas.
Lovio je često na Danubeu. Tako su zvali Dunav u to vreme.
Kelti su ostavili to ime, a značilo je nešto poput boga konja, pošto su feničanski brodovi sa pramcem konja često plovili Danubeom.
Dunav je bio bogat ribom, mreže su uvek bile pune.
Međutim, jednoga dana svaki put kada bi Avram iz vode izvadio mrežu, ona bi bila pocepana.
Lokalna prodavnica čekala je isporuku ribe, a Avram je kasnio. Vidno iznerviran odlučio je da zaroni u reku i vidi šta se dešava.
Uzeo je bocu sa kiseonikom od neisprane medveđe bešike i zaronio.
Bilo je toliko vodenog sveta, da je mogao komotno lopatom pecati umesto mreže.
U trenutku kada mu se učinilo da je video sirenu, nešto ga je zgrabilo za leđa.
Avram, inače bivši rvač, prvak Vinče, lako se snašao i otresao napadača.
Izvukao ga je na obalu i Mirkovom Cro Cop polugom bacio na zemlju.
Fatalnom kragnom onesposobio je protivnika.
Sa drugog ribarskog čamca pritrčao je kolega da pripomogne.
Bile su to batine kakve ni logor ne pamti. Zvuk ljutog kaiša parao je obalom reke, rasterao životinje poput požara.
Odjednom je biće iz reke progovorilo: "Nemojte ljudi ko boga vas molim".

Bio je to Oannes, bog vode koji je doneo civilizaciju.
Bio je upravo u Vinči nekoliko hiljada godina ranije.
Objasnio im je pantomimom da nije on taj koji cepa mreže, već duh iz vode Kemdža.
Rekao im je da on samo pravi virove i da ga zovu Virakoča.
Zamolio ih je da ga puste, jer mora da ide u J.Ameriku da završi gradnju piramide.
Tada ga je Avram uspavao hrastovim veslom.
Kakva J.Amerika, ideš ti na roštilj riboliki.

Jecaji vrelog Sunca ponirali su u sumrak civilizacije. Nesavesni ribar spalio je hiljade godine znanja, te oduzeo budućim naraštajima genezu.
Poreklo čoveka zauvek je bilo izgubljeno. Buduće generacije tumaraće u mraku srednjeg veka, dok mašine ne preuzmu primat.

Rekao bih da je pečen, obrati se Avramu kolega, dok su posmatrali na žaru ugljenisanog Virakoču. Izgleda ko puter odgovori Avram.
Dok su se gostili hranom iz čamca izneli su rakiju. Bila je to komovica od 25 gradi, koja se koristila za reinkarnaciju.
Popili su litar i još litar kasnije.
Tada je iz Dunava izronio terminator T1000.
Poslat od strane Soroša, imao je zadatak da zaštiti Avrama od članova Mense koji su tragali za svetim gralom.
Terminator je pokušao objasniti situaciju, ali oni su bili u ekstazi.
Avram ga je okrivio da je on taj koji cepa mrežu.
'Zna se ko ovde voli da cepa mreže."
Terminator se branio ali uzalud.
Napali su ga iznenada brzo i efikasno.
Rakija im je pružila nadljudsku snagu, terminator se od straha sam isključio.
Otvorili su ga u potrazi za bakrom, i pronašli samo nuklearnu bateriju u glavi.
Kakvo je ovo sranje reče Avram, baci to u žar možda je otrovno.
Tada je mulj Dunava zatrpao Vinču.

 

[Black_star]

Gledaj, ja vecu budalastinu nisam procitao.. Onda se Avram probudio ano domini 2023. s glavoboljom od dve kile stucane rakije prethodne noci sa jaranom.

 

[Jasna]

O Dunavu su ispredane priče o postojanju različitih mitskih vodenih bića: vila i vodenih duhova. Ništa manje važan nije bio ni misteriozni svet u kome su obitavali talasoni, todorci, suđaje i zmajevi.

Vodyanoi, Vodnik ili Vodeni duh je biće iz slovenske mitologije. Nije vezano
samo za Dunav.

Lepo je predstavljen u ruskom filmu ''Poslednji vitez''.

 

[Black_star]

Vodyanoi, Vodnik ili Vodeni duh je biće iz slovenske mitologije. Nije vezano
samo za Dunav.

Lepo je predstavljen u ruskom filmu ''Poslednji vitez''.

Ovo neki podvodni Shrek.