Dunavski park

Poslednji put kad smo hranili labudove na tom jezeru Dunavskog parka
imali smo po sedamnajst...
Drugar moj Šuca je imao fantastične ideje.Jedna od tih je bila da nakrademo
na Ribljoj pijaci avgustovske slatke lubenice i da ih podelimo s labudovima...
Lako smo nakrali lubenice,ali nož nismo imali...Pozajmio sam nož od jednog
pijačara koji je čuvao lubenice...Šuca me pitao odakle mi,a ja sam rekao da
nema veze jer bi možda tražio da mu radi poštenja vratim,a tada od gozbe
ne bi bilo ništa...Na Miku Antića i Peru Zupca koji su tu u blizini žderali Štok
se nismo mogli osloniti...Prvo-sigurno nisu mogli imati brice jer bi se davnih
godina poklali,a i da su imali-sigurno ih ne bi dali,a i kad bi dali -znaš kad bi je
videli? Ni tad!Samo nek oni žderu,odo ja kod pijačara da tražim nož-taj je glup
i poverovaće u priču koju smislim do tamo,mislio sam pre nego smo počeli
seći prvu od tri lubenice...
Labudovi nisu hteli da jedu lubenice! ! !
-Mamu vam vašu...! prodrao se Šuca i počeo da ih gađa...
-Čekaj,možda će hteti od ove druge-ona je bila zelena...
Nisu hteli ni od druge...
Na kraju smo te kretenske labudove gađali preostalim lubenicama,a oni su letali
po jezeru i siktali...
-Jesi video-neće...Daj taj nož da im ja pokažem!
-Ne dam-moram da ga vratim pijačaru,rekao sam i sakrio nož iza leđa...
-Ma yebeš labudove-nek crknu od gladi...
(Nisu crkli od gladi-sad ih ima desetak samo na tom jezercetu-divlje patke
jedva imaju mesta da plivaju...Ček samo da dođe avgust...)