Заправо архаични источнохерцеговачки. Дубровчани чувају циркумфлекс (дугосилазни акценат) на претпоследњем слогу у неодређеним облицима придева средњег рода типа младо, љуто, слано. То је архаизам који дијеле с католицима и муслиманима централне Босне и чакавцима. Остали штокавци су великом већином
Такође чувају глас Х, који се је код 90% хришћанских штокаваца изгубио током времена.
Исто тако, у неким ријечима на слогу гдје је некад био неоакут (узлазно-силазни нагласак који данас чувају сако јужни чакавци, дио кајкаваца, сеоска католичка и муслиманска популација средње Босне, те српски сељаци под Копаоником рођени прије Другог свјетског рата) јавља се дугосилазни нагласак умјесто очекиваног дугоузлазног, што значи да је акут у траговима још увијек постојао у периоду кад је Дубровник насељаван из херцеговачког залеђа.
У Херцеговини је неоакут потпуно уступио мјесто дугосилазном нагласили
Исто тако, под утицајем босанских фрањеваца, код Дубровчана је локатив једнине придјева и пред именицама женског рода прешао у мушки деклинациони тип. Нпр. "у оном ријеци".
Та иновација се једино јавља у Дубровнику и централној Босни.
Дубровачки локализми. Наведени изрази су углавном романизми/италијанизми.
Око 1/3 израза са видеа је исто или слично као у континенталној сјеверној Далмацији односно у Далматинској Загори, ево издвојићу оне које се мало разликују поређења ради (има и идентичних):
Дубровник --- Далматинска Загора
бјечва ----------- бичва (чарапа)
бурса ------------ боршча (торба)
деспет ----------- дишпет (инат)
фалсо ----------- фалшо (умјетно, лажно)
феста ------------ фешта (забава)
лапис ------------- лапеж (оловка)
линцун ----------- ланцун (плахта, чаршаф)
помадора ------- помидора (парадајз)
скалине ---------- шлалини (степенице)
солди -------------- шолди (новац)
омбрела ---------- лумбрела (кишобран)
спенза -------------- спиза (куповина, намирнице са пијаце)
вестит (одијело) -- вешта (хаљина)
Можда ми је нешто промакло. У Дубровнику 'каластуре' су подочњаци, а код нас у ДЗ 'калаштура' је неуредна женска особа - слаба домаћица. Занимљиво је да је код нас у копненој сјеверној Далмације тј. у Загори често долазило Ш у рјечима у којима у приморској дјелу сјеверне и средње Далмације дође С, а исто се запажа и у овом поређењу према Дубровнику. Мсм да сам поменуо раније како је моја матер била шокирана чињеницом да су сељаци у њеном селу док је она била на студијама почели говорити 'парадајз' ум. дотадашњег израза 'помидора' (израз 'парадајз' им је дошао из Србије преко њихових рођака и чланова породице који су тамо живили).
