Дубровачки говор

Krishna

Elita
Poruka
23.868
Ево како звучи изворни дубровачки говор. Најзанимљивије је што се самогласници често не изговарају чисто већ као полугласови, по томе дубровачки одудара од осталих штокавских говора.

 
Poslednja izmena:
Lepo
Interesantno kako izgovara "o" u "mornari" i "a" u "stari"

Kao dvoglas a/o
Специфичан изговор самогласника и пуно романизама су неки од еколико елемената који раздвајају дубровачки од говора залеђа (Требиње, Попово Поље). И поред тога ради се о веома сличним говорима. Дубровачки је заправо источнохерцеговачки са неким не-источнохерцеговачким елементима.
 
Poslednja izmena:
Специфичан изговор самогласника и пуно романизама су неки од еколико елемената који раздвајају дубровачки од говора залеђа (Требиње, Попово Поље). И поред тога ради се о веома сличним говорима. Дубровачки је заправо источнохерцеговачки са неким не-источнохерцеговачким елементима.

Заправо архаични источнохерцеговачки. Дубровчани чувају циркумфлекс (дугосилазни акценат) на претпоследњем слогу у неодређеним облицима придева средњег рода типа младо, љуто, слано. То је архаизам који дијеле с католицима и муслиманима централне Босне и чакавцима. Остали штокавци су великом већином
Такође чувају глас Х, који се је код 90% хришћанских штокаваца изгубио током времена.
Исто тако, у неким ријечима на слогу гдје је некад био неоакут (узлазно-силазни нагласак који данас чувају сако јужни чакавци, дио кајкаваца, сеоска католичка и муслиманска популација средње Босне, те српски сељаци под Копаоником рођени прије Другог свјетског рата) јавља се дугосилазни нагласак умјесто очекиваног дугоузлазног, што значи да је акут у траговима још увијек постојао у периоду кад је Дубровник насељаван из херцеговачког залеђа.
У Херцеговини је неоакут потпуно уступио мјесто дугосилазном нагласили

Исто тако, под утицајем босанских фрањеваца, код Дубровчана је локатив једнине придјева и пред именицама женског рода прешао у мушки деклинациони тип. Нпр. "у оном ријеци".
Та иновација се једино јавља у Дубровнику и централној Босни.
 
Заправо архаични источнохерцеговачки. Дубровчани чувају циркумфлекс (дугосилазни акценат) на претпоследњем слогу у неодређеним облицима придева средњег рода типа младо, љуто, слано. То је архаизам који дијеле с католицима и муслиманима централне Босне и чакавцима. Остали штокавци су великом већином
Такође чувају глас Х, који се је код 90% хришћанских штокаваца изгубио током времена.
Исто тако, у неким ријечима на слогу гдје је некад био неоакут (узлазно-силазни нагласак који данас чувају сако јужни чакавци, дио кајкаваца, сеоска католичка и муслиманска популација средње Босне, те српски сељаци под Копаоником рођени прије Другог свјетског рата) јавља се дугосилазни нагласак умјесто очекиваног дугоузлазног, што значи да је акут у траговима још увијек постојао у периоду кад је Дубровник насељаван из херцеговачког залеђа.
У Херцеговини је неоакут потпуно уступио мјесто дугосилазном нагласили

Исто тако, под утицајем босанских фрањеваца, код Дубровчана је локатив једнине придјева и пред именицама женског рода прешао у мушки деклинациони тип. Нпр. "у оном ријеци".
Та иновација се једино јавља у Дубровнику и централној Босни.
Дубровачки локализми. Наведени изрази су углавном романизми/италијанизми.


Око 1/3 израза са видеа је исто или слично као у континенталној сјеверној Далмацији односно у Далматинској Загори, ево издвојићу оне које се мало разликују поређења ради (има и идентичних):
Дубровник --- Далматинска Загора
бјечва ----------- бичва (чарапа)
бурса ------------ боршча (торба)
деспет ----------- дишпет (инат)
фалсо ----------- фалшо (умјетно, лажно)
феста ------------ фешта (забава)
лапис ------------- лапеж (оловка)
линцун ----------- ланцун (плахта, чаршаф)
помадора ------- помидора (парадајз)
скалине ---------- шлалини (степенице)
солди -------------- шолди (новац)
омбрела ---------- лумбрела (кишобран)
спенза -------------- спиза (куповина, намирнице са пијаце)
вестит (одијело) -- вешта (хаљина)

Можда ми је нешто промакло. У Дубровнику 'каластуре' су подочњаци, а код нас у ДЗ 'калаштура' је неуредна женска особа - слаба домаћица. Занимљиво је да је код нас у копненој сјеверној Далмације тј. у Загори често долазило Ш у рјечима у којима у приморској дјелу сјеверне и средње Далмације дође С, а исто се запажа и у овом поређењу према Дубровнику. Мсм да сам поменуо раније како је моја матер била шокирана чињеницом да су сељаци у њеном селу док је она била на студијама почели говорити 'парадајз' ум. дотадашњег израза 'помидора' (израз 'парадајз' им је дошао из Србије преко њихових рођака и чланова породице који су тамо живили).
 
Poslednja izmena:
Једна мала исправка у вези претходног поста. Оловка или писаљка у ДЗ је 'лапеш' (грешком написан 'лапеж'). Ето још један примјера израза у коме у далматинском залеђу дође Ш, а на обали С (поређено са дубровачким 'лапис').
Из вокубалара бенковачких Срба, ту је и 'лапеш' између осталог https://i.ibb.co/TYSHpN4/IMG-20231028-003406.jpg

@Demagogic
 
Ево како звучи изворни дубровачки говор. Најзанимљивије је што се самогласници често не изговарају чисто већ као полугласови, по томе дубровачки одудара од осталих штокавских говора.


Zvuci ka' mjesavina Bosanskog i Slovenackog.
 
Zvuci ka' mjesavina Bosanskog i Slovenackog.
Код Дубровлана има и неких црногорских елемената. Нпр. Дубробчани говоре 'Франов син', 'идем код Франа', 'дај Франу' итд. попут Црногораца. Крајишници, Боснци, Далматинци из средње и сјеверне Далмације, Војвођани, западни Србијанци и још неки кажу 'Франин син', 'идем код Фране' и 'дај Франи' што је ушло у српски и хрватски стандард.
 

Back
Top