A. Einstein: "Najvažnije ljudsko nastojanje je težnja za moralnošću u aktivnostima. Naš unutrašnji balans čak i sama naša egzistencija zavisi od toga. Samo moralnost u našim akcijama može dati lepotu i dostojanstvo našem životu."
*
Jean-Jackues Rousseau: „Savest je glas duše; strasti su glas tela.“
*
Marko Kraljević: "Ni po babi ni po stričevima, već po pravdi boga istinitog."
*
F. Nietzsche: "Za istinu se treba boriti sa svakim korakom na putu, skoro sve što je drago našem srcu, od čega naša ljubav i vera u život zavisi, se mora tome žrtvovati. Za to je potrebna velika duša: služba istini je najteža služba. Šta znači biti pošten u intelektualnim stvarima? Da si nemilosrdan prema vlastitom srcu, da prezreš 'fina osećanja' da svako Da i Ne bude pitanje savesti!"
***
Spinozina izreka da strah ne može da bude bez nade ni nada bez straha najbolje ističe dualnost u kojoj živimo. Tvrdjenje da ne postoji dobro-zlo je udaljavanje od činjenica i "guranje glave u pesak". Da bi se izbegla ili bar ublažila nepotrebna patnja i destrukcija mora se suočiti onim što jeste. Jedino se tako može pronaći izlaz iz teškoće.
Sklad se ne može postići jednom za svagda jer je svaka situacija unikaktna. Neka zahteva pasivnost, a neka istrajno zalaganje i angažovanje. Pojedine aktivnosti u odredjenim okolnostima mogu biti korisne, u drugim štetne. Na primer, treba spremati sobu za dete od dve godine, ako se to čini kada mu je sedamnaest tada nije dobro.
Dakle, neophodna je fleksibilnost i pravilna procena delovanja. Osnova toga uvida je moralnost i više duhovne vrednosti. Njihovim razvojem se postaje svestan posledica aktivnosti i preuzima odgovornost. Bez njih se rukovodi samo sebičnim prohtevima i nagonom zadovoljstva.
Životinje ne snose odgovornost za ponašanje pošto njihova inteligencija nema moralno razumevanje. Ograničena je telesnim potrebama i osećanjem udobnosti i neudobnosti. Ako je lav gladan ide u lov i ubija drugu životinju da bi zasitio glad. Ako nije leži mirno saživljavajući se okolinom i ambijentom.
Naš svet je kompleksniji. Duhovnim uvidom smo dobili sposobnost da napravimo razliku izmedju dobra i zla. Sve što doprinosi harmoničnom razvoju zajedništva se doživljava kao dobro, što ga narušava i stvara patnju i stradanje ima karakteristike zla. To znanje nam se objavljuje kroz savest. Nema blaženijeg i potpunijeg mira od mirne savesti. Niti mučnijeg košmara od nemirne.
Slično je i sa nesebičnom ljubavlju iz duše. Ona, takodje, prevazilazi niže nagone i pristrasnost srca. Pristrasnost je slepa. Štiti interese bliskih osoba, čak i onda kada se time čini nepravda i šteta nevinim ljudima. Kada ljudsko biće prestane da usmerava razvoj kroz savest i ljubav/empatiju ne otuđi se samo od drugih, već i od svoje suštine. Zato dodje do unutrašnje dezintegralnosti i ograničenog razumevanja u vidu sebičnosti, okrutnosti, beskrupuloznosti, arogantnosti i pohlepe. Zlo nije ništa drugo nego posledica zapostavljenog duhovnog razvoja.
Ali, treba napomenuti da sprečen duhovni razvoj može prouzrokovati i neurotičnost koja paradira kao moralnost. Za takvu "moralnost" je karakterističan fanatizam, nedostatak razumevanja, krutost, ograničenost, jednostranost, zaslepljenost, kontrola, primena sile i nastojanje da se ostvari pobeda po bilo koju cenu.
*
Jean-Jackues Rousseau: „Savest je glas duše; strasti su glas tela.“
*
Marko Kraljević: "Ni po babi ni po stričevima, već po pravdi boga istinitog."
*
F. Nietzsche: "Za istinu se treba boriti sa svakim korakom na putu, skoro sve što je drago našem srcu, od čega naša ljubav i vera u život zavisi, se mora tome žrtvovati. Za to je potrebna velika duša: služba istini je najteža služba. Šta znači biti pošten u intelektualnim stvarima? Da si nemilosrdan prema vlastitom srcu, da prezreš 'fina osećanja' da svako Da i Ne bude pitanje savesti!"
***
Spinozina izreka da strah ne može da bude bez nade ni nada bez straha najbolje ističe dualnost u kojoj živimo. Tvrdjenje da ne postoji dobro-zlo je udaljavanje od činjenica i "guranje glave u pesak". Da bi se izbegla ili bar ublažila nepotrebna patnja i destrukcija mora se suočiti onim što jeste. Jedino se tako može pronaći izlaz iz teškoće.
Sklad se ne može postići jednom za svagda jer je svaka situacija unikaktna. Neka zahteva pasivnost, a neka istrajno zalaganje i angažovanje. Pojedine aktivnosti u odredjenim okolnostima mogu biti korisne, u drugim štetne. Na primer, treba spremati sobu za dete od dve godine, ako se to čini kada mu je sedamnaest tada nije dobro.
Dakle, neophodna je fleksibilnost i pravilna procena delovanja. Osnova toga uvida je moralnost i više duhovne vrednosti. Njihovim razvojem se postaje svestan posledica aktivnosti i preuzima odgovornost. Bez njih se rukovodi samo sebičnim prohtevima i nagonom zadovoljstva.
Životinje ne snose odgovornost za ponašanje pošto njihova inteligencija nema moralno razumevanje. Ograničena je telesnim potrebama i osećanjem udobnosti i neudobnosti. Ako je lav gladan ide u lov i ubija drugu životinju da bi zasitio glad. Ako nije leži mirno saživljavajući se okolinom i ambijentom.
Naš svet je kompleksniji. Duhovnim uvidom smo dobili sposobnost da napravimo razliku izmedju dobra i zla. Sve što doprinosi harmoničnom razvoju zajedništva se doživljava kao dobro, što ga narušava i stvara patnju i stradanje ima karakteristike zla. To znanje nam se objavljuje kroz savest. Nema blaženijeg i potpunijeg mira od mirne savesti. Niti mučnijeg košmara od nemirne.
Slično je i sa nesebičnom ljubavlju iz duše. Ona, takodje, prevazilazi niže nagone i pristrasnost srca. Pristrasnost je slepa. Štiti interese bliskih osoba, čak i onda kada se time čini nepravda i šteta nevinim ljudima. Kada ljudsko biće prestane da usmerava razvoj kroz savest i ljubav/empatiju ne otuđi se samo od drugih, već i od svoje suštine. Zato dodje do unutrašnje dezintegralnosti i ograničenog razumevanja u vidu sebičnosti, okrutnosti, beskrupuloznosti, arogantnosti i pohlepe. Zlo nije ništa drugo nego posledica zapostavljenog duhovnog razvoja.
Ali, treba napomenuti da sprečen duhovni razvoj može prouzrokovati i neurotičnost koja paradira kao moralnost. Za takvu "moralnost" je karakterističan fanatizam, nedostatak razumevanja, krutost, ograničenost, jednostranost, zaslepljenost, kontrola, primena sile i nastojanje da se ostvari pobeda po bilo koju cenu.
Ovaj sedi u hladu i čeka da ženka dođe kući s večerom... 
Kod njih se zna ko kosi, a ko vodu nosi.
