Te sada vec davne godine, prolece je stiglo nekako"rano" . Otoplilo. U dvoristu nase kuce, iz zemlje se pojavila mladica. Orah.
Samonikla, iznikla od ploda koji je mozda ispao nekoj ptici, ili ga je vetar posejao na tom mestu u zemlju. Primila se i rasla.
Postepeno, licila je na prut poboden u tlo.
Jos uvek je bilo moguce , iscupati je jednim trzajem ruke. Uz to rasla je na mestu, na kome nije mogla ostati...
- Necemo je iscupati, rekao je otac. Premesticemo je.
Pronasli smo na slobodnom prostoru zgodno mesto i presadili mladicu. Otac i ja.
Bilo je to, zapravo poslednje sto smo zajedno ucinili.
Nekoliko meseci kasnije rastali smo se. Zauvek.
Orah je danas odavno vec, veliko drvo.
Grane koje su se na stablu osusile, morale su biti odsecene.
S jeseni , kako je lisce opadalo, video sam da drvo oboleva. Susi se . Kora ispucala, otpada. Stablo se pretvara u otvrdlo, suvo i raspuklo .
Nema sumnje , mora biti poseceno...
Drvo, kao i covek, raste, zivi, boluje i mre...
Sve ove godine posmatrao sam drvo. Podsecalo me na oca. Stoji, izdrzava, odoleva...
Bilo je za mene neka vrsta mere, proteklih godina. Secanje na minulo, srecnije vreme...
Znam da ponekad, iz panja posecenog drveta ume da iznikne nova mladica.
Nadam se da ce se to desiti i ovoga puta.
Sacekacu, da vidim. jer, " ... neko ce, vec dospeti za taj hlad " u buducnosti.
Sigurno neko hoce. A ja... Pa moci cu da budem zadovoljan sto ce se neko buduci odmarati u tom hladu...
Posaditi drvo, svakako znaci, uraditi nesto valjano. Na dugi rok.
" Ko drvo nije sadio, taj nista nije uradio..." .
Rece pesnik...
Samonikla, iznikla od ploda koji je mozda ispao nekoj ptici, ili ga je vetar posejao na tom mestu u zemlju. Primila se i rasla.
Postepeno, licila je na prut poboden u tlo.
Jos uvek je bilo moguce , iscupati je jednim trzajem ruke. Uz to rasla je na mestu, na kome nije mogla ostati...
- Necemo je iscupati, rekao je otac. Premesticemo je.
Pronasli smo na slobodnom prostoru zgodno mesto i presadili mladicu. Otac i ja.
Bilo je to, zapravo poslednje sto smo zajedno ucinili.
Nekoliko meseci kasnije rastali smo se. Zauvek.
Orah je danas odavno vec, veliko drvo.
Grane koje su se na stablu osusile, morale su biti odsecene.
S jeseni , kako je lisce opadalo, video sam da drvo oboleva. Susi se . Kora ispucala, otpada. Stablo se pretvara u otvrdlo, suvo i raspuklo .
Nema sumnje , mora biti poseceno...
Drvo, kao i covek, raste, zivi, boluje i mre...
Sve ove godine posmatrao sam drvo. Podsecalo me na oca. Stoji, izdrzava, odoleva...
Bilo je za mene neka vrsta mere, proteklih godina. Secanje na minulo, srecnije vreme...
Znam da ponekad, iz panja posecenog drveta ume da iznikne nova mladica.
Nadam se da ce se to desiti i ovoga puta.
Sacekacu, da vidim. jer, " ... neko ce, vec dospeti za taj hlad " u buducnosti.
Sigurno neko hoce. A ja... Pa moci cu da budem zadovoljan sto ce se neko buduci odmarati u tom hladu...
Posaditi drvo, svakako znaci, uraditi nesto valjano. Na dugi rok.
" Ko drvo nije sadio, taj nista nije uradio..." .
Rece pesnik...
!
