Drvo koje krije veliku i korisnu tajnu

[Nina]

Drvo dve vrste tulipanovca (liriodendron) nije ni tvrdo ni meko, već vrsta srednje tvrdoće i, kako kažu istraživači, izgleda da je posebno efikasno u skladištenju ugljenika. Popularno je u mnogim baštama zbog lepog lišća i cveta.Sposobnost skladištenja ugljenika, kažu biohemičari, mogla bi biti povezana sa veličinom makrofibrila drveta, dugih snopova komponenti ćelijskog zida i celuloze, koje su mnogo veće od makrofibrila u odnosu na druge vrste drveća.
Postoje dve vrste drveta tulipanovca, liriodendron tulipifera i liriodendron chinense, a njihove loze se mogu pratiti od pre 30 do 50 miliona godina, kada su se odvojile od roda magnolije.Otprilike u isto vreme, količina ugljen-dioksida u atmosferi se brzo i dramatično smanjila, što istraživači kažu, može biti povezano sa pojavom liriodendrona.

Makrofibrile se mogu naći unutar sekundarnih ćelijskih zidova drvenastih biljaka, koje su ključna karakteristika njihove anatomije. Ovi sekundarni ćelijski zidovi nastaju nakon formiranja primarnih ćelijskih zidova i odgovorni su za jačanje strukture biljke.
Studija je otkrila da razlike između cvetnica i golosemenica – biljki koje proizvode seme, nisu uvek jasne.
Pored otkrića nove vrste drveta, istraživači su pronašli dve golosemenice iz roda gnetum koje imaju strukturu sekundarnog ćelijskog zida.
Ovo je, kažu naučnici, primer konvergentne evolucije, gde različite vrste razvijaju iste osobine nezavisno. Ovi nalazi zajedno pružaju novi uvid u evolucione odnose između sastava ćelijskog zida u biljkama i nanostrukture drveta.
Otkrića imaju implikacije za polja koja se kreću od biologije do inženjerstva.
Istraživanje je objavljeno u časopisu New Phytologist.

(rts)

 

[RužnaKoLopov]

Liriodendron tulipifera nudi fantastičan prizor od maja do juna. Za to vreme drvo je u punom cvetu! Očaravajuće krupno cveće ukrašeno je ukrasnom žuto-narandžastom bojom. Pojedinačno stoje na krajevima grana. Cvetovi hermafrodita u početku cvetaju u obliku čaše. Kada su otvoreni, sede kao mala zvona na stablu lala. U donjem delu latice su plavičaste do zelene, a iznad postaju žućkasto narandžaste. Na ivici cveta ponovo postaju zeleni. Prašnici su jaki, mesnati i dugački između tri do pet centimetara. Plodovi su konusni u sredini cveta. Krilati plodovi se razvijaju iz cvetova u jesen, a svaki sadrži jedno ili dve semenke. Međutim, prvo cvetanje se može očekivati najranije nakon 15 godina. Potrebno je strpljenje! U međuvremenu, baštovan uživa u ekstravagantnom lišću drveta tulipana. Upečatljivi listovi se nalaze na peteljci dugoj deset do dvanaest centimetara i izrazito su isečeni. Izgledaju kvadratno u obliku, ali su isečene ravno na vrhu. Listovi bez dlake su dugački između deset i 15 centimetara i široki od dvanaest do 20 centimetara. Zelene su i sjajne na vrhu. U jesen lišće spektakularno menja boju i kupa svoju okolinu u zlatno žutim bojama. Upečatljiva dekoracija listova koja nema premca!

Kora Liriodendron tulipifera je smeđa i često ima nijanse koje teže ka narandžastoj. Naročito kod starijih primeraka, moćno deblo leži na zadebljanoj osnovi. Ovo čini drvo izuzetno stabilnim. U svom prirodnom dometu to je prednost jer tamo stabla lala dostižu visinu od 60 metara. U našim geografskim širinama drvo naraste do visine između 20 i 35 metara. Drvo tulipana pripada porodici magnolija. Domovina Liriodendron tulipifera su istočni i jugoistočni regioni Severne Amerike. Uglavnom se nalazi na Apalačima i od Pensilvanije do Džordžije. Na severu stablo tulipana se javlja sve do Roud Ajlenda i Vermonta, južna granica pojave je severna Florida. Fantastično ukrasno drvo prvi put je došlo u Englesku 1663. godine. Odatle je pronašao put do kontinentalne Evrope. Ovde se nametnuo kao bujan park i drvored. U Severnoj Americi drvo igra veliku ulogu u industriji obrade drveta i proizvodnji celuloze i papira. Njegovo drvo je jako, stabilno i lako se obrađuje.


ko ceka taj i doceka

 

[RužnaKoLopov]

 

[RužnaKoLopov]