Drvena psiha

Dremač

Dremač

Ističe se
Banovan
Poruka
2.667
Koliko bitan uticaj drvo ili drvece ima na psiholoski razvoj coveka, npr. ako neko od detinjstva ima svoje drvo u dvoristu kuce, ili zivi kraj sume, kako se to dete razvija u odnosu na one koji zive u stanovima, zgradama?

Koliko je drvolazenje (penjanje) korisno... Kao klinac sam se tu i tamo pentrao, ali ne dovoljno, nisam bio zavisnik kao neki. Mozda treba da nadoknadim sad, samo ne znam da li ce grane izdrzati.
Pitanje je i.. da li bi pustali svoje dete da se penje. Danasnja deca su cesce za racunarima, a sve redje vise na drvecu.
:)
Sta mislite dendroterapiji, lecenju drvecem, koja vrsta vam pomaze, grlite li stabla, ili sedite i medititirate pod drvetom, vraca li vam to psihicku ravnotezu, prirodnost, zdravlje?
 
Ima uticaja, kako da nema uticaja.
Kad za nekoga kažu da mu fali daska u glavi,
svakako se misli na drvenu dasku.
Fosnu ili colovaču, svejedno.

Ako mu fali fosna, ondak je više šinut, jer je fosna deblja,
a colovača je tanja, što bi bio ekvivalent za manje šinutog.

U svakom slučaju, drvo ima primenu i u ovom segmentu...
 
Poslednja izmena:
Da, ocigledno su nasi drevni preci dobro poznavali i uvazavali moc i snagu drveta,
u danasnje vreme sve je potisnuto, priroda i drvece se ne postuju kao nekad

Sasvim moguce da je rec zdravlje - izvedeno od zdrvlje, zdrvo ?!

Svakako poznato je i drvo zivota, drvo poznanja dobra od zla. itd...
 
32132165465.jpg


Na skorasnjoj vojnoj paradi, tokom posete Putina, puno dece je bilo na granama.
Jedno primetih da je palo, doduse sa nesto nize grane. Nadam se da je ok.
Ocigledno da vojna dejstva nekako vracaju decu korenima i drvecu.
Sudbine onih na drvecu i dece koja se nisu verala po njima verovatno nisu sasvim iste.

U mom detinjstvu popularan je bio i Tarzan. Koliko je on dobar idol i to je pitanje.
jos se secam onog urlika - oooo o oooo o ooo :aaa:
 
Ja se bojim visina svake vrste, i ne smem da se penjem na višlje od metar i po, ali drvofilija je moćna stvar. Bilo bi lepo razvijati grljenje drveta po parkovima...da se iznajmljuje na po 10 minuta, ko nema u sopstvenom dvorištu. Možda bi postali stabilniji i čvršći. U psihičkom smislu.
 
>Dreamer<:
Koliko bitan uticaj drvo ili drvece ima na psiholoski razvoj coveka, npr. ako neko od detinjstva ima svoje drvo u dvoristu kuce, ili zivi kraj sume, kako se to dete razvija u odnosu na one koji zive u stanovima, zgradama?

Koliko je drvolazenje (penjanje) korisno... Kao klinac sam se tu i tamo pentrao, ali ne dovoljno, nisam bio zavisnik kao neki. Mozda treba da nadoknadim sad, samo ne znam da li ce grane izdrzati.
Pitanje je i.. da li bi pustali svoje dete da se penje. Danasnja deca su cesce za racunarima, a sve redje vise na drvecu.
:)
Sta mislite dendroterapiji, lecenju drvecem, koja vrsta vam pomaze, grlite li stabla, ili sedite i medititirate pod drvetom, vraca li vam to psihicku ravnotezu, prirodnost, zdravlje?
Kliknite za proširenje...

bio sam divlji i lud,najslađe mi je bilo krasti tuđe trešnje ka klinac,popeti se na vrh,a dolje me čeka neki didica sa kolcem u ruci..
ahh kako mi fali taj adrenalin...:zaljubljena:
a oone gotove sa pijace mi nije nikad gušt bio jesti...:(
 
Poslednja izmena:
Guede:
Ja sam se pentrao po drvecu kao dijete ... znao sam na jednom dudu provesti pola dana :D
Kliknite za proširenje...

Такође; само што је био орас :D

Једна од дражих успомена са села ми је био одлазак у шуму када смо брали ђурђевак, дивље јабуке и трешње, лешнике;
враћали се са брдом шишарки, па и лишћа, грана и ко зна чега све не; успут, шумским путем брали шипак, купине, трнине -
наравно све зависно од тога које је годишње доба било, али углавном то су били школски распусти; непроцењиво. :)
 
Evo ovde koje drvo cemu sluzi, i sta leci. Ne nadjoh Orah i Dud... ako neko zna neka napise.
Takodje Tisa i Dren su poznati po svojoj lekovitosti..


Još u prehrišćansko doba devojke su odlazile brezi, da bi se nakupile pozitivne energije, da im udaja i život budu srećni,
trudnice su sedele pod lipom,
a ranjene vojnike su stavljali ispod hrasta, da od njega dobiju snagu za isceljenje rana...
Vidari su preporučivali ne samo sedenje pored drveća, nego i veranje po njemu, takozvano drvolaženje, kako bi se snaga drveta što više preuzela, odnosno razmenila sa čovekovom. I danas se deca instinktivno penju na drveće, a mnogi grade kuće u šumi.


Hrast aktivira cirkulaciju i najbolji je generator pozitivne energije, daje snagu i bistri misli.
Bukva jača otpornost na stres.
Bor smiruje psihičku napregnutost, oporavlja disajne organe i normalizuje krvnu sliku.
Kesten olakšava reumatske tegobe, normalizuje rad srca, jača imuni i nervni sistem.
Lipa povećava potencijale organizma, popravlja raspoloženje.
Breza omekšava kožu, popravlja vid, ubrzava ozdravljenje.
Bagrem daje miran san i vedro raspoloženje.
Jela ublažava bolove, otklanja depresiju.
Jasen je dobar za koncentraciju.
Jabuka je izrazito žensko drvo. Budi osećajnost i jača samouverenost
Kliknite za proširenje...

mislite li da u lecenju drvecem bitna razlika izmedju bliskosti sa zivim stablom ili mrtvim granama liscem, odnosno da li preradjena drva (stolovi,kreveti,ormari itd) imaju jednak,manji ili nikakav uticaj na psihofizicko zdravlje coveka. ?
lanavi:
Ja se bojim visina svake vrste, i ne smem da se penjem na višlje od metar i po, ali drvofilija je moćna stvar. Bilo bi lepo razvijati grljenje drveta po parkovima...da se iznajmljuje na po 10 minuta, ko nema u sopstvenom dvorištu. Možda bi postali stabilniji i čvršći. U psihičkom smislu.
Kliknite za proširenje...
dobra ideja!
 
Poslednja izmena:
Povratak prirodi je bio opšti trend u Evropi, a kod nas je naknadno stigao ne zbog toga što smo povodljivi, već zato što je sazrelo vreme da shvatimo prirodu kao lek i delotvorno sredstvo za isceljenje uma prevashodno. Okruženi svim štetnim zračenjima u stanovima i praćeni svim mogućim stresovima u državi koja je politički i ekonomski nestabilna, mi psihičko zdravlje možemo da nađemo u prirodi. To zvuči kao kliše, ali kontakt sa prirodom je neiscrpni izvor energije. Senzitivne osobe mogu da osete i strujanje sokova stabla, pa i sam doživljaj stapanja sa stablom. Ako je to uobrazilja, onda je dobra uobrazilja jer čovek oseća da se u kontaktu sa stablom, zemljom, travom vraća posebna energija, možda iskonska energija koju poseduje. I oseti bistrinu uma i čini se da se mozak regeneriše.
 
Antigon@:
Povratak prirodi je bio opšti trend u Evropi, a kod nas je naknadno stigao ne zbog toga što smo povodljivi, već zato što je sazrelo vreme da shvatimo prirodu kao lek i delotvorno sredstvo za isceljenje uma prevashodno. Okruženi svim štetnim zračenjima u stanovima i praćeni svim mogućim stresovima u državi koja je politički i ekonomski nestabilna, mi psihičko zdravlje možemo da nađemo u prirodi. To zvuči kao kliše, ali kontakt sa prirodom je neiscrpni izvor energije. Senzitivne osobe mogu da osete i strujanje sokova stabla, pa i sam doživljaj stapanja sa stablom. Ako je to uobrazilja, onda je dobra uobrazilja jer čovek oseća da se u kontaktu sa stablom, zemljom, travom vraća posebna energija, možda iskonska energija koju poseduje. I oseti bistrinu uma i čini se da se mozak regeneriše.
Kliknite za proširenje...

Da, ali to tek kad prihvatimo da smo dio, a ne gospodari prirode, da smo samo jedan djelić njene cjeline...kad naučimo živjeti s njom, s njenim zakonima.
 
TinkerBellx:
Da, ali to tek kad prihvatimo da smo dio, a ne gospodari prirode, da smo samo jedan djelić njene cjeline...kad naučimo živjeti s njom, s njenim zakonima.
Kliknite za proširenje...

Čovek se otuđio od prirode iako je priroda njegovo prvo i jedino stanište, njegova kolevka. Izgubio je kontakt sa njom u periodu industijalizacije. Industrijalizacija ga je dovela do stanja otuđenja od sopstvenog rada i otuđenja od društva koje shvata kao sredstvo kontrole nad njegovom ličnošću. Otuđili smo se od ljudi, otuđili se od samih sebe, ne nalazimo ni sopstvo, ni ciljeve, ni realne potrebe, ni motive. I sve, sve je počelo sa prvim otuđenjem, otuđenjem od prirode kao idealnog staništa u kome smo autentični, potpuni. Gradski parkovi ne mogu biti najbolja zamena za ono što je čovek izgubio.
 
Antigon@:
Čovek se otuđio od prirode iako je priroda njegovo prvo i jedino stanište, njegova kolevka. Izgubio je kontakt sa njom u periodu industijalizacije. Industrijalizacija ga je dovela do stanja otuđenja od sopstvenog rada i otuđenja od društva koje shvata kao sredstvo kontrole nad njegovom ličnošću. Otuđili smo se od ljudi, otuđili se od samih sebe, ne nalazimo ni sopstvo, ni ciljeve, ni realne potrebe, ni motive. I sve, sve je počelo sa prvim otuđenjem, otuđenjem od prirode kao idealnog staništa u kome smo autentični, potpuni. Gradski parkovi ne mogu biti najbolja zamena za ono što je čovek izgubio.
Kliknite za proširenje...

Tako je. Izgubivši kontakt sa prirodom, čovjek je zapravo izgubio sebe.
 
E bukvo jedna,hahaha,salim se,ali eto pa grli bukvu,naravno da ces imati svez vazduh i time zdraviji,ali u gradovima moze da se dopre,bar nekim nacinom uzgoja u kucama,naravno zelenila pa i drveca(ko ima uslove),ali definitivno "zdraviji" zivot ne odgovara zbog same urbanizacije i trke za poslom!"Zivi u gradu,a hvali selo",to je danas izrazito prisutno u psihi naroda!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top