- Poruka
- 390.445
Prema pracenju W.R.I (World Resourses Institute), danas postoji priblizno 100.000 poznatih vrsta drveca. 8000 vrsta je ugrozeno a 976 vrsta je u stanju odumiranja.
Drvece je vazno za svetsko zdavlje na svim nivoima. Ono je pre svega esencijalno vazno za zdravlje celokupnog ekosistema i njegovo funkcionisanje. Jedna od mnogih kljucnih uloga šuma je reugulisanje klime, kruzenje i distribucija hranjivih materija. Drvece cisti vazduh i obezbedjuje kiseonik, pomaze da zemljiste zadrzi vlagu, stiti zivotinje i druge biljke od isusivanja i pruza im staniste.
Za ljude sume su vazne u ekonomskom pogledu jer prema nekim procenama sume obezbedjuju 4 triliona dolara godisnje u robi i uslugama.
Sume danas pokrivaju 3,9 biliona hektara, što je svega 29,6% kopna. Samo 1/5 šuma je ostala na velikim, kontinuiranim površinama, kao relativno netaknute šume. Nazivaju se granicne šume a najvece u Rusiji.
Pre nego sto optuzimo covekovu pohlepu sa nestajanje šuma treba istaknuti jedan vazan princip u ekologiji. Sve vrste flore i faune zavise jedne od drugih. Da bi se neke vrste razvile druge trebaju da nestanu. Primer bi mogli da budu dinosaurusi koji su nestali pre nekih 65 miliona godina zajedno sa 70% drugih vrsta koje su tada zivele na zemlji, sto je napravilo mesta za evoluciju novih vrsta. Covek je dosao na kraju tog novog evolucijskog lanca. Preterano pojednostavljeno ali tehnicki moguce, mozda se ljudska vrsta ne bi pojavila da dinosaurusi nisu iscezli.
Tako se postavlja pitanje da li bi ljudi bili u stanju da napreduju i šire se kao vrsta da su šume nastavile da dominiraju zemljom?
Ljudska populacija je rasla nesrazmerno u odnosu na bilo koju drugu vrstu u zemljinoj 4,5 biliona staroj istoriji. U skladu sa porastom ljudske populacije rasla je i potreba za potrosnjom prirodnih resurasa, narocito posle industrijske revolucije, od pocetka koje do sad je ljudska populacija porasla za vise od 5 biliona ljudi. Ljudi su krcili sume zbog svojih potreba, da bi izgradili gradove, za poljoprivredu, industrijsku proizvodnju. Izmedju 1990-te i 2000-te godine oko 2% ukupne povrsine šuma, koja je pokrivala 10 miliona hektara je poseceno i nije obnovljeno.
U razvijenim zemljama, posecene šume se nadohnadjuju sadnjim novih, ali i ova intervencija nije dovoljna da nadohnadi gubitak starijeg drveca.
Resenje ovog problema bi moglo lezati u stabilizaciji rasta ljudske populacije i pametnom koriscenju šuma, gde bi se posecena stabla zamenjivala sadnjom novih.
izvor TopVita
Drvece je vazno za svetsko zdavlje na svim nivoima. Ono je pre svega esencijalno vazno za zdravlje celokupnog ekosistema i njegovo funkcionisanje. Jedna od mnogih kljucnih uloga šuma je reugulisanje klime, kruzenje i distribucija hranjivih materija. Drvece cisti vazduh i obezbedjuje kiseonik, pomaze da zemljiste zadrzi vlagu, stiti zivotinje i druge biljke od isusivanja i pruza im staniste.
Za ljude sume su vazne u ekonomskom pogledu jer prema nekim procenama sume obezbedjuju 4 triliona dolara godisnje u robi i uslugama.
Sume danas pokrivaju 3,9 biliona hektara, što je svega 29,6% kopna. Samo 1/5 šuma je ostala na velikim, kontinuiranim površinama, kao relativno netaknute šume. Nazivaju se granicne šume a najvece u Rusiji.
Pre nego sto optuzimo covekovu pohlepu sa nestajanje šuma treba istaknuti jedan vazan princip u ekologiji. Sve vrste flore i faune zavise jedne od drugih. Da bi se neke vrste razvile druge trebaju da nestanu. Primer bi mogli da budu dinosaurusi koji su nestali pre nekih 65 miliona godina zajedno sa 70% drugih vrsta koje su tada zivele na zemlji, sto je napravilo mesta za evoluciju novih vrsta. Covek je dosao na kraju tog novog evolucijskog lanca. Preterano pojednostavljeno ali tehnicki moguce, mozda se ljudska vrsta ne bi pojavila da dinosaurusi nisu iscezli.
Tako se postavlja pitanje da li bi ljudi bili u stanju da napreduju i šire se kao vrsta da su šume nastavile da dominiraju zemljom?
Ljudska populacija je rasla nesrazmerno u odnosu na bilo koju drugu vrstu u zemljinoj 4,5 biliona staroj istoriji. U skladu sa porastom ljudske populacije rasla je i potreba za potrosnjom prirodnih resurasa, narocito posle industrijske revolucije, od pocetka koje do sad je ljudska populacija porasla za vise od 5 biliona ljudi. Ljudi su krcili sume zbog svojih potreba, da bi izgradili gradove, za poljoprivredu, industrijsku proizvodnju. Izmedju 1990-te i 2000-te godine oko 2% ukupne povrsine šuma, koja je pokrivala 10 miliona hektara je poseceno i nije obnovljeno.
U razvijenim zemljama, posecene šume se nadohnadjuju sadnjim novih, ali i ova intervencija nije dovoljna da nadohnadi gubitak starijeg drveca.
Resenje ovog problema bi moglo lezati u stabilizaciji rasta ljudske populacije i pametnom koriscenju šuma, gde bi se posecena stabla zamenjivala sadnjom novih.
izvor TopVita
