Друштвене структуре

[zike]

Хајде да мало разговарамо о овоме: друштвене структуре, врсте власти...

Основна улога друштва је да усклађује активности својих чланова како би могли да постигну своје појединачне и заједничке циљеве. Још од времена када су првобитни људи ходали земљом, прије неколико милиона година, постојала је потреба да се они организују. У почетку су друштвене структуре биле заокупљене само основним животним потребама: прехраном, спавањем и опстанком у суровом окружењу. Међутим, како је са порастом становништва човјечанство почело да ствара заједнице, јавила се потреба за сложенијим друштвеним структурама, како би друштво ефикасније функционисало.

 

[zike]

Друштвене структуре баве се, прије свега, одржавањем реда, ублажавањем сукоба и обезбјеђивањем прихватљивог нивоа сигурности и предвидљивости људи. Такође, обезбјеђују формалан начин преношења техника за ефикасно дјеловање друштва кроз генерације. Неке структуре установљене су ради старања о члановима друштва који не могу да се брину о себи, као што су дјеца, болесни и стари.

 

[zike]

УЛОГЕ И СТАТУС​

Сваком друштву потребан је општи договор о томе ко има право да спроводи власт у низу ситуација, да би се избјегао сукоб. Осим тога, пошто су друштвена добра неједнако распоређена, саставни дио сваког друштва је опште прихватање начела о томе ко има право на одређене привилегије.
У Европи је положај у друштву, кроз историју, био заснован на "класама", које су најчешће биле одређене насљедним богатством и статусом. Међутим, строга граница између "више" и "радничке" класе је посљедњих година ишчезла. Успијешни и амбициозни људи сада теоретски могу да пређу у вишу или да је потпуно занемаре, јер се залагање и способност цијене колико и статус и богатство, ако не и више.
Ово нестајање разлика међу класама није свуда заступљено. У Индији је, на примјер, систем каста и даље важан, па је и друштвени положај уско везан за положај породице.
У већини модерних друштава статус се, прије свега, заснива на занимању, иако се цијењена занимања разликују међу друштвима. Висок положај у друштву не изједначава се увијек с богатством.

 

[zike]

ПОЛИТИЧКО ОРГАНИЗОВАЊЕ​

Иако политичке структуре и структуре могу да се разврстају на различите начине. Главна и сигурно најсложенија јединица политичког организовања у данашњем свијету јесте национална држава. Неке државе чине људи који дијеле заједничку историју, језик, религију и припадност истом народу. Многе друге окупљају разноврсне групе људи, које се разликују по једној или више важних особина. Сукоби лако избијају у таквој мјешавини култура, при чему једну групу, често, потчини друга.
Националне државе се у огромној мјери разликују. Већином су то демократије или теже да то буду у неком облику, иако многе државе у свијету још увијек функционишу на разне друге начине - укључујући и монархије, теократије и војне диктатуре. Да би била ефикасна, свака структура моћи, без изузетка, мора да има бар неки легитимитет код народа. Унутар државе обично постоји подјела између три главна владина ресора, од којих сваки има различит дјелокруг: законодавну власт, извршну власт и правосуђе.
Мало је држава које су довољно моћне да свој утицај шире и на глобалном плану, наметањем економске политике другим државама или преузимањем улоге свјетског полицајца. Међународне организације, као што је УН, такође имају утицај на збивања у свијету.

 

[zike]

КОНТРОЛА​

Главна улога сваке владе је да спрјечава и рјешава сукобе, што је изводљиво само ако постоји разумијевање грађана када је ријеч о томе шта је друштвено прихватљиво. Уз ове незваничне погодбе, владе управљају друштвима, изражавањем народног консензуса кроз званичне законе.
Рјешавање сукоба, али и однос према онима који другачије мисле, од велике су важности за модерна друштва. Кроз историју увијек је било оних који се нијесу слагали са неким од "правила" која намећу друштва у којима живе. Такви људи обично се оглашавају мирним протестима, иако неки крше законе или на друге начине наносе штету друштву. Полиција и судство су у већини друштава на првој линији у одржавању реда.
Споразум о законима и њиховом спровођењу нарочито је тешко постићи у новоформираним или друштвено подијељеним нацијама, гдје је општенародни консензус слаб или не постоји. Тамо гдје консензус и заједнички живот нијесу могући може да дође до сукоба. Ово на локалном нивоу може да буде и сукоб између будућих сусједа, на националном нивоу између разних етничких група или на међународном нивоу између зараћених држава.

 

[zike]

УЛОГЕ И СТАТУС​

Подјела рада и добро дефинисане улоге помажу заједници да дјелује као тим и тако најбоље искористи своје ресурсе. Усложњавањем раних друштава, хијерархијско устројство добијало је на значају. Данас је појам поретка заједнички за сва савремена друштва, од система каста у Индији до европског класног система. Друштва су организована на начин на који ће функционисати у заједници. Други су много ограниченији у избору. Разлике у улогама и статусу у многим друштвима одређене су и полом. Иако у многим индустријализованим земљама жене теже да изједначе свој положај са мушкарцима, још увијек постоји прикиривена дискриминција.

 

[1234]

zike ala si povecao slova...

 

[zike]

ДРУШТВЕНЕ ХИЈЕРАРХИЈЕ​

Сва друштва имају званичне и незваничне начине рангирања људи према моћи, угледу или способностима. Главна подјела у европским друштвима до краја 20. вијека била је на владајућу класу, коју су издвајали богатство и власништво над земљом, и радничку класу, чији су припадници морали да зарађују за живот. Између ових, постојала је пријелазна, прилично неодређена, средња класа. Ове класне подјеле биле су строго дефинисане и било је врло тешко прећи из једне класе у другу. Међутим, од друге половине 20. вијека, границе између класа су постале нејасне, а већина индустријализованих друштава постала је меритократска, што значи да се људи могу успињати на друштвеној љествици ако су успијешни. У другим друштвима, као што је хиндуистичка Индија, гдје влада систем каста, друштвени положај уско је повезан са положајем породице. Мала друштва обично имају мало хијерархија, док велика могу имати разгранате системе који се преклапају и статус појединца у једној хијерархији може да има незнатан утицај на његов положај ван ње. Професионални фудбалер, на примјер, може да буде веома цијењен у спортским круговима, али потпуно непознат негдје другдје. Хијерархије, какве су оне засноване на богатству и политичкој моћи, превазилазе границе међу државама. Друге су искључиво локалне. У племену Масаји, народу источне Африке, на примјер, способност да се скочи високо у стојећем ставу доноси виши статус.