(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
DRUMOVI
Lepo, malo sveže predvečerje. Pričaju grane, onako, tiho, između sebe.
Ko je ovo?
Kako ko je?
Lepo, ko je ova devojka ispred nas?
Čekaj, znao sam.....***** ti mater J.....skroz si lud...govori sam sebi
Dobro, ko sam ja? Pita mlada ženica duge kose
Šta ima veze ko si ti? K'o da je to važno
Pa jes, vala, tebi nikad i nije bilo važno, što bi pa sad.....svi troje se smeju rečenoj istini, njih dve iz svojih bolnih razloga koji više i ne bole, a on, jer razlozi za njega više ne postoje.
Dobro, deda, šta je ona meni...pokazuje na sredovečnu ženu koja sedi za stolom i sa kojom starac pije kafu.
Možda ti je majka...zamišljeno odgovara
Jeste, majka mi je a tebi ćerka.....a šta sam ti onda ja?
Pa valjda si mi neki rod
Unuka sam ti.
Unuka? Ponavlja, kao da prvi put čuje tu reč
Da, a kako se zovem?
Kako se zoveš? Ne mogu ja da znam sve
A onaj krupan muškarac....viđam ga ovde...mora da ti je i on neki rod...možda otac...ili si ti ćerka ovoga ili onoga
Kog bre deda ovoga ili onoga? i smeje se
Smeje se i starac zatočen u svom vremenu. Tačnije, zatočen u trenutku svog bezvremena.
Deda, kako se ti zoveš?
J.....
Dobro, to još znaš. A kako se ja zovem?
Šta ste zapele. To je bre veliko pleme. Vidi koliko vas je. Ne mogu ja da zapamtim sve
Njih dve se grohotom nasmejaše. Devojka odlazi u kuću smejući se dovitljivosti dedinog bolesnog uma
Šta se smejete, nisam ja lud.
Nisi tata, ti imaš drugu dijagnozu hahaha
Eto vidiš.....ja sam sretan čovek...i zatvorenik jer ne mogu da idem u kafanu....rešio sam da više ne igram loto
Dubok uzdah i za sebe rečeno.....da, ti si sretan čovek....
Ko je onaj momak što me je danas vozio da primim injekciju?
Tvoj unuk tata
A šta je on tebi?
On je moj sin
Mnogo dobro vozi kola. Svaka mu čast.
Pričaju grane, onako, tiho, između sebe. o drumovima kojima, neki od nas, moraju ići, a neki žele ići... jer, kud će čovek bez Sebe?
I jedna lepa pesma o putevima......moja omiljena, i višeznačna, zavisi kako je ko i kad sluša.....od našeg unutrašnjeg čoveka zavisi šta čujemo, šta vidimo, šta osećamo, mislimo...lep čovek lepo vidi...pa kako će drugačije?
PS Dobro veče putnici drumari..........
