Postoje i zemlje u kojima beskućnici takoreći i ne postoje. Kao u Danskoj napr. Tamo je siromaštvo stvarno iskorenjeno,...u smislu da čim nađu beskućnika na ulici, odmah policija kontaktira socijalnu službu i bude prvo zbrinut u prihvatilištu, čak mu nađu i posao. Nažalost ostatak sveta je daleko od toga. Alkohol se takođe negde prodaje pod restriktivnim uslovima ili je jako skup, pa se tako suzbija pijanstvo na ulicama.
Vidim da ti se dosta svidja Danska pa kad već pričamo o drugoj strani medalje ja sam u Malmeu živeo preko 30 godina i od 2000-e kada su pustili most centar Kopenhagena mi je bio na 40 minuta od kuće autom mada sam i pre toga išao stalno brodom…mislim, praktično ko da sam živeo tamo jer mi se Kopenhagen svidjao mnogo više od Malmea i gledao sam da što više budem sa te strane Öresunda.
I naravno Kopenhagen je super grad, pogotovu kada u njega dodješ turistički.
Lično nisam ušao u taj restoran gde je dzabe mleko niti sam bilo gde tamo dobio nešto dzabe ali jeste, u Skandinaviji generalno se konzumira dosta mleko i mnogi ga piju i umesto vode.
Alkohol se prodaje u specijalnim prodavnicama u Švedskoj, u Danskoj svugde ko i kod nas i baš Danci i važe za najveće Skandinavske šljokare mada se inače od alkohola razbijaju u svim tim zemljama. Mada ok, alkohol je rasprostranjen svugde, nismo ni mi nevinašca u tom pogledu.
Kada voziš autom iz Srbije odmah posle Hamburga se klima i uopšte atmosfera promeni iz Evropske u hladnu Skandinavsku. Svetlost je drugačija, nebo, priroda pa i ljudi.
Leta su ok, dugi dani, nije preterano toplo ali leto traje 2 meseca, juni i juli i već od polovine avgusta počinju vetrovi i zahladjenje. Zime su ubitačne! Sada i retko pada sneg ali već od kraja oktobra počinje mrak i depresija. Crni oblaci, mračna je i atmosfera kao i tvoja osećanja i emocije. Proglašavati Skandinavce za najsretnije ljude na svetu je meni smešnije nego dodeljivanje Nobelove nagrade za mir Baraku Obami.
Lično sam na godišnji odmor uvek išao zimi. Ja volim sunce, visoku toplotu, znojenje, vlažnost mi ne smeta tako da je zima u Skandinaviji kod mene izazivala depresiju i čak i neko vreme napade anksioznosti dok sam skapirao u čemu je problem i počeo da ne budem tamo januar i februar. Posle toga nisam imao tih problema.
Usamljenost je veliki problem u tim zemljama, većina ljudi žive sami, govori se čak i o 70%.
Otudjenost je ogroma. Možeš da živiš u zgradi decenijama i da ne znaš nikog živog. Ne postojiš. Niko te ne gleda ne znam kakva da si prepi.čka ili frajer. I tako dalje…
Ne znam da li si čula za deo grada u Kopenhagenu koji se zove Christiania? To je kao “slobodna zona” gde je slobodno konzumiranje droge i svega ostalog. Naravno sve je pod kontrolom ali je to njihov način da ove “iščašene” kao iz videa odozgo skupe na jednom mestu. Ako odeš tamo i snimaš u ektremnom slow-mo moći ćeš da napraviš iste snimke kao iznad.
60-ih, 70-ih i 80-ih, pa i 90-ih prošlog veka je deo iza železničke stanice koja je u centru grada, Vesterbro i posebno ulica Istedgade bio pun javnih kuća, sex shopova, live show-ova i svega onoga čega se zgražavamo u nekim zemljama Azije. Sada je to prilično očišćeno kao što su i recimo Amsterdam i Hamburg koji su takodje bili Evropske top sex destinacije.
Sve u svemu da ne pišem “roman” ovde jeste život u Skandinaviji sredjen ali ja to ne bih nazvao životom, više vegetiranjem. Dišeš vazduh, jedeš, piješ, obavljaš fiziološke potrebe i to je to. Imaju oni čak i reči koje kod nas ne postoje kako živeti život bez cimanja, da bude žabokrečina sve vreme, to je folozofija njihovog bitisanja.
Ne možeš da umreš gladan nikad, socijalno si zaštićen ali taman da preživiš. Isto je i ako radiš, sve ti ode na stanovanje, na poreze, na hranu, imaš taman da preživiš. Ogroman broj ljudi koji su u radnom odnosu jedva sastavi mesec i zadnjih nedelju dana pre plate kuvaju samo “špagete sa kečapom”.
Volim ja i dalje da odem u Skandinaviju, imam prilično nostalgična osećanja kada se nadjem i u Kopenhagenu i u Malmeu i uvek ću biti u kontaktu, sledi mi nadam se i Švedska penzija kada dodje vreme za to ali dan kada sam otišao iz Skandinavije da više ne živim tamo je zaista dan kada sam se ponovo rodio. Toliko je sumorno bilo…i to ja nisam od onih koji odu pa pate za Srbijom niti sam se ikada u nju vratio da živim.
