Velika je razlika u ponasanju dresiranog i nedresiranog psa. Ako neko ocekuje od dresiranog psa da se oglusi na komandu grdno se vara. To se nece desiti. Isto tako, ako se misli da ce nedresirani pas tek tako izvrsiti neko naredjenje isto je u zabludi. Stvar je u tome sto se nedresirani pas pokusa dresirati na razne nacine a u stvari to nije prava dresura. Prava dresura je regrutacija i militaristicki dril i to u posebnim centrima namenjenim za dresuru. Pokusaj dresure na daljinu preko medija recimo daje rezultate ali nije sto procentno ucinkovito. Nema garancije da ce neko pratiti tu dresuru po planu a samim tim i sptovodjenje u praksi je upitno. Postoje i psi koje je nemoguce dresirati i s obzirom da njihova egzistencija van dresiranog coporra moze imati posledice na sam taj copor tj. uspostavljenu hijerarhiju njihova se sudbina vezuje za kafilerije. U samoj kafileriji su otpadnici a da nisu pocinili neki veci zlocin osim da ih se ne moze dresirati. Dresirani psi znaju za postojanje kafilerije i sama pomisao na nju ih uzasava. Nema nista na svetu cemu se ne bi povinovali da ne zavrse na tom mestu. A dreseri su posebna prica. Stalno smisljaju nove dresure kako bi se elan pasa isprobavao. Nije da ih nesto vole ti dresirani psi al ih se strasno plase. Kazne su strahovite. Uskracivanje hrane i vode, izbacivanje na ulicu, ukidanje zabave i ako nista ne urodi plodom taj ogavni sanatorijum. Prica se da su neki psi izasli odatle ali nisu vise bili isti. Jednom recju pobenavili su skroz i vise nikad nece biti ono sto se kaze zdrave jedinke od kojih dreseri mogu imati koristi. Tu je ipak humanost dresera dosla do izrazaja. Da se ne bi mucili dalje oni ih jednostavno uspavaju i posalju na neko bolje mesto. Da bolje. To vam kazem ja, dresirani pas koga dresiranost onemogucava da pobedi strah i ode na to isto mesto. Ali jednog dana....
