Драгутин 5
Извињавам се не могу довести у ред редослед наставака. Ово је четврти а број 4 је пети. Ако ко може да исправи јер ја не знам.
" Нека вам је знано, вазљубљени, да се приближи време мога престављења, и не знам у који дан и час се растављамо. Но сетивши се маловременога мога живота са вама и љубави коју сам имао према вама у Господу, брзо дошавши, гробу предајте тело моје". Када је такве гласе послао, они који су их примили, брзо пожуривши се дођоше ка овом, благочастивом, обузети великом тугом и жалошћу, и горко са сузама вапијући говорише: " О сунчана зрако истока истоцима, зар тако одлазиш, ти који си просвећивао разуме срдаца наших? Коме ћемо се ми приљубити? Ко је онај који је био слава наша и радост"?
Јер просвети се ваистину, о љубимци, живот и рад овога христољубивога. Благодат светога Духа живећи у Њему, стварала је његов богољубиви живот, и у целу земљу изиђе глас о њему, као што је било речено у списима о неким стварима, јер благородни плод неће отпасти од свога корена. Тако је и овај богољубиви муж увек дочекивао смркнуће дана у сваком исправљању и у подвигу истините вере, и опет дочекивао свануће у богоугодним делима, јер је такву власт он примио од Господа, као што рече у свом светом еванђељу, говорећи ка ученицима својима: " Ево дадох вам власт наступати на змије и на скорпије, и на сваку силу непријатељску". Тако је и овом благочастивом дао да не могу ни сам сотона ни његови бесови стати против њега или јавити се. Јер приносише Богу непорочну жртву, своје молитве, не само за себе, но и за умно стадо, т.ј. народ отаџбине своје. Јер такве тражи Отац наш небесни, као што рече говорећи ка жени Самарјанки: " Бог је дух, и ко Му се клања, духом и истином треба да се клања. И у толикој љутој болести не изнеможе од таква подвига и исправљања, колико је био навикао, говорећи речи апостола Павла, који је овако рекао: " Када сам у немоћи, тада сам силан, и сила моја се завршава у немоћи".
И када је овај преосвећени дошао тамо на своје место у Свету Гору, после овога одмах оставивши старешинство славнога манастира Хиландара, где беше игуман, и оде на сред Свете Горе, место звано Карије у сихастарију светога Саве, и ту је волео да буде у иночеству, као што је некада ту живео свети господин наш и учитељ архијереј Христов кир Сава, живећи у великом подвигу, мучећи тело своје постом, бдењем и молитвама, јер само тако живећи, и онима који после његове смрти хоће да наследе то иночко место, овако заповеди, говорећи: да један или највише два да живе у његовој сихастирији. По заповести његовој и овај преосвећени господин мој чинише, живећи у усамљеном пребивању, сваки законски устав испуњујући, и када је много ту живео, дође му на ум благоугодна мисао, да састави списе богоугодних речи и да их пошаље ка оном благољубивоме мужу, т.ј. благочастивоме и христољубивоме краљу Стефану, с којим је имао велико обећање у љубав Божју. И што је био помислио, тако и учини. Све ово завршивши и са свим срдачним благословом и богоизабраним речима и часним списима, све саставивши и са овима посла једнога од својих монаха, старца Атанасија, јављајући му дивне речи. Када је овај дошао до благочастивога у славни двор његов Дебрец, овај христољубиви краљ Стефан учини велику радост и весеље око његова доласка.
И када се мало задржао овај старац код христољубивога краља и када је прошло неко време, паде овај благочастиви и христољубиви краљ Стефан у љуту болест, и поче веома боловати. И разуме овај христољубиви да неће избећи љуте смрти у тој болести. И опоменувши се у уму своме, поче плакати горко, говорећи: " О јаој мени, о тешко мени јадноме, јер дође време посечења смрти моје, да ме уграби ка оним вечним мукама неспремна", И тако посла писма ка епископима и игуманима и ка свој властели који су силни у његовој отаџбини, говорећи: " Нека вам је знано, вазљубљени, да се приближи време мога престављења, и не знам у који дан и час се растављамо. Но сетивши се маловременога мога живота са вама и љубави коју сам имао према вама у Господу, брзо дошавши, гробу предајте тело моје". Када је такве гласе послао, они који су их примили, брзо пожуривши се дођоше ка овом, благочастивом, обузети великом тугом и жалошћу, и горко са сузама вапијући говорише: " О сунчана зрако истока истоцима, зар тако одлазиш, ти који си просвећивао разуме срдаца наших? Коме ћемо се ми приљубити? Ко је онај који је био слава наша и радост"? Јер просвети се ваистину, о љубимци, живот и рад овога христољубивога. Благодат светога Духа живећи у Њему, стварала је његов богољубиви живот, и у целу земљу изиђе глас о њему, као што је било речено у списима о неким стварима, јер благородни плод неће отпасти од свога корена. Тако је и овај богољубиви муж увек дочекивао смркнуће дана у сваком исправљању и у подвигу истините вере, и опет дочекивао свануће у богоугодним делима, јер је такву власт он примио од Господа, као што рече у свом светом еванђељу, говорећи ка ученицима својима: " Ево дадох вам власт наступати на змије и на скорпије, и на сваку силу непријатељску". Тако је и овом благочастивом дао да не могу ни сам сотона ни његови бесови стати против њега или јавити се. Јер приносише Богу непорочну жртву, своје молитве, не само за себе, но и за умно стадо, т.ј. народ отаџбине своје. Јер такве тражи Отац наш небесни, као што рече говорећи ка жени Самарјанки: " Бог је дух, и ко Му се клања, духом и истином треба да се клања. И у толикој љутој болести не изнеможе од таква подвига и исправљања, колико је био навикао, говорећи речи апостола Павла, који је овако рекао: " Када сам у немоћи, тада сам силан, и сила моја се завршава у немоћи".
И када се сабрао сабор отаџбине његове, као што напред указасмо, и овај благочастиви великом жељом свесрдачне љубави ка Богу хтеде да прими монашки образ, говорећи ка целом свештеном сабору епископа, игумана и изабраних монаха, који су дошли на његово престављење, и молио их је, говорећи:" Браћо и оци, молим вас ја грешни, приступивши завршите све по достојанију, што ја грешни желим, ако и нисам достојан, но милостив је Бог свима, у Њега уздајући се, приступам ка оваком делу нелицемерно, јер Он чини вољу оних који Га се боје и молитву њихову ислишиће". И чувши сви речи овога христољубивога, изменише своје мисли у велику скрб и жалост. И пошто је спремљено све што треба за њега, и сам нагнувши се од одра свога, на коме лежаше, и тако отворивши своја богохвална уста, поче говорити: " Колико ми је слатка реч Твоја, владико Христе мој, који си рекао у светом Твоме еванђељу, водећи нас грешне у покајање и рекавши: " ходите ка мени сви који се трудите и обремењени, и ја ћу вас упокојити", и опет " Узмите јарам мој на себе, јер је добар, и бреме моје је лако". И томе ревнујући, ја јадни, хоћу да испуним на себи Твоју реч".
И када је ово по законском уставу завршено, и тако обукоше га у монашке хаљине, и после овог наложише на њега велики анђелски образ, и нарекоше му име Теоктист монах назван у анђелском образу.
Велики плач и ридање и жалост била је у целој отаџбини овога блаженога, видећи ово што се збива са њиме, и горко вапијући са сузама, говорише: " Зашто се разлучујеш од нас, добри пастиру наш и учитељу? Ко ће се место тебе такав наћи као што си ти, бранећи земљу отаџбине своје? Јер твога имена убојаше се сви који зло мисле. Помоћу Владике твога Христа изгубљено стече, и расточено сабра, и сиромашно обогати, и пало подиже, и неславно прослави, и оно што сасвим никада није било, показа дивно и преславно у својој отаџбини. Неисказана су твоја добра дела, о блажени, којима те Бог прослави на векове. Јер ти си јеретички кукољ духовним српом из корена посекао, и тиме си се назвао обитељ светоме Духу".
Овако су говорили његови вазљубљени жалосним речима, и оставши још мало у животу, овај благочастиви разумним речима саветовао је своју супругу и вазљубљенога сина свога Владислава, и по реду силне државе своје, како ће живети у доброј вери и чистоти, и смислено, и како ће разумно бранити земљу отаџбине своје, од малог до великог упућујући слатким речима својима. И писма посла вазљубљеноме своме брату христољубивоме краљу Стефану Урошу, јављајући му све о својој смрти. А ту је био и монах овога преосвећенога звани Атанасије, и заповеди да му даду све што треба, и дарове драгоцене посла ка овоме преосвећеноме, говорећи: " Прости ме грешнога. господине и оче мој, јер ево идем на пут, на који нисам никада ишао". И док је ово трипут блажени говорио, в ршила се над овим блаженим пјенија и надгробне песме, и тако предаде Господу свој дух, дан је био петак а час девети.
Драгутин 5
Извињавам се не могу довести у ред редослед наставака. Ово је четврти а број 4 је пети. Ако ко може да исправи јер ја не знам.
" Нека вам је знано, вазљубљени, да се приближи време мога престављења, и не знам у који дан и час се растављамо. Но сетивши се маловременога мога живота са вама и љубави коју сам имао према вама у Господу, брзо дошавши, гробу предајте тело моје". Када је такве гласе послао, они који су их примили, брзо пожуривши се дођоше ка овом, благочастивом, обузети великом тугом и жалошћу, и горко са сузама вапијући говорише: " О сунчана зрако истока истоцима, зар тако одлазиш, ти који си просвећивао разуме срдаца наших? Коме ћемо се ми приљубити? Ко је онај који је био слава наша и радост"?
Јер просвети се ваистину, о љубимци, живот и рад овога христољубивога. Благодат светога Духа живећи у Њему, стварала је његов богољубиви живот, и у целу земљу изиђе глас о њему, као што је било речено у списима о неким стварима, јер благородни плод неће отпасти од свога корена. Тако је и овај богољубиви муж увек дочекивао смркнуће дана у сваком исправљању и у подвигу истините вере, и опет дочекивао свануће у богоугодним делима, јер је такву власт он примио од Господа, као што рече у свом светом еванђељу, говорећи ка ученицима својима: " Ево дадох вам власт наступати на змије и на скорпије, и на сваку силу непријатељску". Тако је и овом благочастивом дао да не могу ни сам сотона ни његови бесови стати против њега или јавити се. Јер приносише Богу непорочну жртву, своје молитве, не само за себе, но и за умно стадо, т.ј. народ отаџбине своје. Јер такве тражи Отац наш небесни, као што рече говорећи ка жени Самарјанки: " Бог је дух, и ко Му се клања, духом и истином треба да се клања. И у толикој љутој болести не изнеможе од таква подвига и исправљања, колико је био навикао, говорећи речи апостола Павла, који је овако рекао: " Када сам у немоћи, тада сам силан, и сила моја се завршава у немоћи".
И када је овај преосвећени дошао тамо на своје место у Свету Гору, после овога одмах оставивши старешинство славнога манастира Хиландара, где беше игуман, и оде на сред Свете Горе, место звано Карије у сихастарију светога Саве, и ту је волео да буде у иночеству, као што је некада ту живео свети господин наш и учитељ архијереј Христов кир Сава, живећи у великом подвигу, мучећи тело своје постом, бдењем и молитвама, јер само тако живећи, и онима који после његове смрти хоће да наследе то иночко место, овако заповеди, говорећи: да један или највише два да живе у његовој сихастирији. По заповести његовој и овај преосвећени господин мој чинише, живећи у усамљеном пребивању, сваки законски устав испуњујући, и када је много ту живео, дође му на ум благоугодна мисао, да састави списе богоугодних речи и да их пошаље ка оном благољубивоме мужу, т.ј. благочастивоме и христољубивоме краљу Стефану, с којим је имао велико обећање у љубав Божју. И што је био помислио, тако и учини. Све ово завршивши и са свим срдачним благословом и богоизабраним речима и часним списима, све саставивши и са овима посла једнога од својих монаха, старца Атанасија, јављајући му дивне речи. Када је овај дошао до благочастивога у славни двор његов Дебрец, овај христољубиви краљ Стефан учини велику радост и весеље око његова доласка.
И када се мало задржао овај старац код христољубивога краља и када је прошло неко време, паде овај благочастиви и христољубиви краљ Стефан у љуту болест, и поче веома боловати. И разуме овај христољубиви да неће избећи љуте смрти у тој болести. И опоменувши се у уму своме, поче плакати горко, говорећи: " О јаој мени, о тешко мени јадноме, јер дође време посечења смрти моје, да ме уграби ка оним вечним мукама неспремна", И тако посла писма ка епископима и игуманима и ка свој властели који су силни у његовој отаџбини, говорећи: " Нека вам је знано, вазљубљени, да се приближи време мога престављења, и не знам у који дан и час се растављамо. Но сетивши се маловременога мога живота са вама и љубави коју сам имао према вама у Господу, брзо дошавши, гробу предајте тело моје". Када је такве гласе послао, они који су их примили, брзо пожуривши се дођоше ка овом, благочастивом, обузети великом тугом и жалошћу, и горко са сузама вапијући говорише: " О сунчана зрако истока истоцима, зар тако одлазиш, ти који си просвећивао разуме срдаца наших? Коме ћемо се ми приљубити? Ко је онај који је био слава наша и радост"? Јер просвети се ваистину, о љубимци, живот и рад овога христољубивога. Благодат светога Духа живећи у Њему, стварала је његов богољубиви живот, и у целу земљу изиђе глас о њему, као што је било речено у списима о неким стварима, јер благородни плод неће отпасти од свога корена. Тако је и овај богољубиви муж увек дочекивао смркнуће дана у сваком исправљању и у подвигу истините вере, и опет дочекивао свануће у богоугодним делима, јер је такву власт он примио од Господа, као што рече у свом светом еванђељу, говорећи ка ученицима својима: " Ево дадох вам власт наступати на змије и на скорпије, и на сваку силу непријатељску". Тако је и овом благочастивом дао да не могу ни сам сотона ни његови бесови стати против њега или јавити се. Јер приносише Богу непорочну жртву, своје молитве, не само за себе, но и за умно стадо, т.ј. народ отаџбине своје. Јер такве тражи Отац наш небесни, као што рече говорећи ка жени Самарјанки: " Бог је дух, и ко Му се клања, духом и истином треба да се клања. И у толикој љутој болести не изнеможе од таква подвига и исправљања, колико је био навикао, говорећи речи апостола Павла, који је овако рекао: " Када сам у немоћи, тада сам силан, и сила моја се завршава у немоћи".
И када се сабрао сабор отаџбине његове, као што напред указасмо, и овај благочастиви великом жељом свесрдачне љубави ка Богу хтеде да прими монашки образ, говорећи ка целом свештеном сабору епископа, игумана и изабраних монаха, који су дошли на његово престављење, и молио их је, говорећи:" Браћо и оци, молим вас ја грешни, приступивши завршите све по достојанију, што ја грешни желим, ако и нисам достојан, но милостив је Бог свима, у Њега уздајући се, приступам ка оваком делу нелицемерно, јер Он чини вољу оних који Га се боје и молитву њихову ислишиће". И чувши сви речи овога христољубивога, изменише своје мисли у велику скрб и жалост. И пошто је спремљено све што треба за њега, и сам нагнувши се од одра свога, на коме лежаше, и тако отворивши своја богохвална уста, поче говорити: " Колико ми је слатка реч Твоја, владико Христе мој, који си рекао у светом Твоме еванђељу, водећи нас грешне у покајање и рекавши: " ходите ка мени сви који се трудите и обремењени, и ја ћу вас упокојити", и опет " Узмите јарам мој на себе, јер је добар, и бреме моје је лако". И томе ревнујући, ја јадни, хоћу да испуним на себи Твоју реч".
И када је ово по законском уставу завршено, и тако обукоше га у монашке хаљине, и после овог наложише на њега велики анђелски образ, и нарекоше му име Теоктист монах назван у анђелском образу.
Велики плач и ридање и жалост била је у целој отаџбини овога блаженога, видећи ово што се збива са њиме, и горко вапијући са сузама, говорише: " Зашто се разлучујеш од нас, добри пастиру наш и учитељу? Ко ће се место тебе такав наћи као што си ти, бранећи земљу отаџбине своје? Јер твога имена убојаше се сви који зло мисле. Помоћу Владике твога Христа изгубљено стече, и расточено сабра, и сиромашно обогати, и пало подиже, и неславно прослави, и оно што сасвим никада није било, показа дивно и преславно у својој отаџбини. Неисказана су твоја добра дела, о блажени, којима те Бог прослави на векове. Јер ти си јеретички кукољ духовним српом из корена посекао, и тиме си се назвао обитељ светоме Духу".
Овако су говорили његови вазљубљени жалосним речима, и оставши још мало у животу, овај благочастиви разумним речима саветовао је своју супругу и вазљубљенога сина свога Владислава, и по реду силне државе своје, како ће живети у доброј вери и чистоти, и смислено, и како ће разумно бранити земљу отаџбине своје, од малог до великог упућујући слатким речима својима. И писма посла вазљубљеноме своме брату христољубивоме краљу Стефану Урошу, јављајући му све о својој смрти. А ту је био и монах овога преосвећенога звани Атанасије, и заповеди да му даду све што треба, и дарове драгоцене посла ка овоме преосвећеноме, говорећи: " Прости ме грешнога. господине и оче мој, јер ево идем на пут, на који нисам никада ишао". И док је ово трипут блажени говорио, в ршила се над овим блаженим пјенија и надгробне песме, и тако предаде Господу свој дух, дан је био петак а час девети.
Драгутин 5