Драгутин
И ово чујте, вазљубљени. Као што је по достојању обичај да се омије тело умрлога водом, тако је било и са овим блаженим. И када су га хтели омити, нађоше га опасана оштрим појасом од сламе по нагу телу његову и обучена у оштру ланену хаљину, а појас од сламе залепио се дубоко у тело његово, и када су хтели да га скину са тела, нису могли. И када су га много квасили водом, једва га одлучише од тела овога блаженога, што све нико није знао за живота његова. Друго чудо чујте, вазљубљени, јер вам истину говорим: Овај благочастиви живећи са женом својом у своме животу, мислим више од двадесет и три године не дотаче се ње, но чувајући се обоје у целомудрију и чистоти, остадоше живећи као брат и сестра. О овоме каже блажени апостол Павле говорећи: да има који имају жене, као и да их немају. И завршивши сва надгробна пјенија и узевши тело овога блаженога од сремске земље, и носећи идоше ка истоку. И када су дошли у Рас ка цркви св. мученика Христова Гергија у његов манастир, и ту све обично завршише, и тако гробу предадоше тело овога блаженога Теоктиста монаха, некада бившег краља Стефана моћнога и самодржавнога, и ту лежи до данашњег дана,
Заповедио је у животу своме и са страшном клетвом изрекао је говорећи: ако се јави каква благодат Божја на њему, да не износе тела његова од прашњаве земље. Тако је и било, јер Бог прославља оне који Га славе.
Такови беше подвизи и страдања и богоугодна дела овога блаженога, и кроз њих прими неувели венац царства небеснога. Достојно је, вазљубљени, да и ми ревнујемо овоме, да се не лишимо вечних добара у Господу.
Би престављење овога преблаженога и доброга ваистину подвижника месеца марта двадесет други дан, треће недеље свете четрдесетнице у петак, у час девети и тако се разиђоше свако својој кући, славећи и благодарећи јединога Бога, који се слави у светој Тројици Оца и Сина и св. Духа, коме и од нас нека је свака слава, част и клањање, сада и увек и на векове векова. Амин.
И ово чујте, вазљубљени. Као што је по достојању обичај да се омије тело умрлога водом, тако је било и са овим блаженим. И када су га хтели омити, нађоше га опасана оштрим појасом од сламе по нагу телу његову и обучена у оштру ланену хаљину, а појас од сламе залепио се дубоко у тело његово, и када су хтели да га скину са тела, нису могли. И када су га много квасили водом, једва га одлучише од тела овога блаженога, што све нико није знао за живота његова. Друго чудо чујте, вазљубљени, јер вам истину говорим: Овај благочастиви живећи са женом својом у своме животу, мислим више од двадесет и три године не дотаче се ње, но чувајући се обоје у целомудрију и чистоти, остадоше живећи као брат и сестра. О овоме каже блажени апостол Павле говорећи: да има који имају жене, као и да их немају. И завршивши сва надгробна пјенија и узевши тело овога блаженога од сремске земље, и носећи идоше ка истоку. И када су дошли у Рас ка цркви св. мученика Христова Гергија у његов манастир, и ту све обично завршише, и тако гробу предадоше тело овога блаженога Теоктиста монаха, некада бившег краља Стефана моћнога и самодржавнога, и ту лежи до данашњег дана,
Заповедио је у животу своме и са страшном клетвом изрекао је говорећи: ако се јави каква благодат Божја на њему, да не износе тела његова од прашњаве земље. Тако је и било, јер Бог прославља оне који Га славе.
Такови беше подвизи и страдања и богоугодна дела овога блаженога, и кроз њих прими неувели венац царства небеснога. Достојно је, вазљубљени, да и ми ревнујемо овоме, да се не лишимо вечних добара у Господу.
Би престављење овога преблаженога и доброга ваистину подвижника месеца марта двадесет други дан, треће недеље свете четрдесетнице у петак, у час девети и тако се разиђоше свако својој кући, славећи и благодарећи јединога Бога, који се слави у светој Тројици Оца и Сина и св. Духа, коме и од нас нека је свака слава, част и клањање, сада и увек и на векове векова. Амин.