Драгутин 3
Све ово чинише стојећи на тајном месту и мучећи тело своје, слушајући реч Владике у светом еванђељу, који каже: " Када се молиш, уђи у клет своју и затвори врата своја, и помоли се Оцу твоме који је у тајни". Јер тако знајући свагда чинише. А када бише време ноћнога пјенија да иде са збором у цркву, и према законском црквеном уставу на његову двору, он сам налазише се пре свију у цркви, и пошто је ту завршио обична пјенија , и ако је ноћу рано било, опет је одлазио на оно исто усамљено место, завршавајући све по достојању, како беше навикао. Ту стојећи у великом подвигу, крепким гласом и топлим сузама вапио је ка Владици, ка када ко страдајући од љуте ране крепко зове вапијући, ако би ко могао да му помогне. Тако чинише овај богољубиви не само у своме дому, него ако се догодило да иде на неки пут, на којем год месту, тако чинише, као и у своме дому, увек је био ископан гроб у земљи, и место мекане постеље било је прострто оштро камење и трње, и у тако спремљеном гробу лежао је, као што смо раније у овом спису указали. А ја, грешни Данило, био сам тајни зналац неких таквих његових подвига.
Колико смо могли, рекли смо вашем богољубију његова богољубива давања и дарове ка иностраним народима, царевима и војводама и осталим силнима, У руску земљу много пута слаше посланике своје са драгоценим даровима ка божаственим црквама и манастирима, и милостиње ка ништима и маломоћнима. Јер у тој руској земљи имао је веома љубазнога свога прејатеља кнеза Василија, и њему по достојању дужну част одаваше, шаљући му слатке речи са великолепним царским даровима. Шта ја то кажем, зар само у ову једину земљу ? Не само овде, но и у свети град Јерусалим ка гробу Господњем, и светим местима која су тамо, на Синај, и у Риат и на друга тамошња места, која припадају ка светом Господњем граду Јерусалиму. Тамо одоше многи његови дарови и милостиње, које слаше тамошњим монасима, имајући срдачну жаљу за њих, ако би му било могуће како год да снадбе њихов иночки живот.
Но да изнесемо како овај благочастиви и христољубиви муж ваистину имаше велику жељу и љубав, како би му могуће било да види она велика и дивна места, која споменусмо у овом спису, места, где се где се оваплоти и поживе Господ наш Исус Христос, поставши човек да спаси човека, ревнујући оним богоугодним делима великога архијереја Христова кир Саве, трудима његовим и путовањима, због којих се прославља у спису његова житија. Тако је и овај господин мој хтео учинити. Но када то чуше великаши у његовој отаџбини, дођоше говорећи му: " Ево све видимо, што хоћеш да учиниш и како хоћеш да се разлучиш од нас, најслађи наш господине и хранитељу. Но коме остављаш нас сироте? Ко ли је такав као ти, који нас може бранити, нас и целу земљу отаџбине твоје од навале непријатељских народа? Јер ево многи се цареви убојаше твога имена, дивећи се храбрости твога ума. Јер нећеш ти дати другоме своје славе, нити туђем народу својих корисних. " Таквим и многим другим жалосним речима би задржан од својих од своје намере, коју беше наумио.
Овај благочастиви предржа земљу отаџбине своје, доби многе крајеве угарске земље, а такође и од босанске земље. Многе од јеретика босанске земље обрати у хришћанску веру и крсти их у име Оца и Сина и св. Духа, и присаједини их светој саборној и апостолској цркви. Јер толику своју славу и небројено богатство хтеше оставити, у намери да странствује као ништи и убоги Христа ради, и да постигне живот оних, који страдају ради Христа, скитајући се у горама и пећинама и у прпастима земаљским, говорећи сам к себи: " Тешко мени грешноме, обложеном бригом овога света, и толико сагрешивши Владици своме Христу". И пребиваше непрестано у многом умиљавању и у духовним сузама, дан и ноћ. Од оних монаха тих места која споменусмо, имао је неке као духовне оце, у писму препоручивши се к њима, да им буде духовно чедо у Господу. Такође у писму исповедаше им своје грехе и даваше их њима на расуђивње, да би му дали епитимију, колико припада за његове грехе. А ови духовни оци његови такође у писму даваше му заповести и души корисне поуке, говорећи: " Ако ово извршиш, чедо наше духовно, поверено нам у Господу, што ти заповедисмо, ти ћеш се настанити у бесконачне векове, где је неисказана радост са анђелима и светлост вечна у Господу". Једнога од достоименитих таквих монаха имао је као свога духовнога оца на Јордану, званога Галактиона, и ка овоме имао је велику смелост бринући се за њега, и њему даваше све своје имање, говорећи: " Оче, узми моје имање и подај га ништима", И сам овај христољубиви Драгутин даваше непрестано милостињу ка ништима и страним и маломоћним, хромим и слепим. Сви слушајући о превеликој милостињи његовој, не само из земље отаџбине његове, но и од других околних народа и далеких крајева, сви идоше ка њему у доброј нади, у славни његов двор у Срему, место звано Дебрец, веселим ногама, знајући да ће примити довољно милостиње несказане. А примивши је, радосним и веселим ногама враћаше се сваки својој кући. У срцу његову није се јављала таква мисао, која каже: " Оставимо нешто, да ујутру дамо", или: " неће ли бити доста деци мојој или жени"? На то није пазио, јер беше отац сиротих и бранитељ удовица.
Вазљубљени, изневши ово напред написано о овом христољубивом, сада ћемо говорити о овом преосвећеном архиепископу, смерном Данилу, чијим молитвама и благоразумном поуком објави се житије ових христољубивих царева и краљева српске земље. Пошто је овај преосвећени вољом Божјом и његовом најдарежљивијом силом и благодаћу светога Духа издржао правило богоизабраних монаха Свете Горе, и био наречен игуманом хиландарским, када је живео у том месту, посла ка њему благочастиви краљ Стефан Урош, брат овога христољубивога краља Стефана, говорећи му љубазне речи у писму, овако: " Господару мој и оче, молим ти се у име Божје, брзо пожуривши дођи к нама са свима монасима Свете Горе". И чувши ову вест преосвећени господин мој, пође брзо ка њему. И када је дошао у место звано под град славни Скопље, на реку звану Велика, и ту се славно обрадова господин краљ због доласка овога преосвећенога и његова збора, и учинивши много већање са њиме, посла га ка вазљубљеноме своме брату Стефану краљу, због послова које је имао, Јер овај преосвећени Данило беше му веома мио и познат. А када је овај преосвећени дошао у славни двор његов Дебрец, у земљи званој Срему, и са свима изабраним монасима Свете Горе, и када је чуо благочастиви краљ Стефан за долазак овога преосвећенога, веома се обрадова, као да га је снашла нека неисказана радост, и ту седоше засебно, и овај преосвећени јави му речи брата његова. И тако завршивши све што је хтео, због чега је био послан, и овај христозубиви краљ духовно и телесно развеселивши се са преосвећеним и са целим његовим сабором, дарова му драгоцене и изабране дарове, много злато и светитељске одежде. Такође и жена његова благочастива краљица госпођа Кателина, и њезина и сва његова властела и великаши многим даровима почаствоваше овога преосвећенога, како приличи светитељу. Најпосле благочастиви краљ Стефан узевши са своје трпезе златне панагијаре украшене бисером и драгим камењем, даде му говорећи: " Ево дајем ти у љубави дар за мој спомен". И друге многе праведне ствари колико му је било потребно, све даде овом преосвећеном. И коње своје добре дарова му, који ће га однети на своје место где живише у Светој Гори. А исто тако и све монахе Свете Горе, који су са овим преосвећеним, свакога обдари драгоценим даровима према његову звању. А нарочите дарове, које њему приносише од других народа, све ово даваше на чудну своју хвалу и част. И тако се опрости с њим овај господин мој преосвећени архиепископ Данило, и опет оде ка превисоком краљу Стефану Урошу, завршивши све што је хтео. И нађе превисокога краља на месту званом Овче Поље. И даде му гњиге што му писаше брат његов и опет што је имао нарочито да каже, јави му. И сазнавши превисоки краљ како смислено и разумно овај преосвећени све угодно му учини, јер од младости своје овај преосвећени никада не погреши воље овога благочастивога, и веома много обасувши га чашћу, отпусти га са многим даровима ка ћелији његовој.
И када је овај преосвећени дошао тамо на своје место у Свету Гору, после овога одмах оставивши старешинство славнога манастира Хиландара, где беше игуман, и оде на сред Свете Горе, место звано Карије у сихастарију светога Саве, и ту је волео да буде у иночеству, као што је некада ту живео свети господин наш и учитељ архијереј Христов кир Сава, живећи у великом подвигу, мучећи тело своје постом, бдењем и молитвама, јер само тако живећи, и онима који после његове смрти хоће да наследе то иночко место, овако заповеди, говорећи: да један или највише два да живе у његовој сихастирији. По заповести његовој и овај преосвећени господин мој чинише, живећи у усамљеном пребивању, сваки законски устав испуњујући, и када је много ту живео, дође му на ум благоугодна мисао, да састави списе богоугодних речи и да их пошаље ка оном благољубивоме мужу, т.ј. благочастивоме и христољубивоме краљу Стефану, с којим је имао велико обећање у љубав Божју. И што је био помислио, тако и учини. Све ово завршивши и са свим срдачним благословом и богоизабраним речима и часним списима, све саставивши и са овима посла једнога од својих монаха, старца Атанасија, јављајући му дивне речи. Када је овај дошао до благочастивога у славни двор његов Дебрец, овај христољубиви краљ Стефан учини велику радост и весеље око његова доласка.
И када се мало задржао овај старац код христољубивога краља и када је прошло неко време, паде овај благочастиви и христољубиви краљ Стефан у љуту болест, и поче веома боловати. И разуме овај христољубиви да неће избећи љуте смрти у тој болести. И опоменувши се у уму своме, поче плакати горко, говорећи: " О јаој мени, о тешко мени јадноме, јер дође време посечења смрти моје, да ме уграби ка оним вечним мукама неспремна", И тако посла писма ка епископима и игуманима и ка свој властели који су силни у његовој отаџбини, говорећи:
Све ово чинише стојећи на тајном месту и мучећи тело своје, слушајући реч Владике у светом еванђељу, који каже: " Када се молиш, уђи у клет своју и затвори врата своја, и помоли се Оцу твоме који је у тајни". Јер тако знајући свагда чинише. А када бише време ноћнога пјенија да иде са збором у цркву, и према законском црквеном уставу на његову двору, он сам налазише се пре свију у цркви, и пошто је ту завршио обична пјенија , и ако је ноћу рано било, опет је одлазио на оно исто усамљено место, завршавајући све по достојању, како беше навикао. Ту стојећи у великом подвигу, крепким гласом и топлим сузама вапио је ка Владици, ка када ко страдајући од љуте ране крепко зове вапијући, ако би ко могао да му помогне. Тако чинише овај богољубиви не само у своме дому, него ако се догодило да иде на неки пут, на којем год месту, тако чинише, као и у своме дому, увек је био ископан гроб у земљи, и место мекане постеље било је прострто оштро камење и трње, и у тако спремљеном гробу лежао је, као што смо раније у овом спису указали. А ја, грешни Данило, био сам тајни зналац неких таквих његових подвига.
Колико смо могли, рекли смо вашем богољубију његова богољубива давања и дарове ка иностраним народима, царевима и војводама и осталим силнима, У руску земљу много пута слаше посланике своје са драгоценим даровима ка божаственим црквама и манастирима, и милостиње ка ништима и маломоћнима. Јер у тој руској земљи имао је веома љубазнога свога прејатеља кнеза Василија, и њему по достојању дужну част одаваше, шаљући му слатке речи са великолепним царским даровима. Шта ја то кажем, зар само у ову једину земљу ? Не само овде, но и у свети град Јерусалим ка гробу Господњем, и светим местима која су тамо, на Синај, и у Риат и на друга тамошња места, која припадају ка светом Господњем граду Јерусалиму. Тамо одоше многи његови дарови и милостиње, које слаше тамошњим монасима, имајући срдачну жаљу за њих, ако би му било могуће како год да снадбе њихов иночки живот.
Но да изнесемо како овај благочастиви и христољубиви муж ваистину имаше велику жељу и љубав, како би му могуће било да види она велика и дивна места, која споменусмо у овом спису, места, где се где се оваплоти и поживе Господ наш Исус Христос, поставши човек да спаси човека, ревнујући оним богоугодним делима великога архијереја Христова кир Саве, трудима његовим и путовањима, због којих се прославља у спису његова житија. Тако је и овај господин мој хтео учинити. Но када то чуше великаши у његовој отаџбини, дођоше говорећи му: " Ево све видимо, што хоћеш да учиниш и како хоћеш да се разлучиш од нас, најслађи наш господине и хранитељу. Но коме остављаш нас сироте? Ко ли је такав као ти, који нас може бранити, нас и целу земљу отаџбине твоје од навале непријатељских народа? Јер ево многи се цареви убојаше твога имена, дивећи се храбрости твога ума. Јер нећеш ти дати другоме своје славе, нити туђем народу својих корисних. " Таквим и многим другим жалосним речима би задржан од својих од своје намере, коју беше наумио.
Овај благочастиви предржа земљу отаџбине своје, доби многе крајеве угарске земље, а такође и од босанске земље. Многе од јеретика босанске земље обрати у хришћанску веру и крсти их у име Оца и Сина и св. Духа, и присаједини их светој саборној и апостолској цркви. Јер толику своју славу и небројено богатство хтеше оставити, у намери да странствује као ништи и убоги Христа ради, и да постигне живот оних, који страдају ради Христа, скитајући се у горама и пећинама и у прпастима земаљским, говорећи сам к себи: " Тешко мени грешноме, обложеном бригом овога света, и толико сагрешивши Владици своме Христу". И пребиваше непрестано у многом умиљавању и у духовним сузама, дан и ноћ. Од оних монаха тих места која споменусмо, имао је неке као духовне оце, у писму препоручивши се к њима, да им буде духовно чедо у Господу. Такође у писму исповедаше им своје грехе и даваше их њима на расуђивње, да би му дали епитимију, колико припада за његове грехе. А ови духовни оци његови такође у писму даваше му заповести и души корисне поуке, говорећи: " Ако ово извршиш, чедо наше духовно, поверено нам у Господу, што ти заповедисмо, ти ћеш се настанити у бесконачне векове, где је неисказана радост са анђелима и светлост вечна у Господу". Једнога од достоименитих таквих монаха имао је као свога духовнога оца на Јордану, званога Галактиона, и ка овоме имао је велику смелост бринући се за њега, и њему даваше све своје имање, говорећи: " Оче, узми моје имање и подај га ништима", И сам овај христољубиви Драгутин даваше непрестано милостињу ка ништима и страним и маломоћним, хромим и слепим. Сви слушајући о превеликој милостињи његовој, не само из земље отаџбине његове, но и од других околних народа и далеких крајева, сви идоше ка њему у доброј нади, у славни његов двор у Срему, место звано Дебрец, веселим ногама, знајући да ће примити довољно милостиње несказане. А примивши је, радосним и веселим ногама враћаше се сваки својој кући. У срцу његову није се јављала таква мисао, која каже: " Оставимо нешто, да ујутру дамо", или: " неће ли бити доста деци мојој или жени"? На то није пазио, јер беше отац сиротих и бранитељ удовица.
Вазљубљени, изневши ово напред написано о овом христољубивом, сада ћемо говорити о овом преосвећеном архиепископу, смерном Данилу, чијим молитвама и благоразумном поуком објави се житије ових христољубивих царева и краљева српске земље. Пошто је овај преосвећени вољом Божјом и његовом најдарежљивијом силом и благодаћу светога Духа издржао правило богоизабраних монаха Свете Горе, и био наречен игуманом хиландарским, када је живео у том месту, посла ка њему благочастиви краљ Стефан Урош, брат овога христољубивога краља Стефана, говорећи му љубазне речи у писму, овако: " Господару мој и оче, молим ти се у име Божје, брзо пожуривши дођи к нама са свима монасима Свете Горе". И чувши ову вест преосвећени господин мој, пође брзо ка њему. И када је дошао у место звано под град славни Скопље, на реку звану Велика, и ту се славно обрадова господин краљ због доласка овога преосвећенога и његова збора, и учинивши много већање са њиме, посла га ка вазљубљеноме своме брату Стефану краљу, због послова које је имао, Јер овај преосвећени Данило беше му веома мио и познат. А када је овај преосвећени дошао у славни двор његов Дебрец, у земљи званој Срему, и са свима изабраним монасима Свете Горе, и када је чуо благочастиви краљ Стефан за долазак овога преосвећенога, веома се обрадова, као да га је снашла нека неисказана радост, и ту седоше засебно, и овај преосвећени јави му речи брата његова. И тако завршивши све што је хтео, због чега је био послан, и овај христозубиви краљ духовно и телесно развеселивши се са преосвећеним и са целим његовим сабором, дарова му драгоцене и изабране дарове, много злато и светитељске одежде. Такође и жена његова благочастива краљица госпођа Кателина, и њезина и сва његова властела и великаши многим даровима почаствоваше овога преосвећенога, како приличи светитељу. Најпосле благочастиви краљ Стефан узевши са своје трпезе златне панагијаре украшене бисером и драгим камењем, даде му говорећи: " Ево дајем ти у љубави дар за мој спомен". И друге многе праведне ствари колико му је било потребно, све даде овом преосвећеном. И коње своје добре дарова му, који ће га однети на своје место где живише у Светој Гори. А исто тако и све монахе Свете Горе, који су са овим преосвећеним, свакога обдари драгоценим даровима према његову звању. А нарочите дарове, које њему приносише од других народа, све ово даваше на чудну своју хвалу и част. И тако се опрости с њим овај господин мој преосвећени архиепископ Данило, и опет оде ка превисоком краљу Стефану Урошу, завршивши све што је хтео. И нађе превисокога краља на месту званом Овче Поље. И даде му гњиге што му писаше брат његов и опет што је имао нарочито да каже, јави му. И сазнавши превисоки краљ како смислено и разумно овај преосвећени све угодно му учини, јер од младости своје овај преосвећени никада не погреши воље овога благочастивога, и веома много обасувши га чашћу, отпусти га са многим даровима ка ћелији његовој.
И када је овај преосвећени дошао тамо на своје место у Свету Гору, после овога одмах оставивши старешинство славнога манастира Хиландара, где беше игуман, и оде на сред Свете Горе, место звано Карије у сихастарију светога Саве, и ту је волео да буде у иночеству, као што је некада ту живео свети господин наш и учитељ архијереј Христов кир Сава, живећи у великом подвигу, мучећи тело своје постом, бдењем и молитвама, јер само тако живећи, и онима који после његове смрти хоће да наследе то иночко место, овако заповеди, говорећи: да један или највише два да живе у његовој сихастирији. По заповести његовој и овај преосвећени господин мој чинише, живећи у усамљеном пребивању, сваки законски устав испуњујући, и када је много ту живео, дође му на ум благоугодна мисао, да састави списе богоугодних речи и да их пошаље ка оном благољубивоме мужу, т.ј. благочастивоме и христољубивоме краљу Стефану, с којим је имао велико обећање у љубав Божју. И што је био помислио, тако и учини. Све ово завршивши и са свим срдачним благословом и богоизабраним речима и часним списима, све саставивши и са овима посла једнога од својих монаха, старца Атанасија, јављајући му дивне речи. Када је овај дошао до благочастивога у славни двор његов Дебрец, овај христољубиви краљ Стефан учини велику радост и весеље око његова доласка.
И када се мало задржао овај старац код христољубивога краља и када је прошло неко време, паде овај благочастиви и христољубиви краљ Стефан у љуту болест, и поче веома боловати. И разуме овај христољубиви да неће избећи љуте смрти у тој болести. И опоменувши се у уму своме, поче плакати горко, говорећи: " О јаој мени, о тешко мени јадноме, јер дође време посечења смрти моје, да ме уграби ка оним вечним мукама неспремна", И тако посла писма ка епископима и игуманима и ка свој властели који су силни у његовој отаџбини, говорећи: