Драгутин 1
МЕСЕЦА МАРТА, ДВАНАЕСТИ ДАН, ЖИВОТ БЛАГОЧАСТИВОГА КРАЉА СТЕФАНА СРЕМСКОГА, ЗВАНОГА ДРАГУТИНА, А У МОНАШТВУ ТЕОКТИСТА МОНАХА.
(КРАЉ СТЕФАН ДРАГУТИН 1276-1282)
Благочастиви и христољубиви син њезин, Јеленин, Стефан краљ, примио је престо царски оца свога, као што напред изнесосмо у овом спису, крепко и самодржавно владајући у својој отаџбини у земљи српској, увек ограђујући свој ум страхом. Господњим, који је почетак ремудрости, и свагда се сећајући смртнога часа. Сви околни цареви, колико слушаше за толику силу његову и крепост и целомудрену мудрост његову, веома велику љубав осећаше према њему. А они који су зло мислили и који су се хвалили против државе отаџбине његове, слушајући такође за велику силу његову и крепост, којом га је Бог крепио, сви који су зло мислили, враћаше се пуни стида, и сви силни и моћни земље његове, радујући се украшаваше се, учени и утврђивани богодухиовеним речима његивим. Јер ум његов у истину беше просвећен од божаствене благодати, сијајући се увек као злато седам пута искушано. Јер овај благочастиви по речима пророка овако чинише говорећи: " Неправду омрзох и одвратна ми је, а закон твој заволех". Јер тако беше уистину у дане његова краљевства, чега и ми сведоци бисмо. Јер неправда и гордост и лихоимство, или ма које од зала, ништа од тога није се налазило у данима његовим, када је он владао у отаџбини својој. А Бог предобри и најмилосдрнији, који " неће смрти грешницима, но да се обрате и да живе", чије је човекољубље неисказано и слава непостижима, Он хтеде показати слугу свога, овога благочастивога и христољубивога краља Стефана очишћена, да не умре живећи у земаљском царству и павши у грех. Јер он постаде благочастив сасуд потребан Богу, желећи пронети његово име пред народима и царевима.
После овога ускоро, иза мало времена, Бог јавља овако знамење овом благочастивом краљу Стефану. Када је јездио неким послом с властелом својом под градом Јелечем (рашка жупа), павши са коња сломи ногу своју. Пошто је била велика узбуна и велика жалост у његовој отаџбини што је њихов господар тако рањен, плачући говорише: " О моћни и славни и самодржавни господине наш, чувару и заступниче, шта ћемо радити ми слуге твоје, стадо твоје даровано ти Богом? Јер ако ко од околних царева чује за такав твој изненадни пад, ми ћемо насилно потпасти под руку туђинаца, лишавајући се тебе, наш мили господине и чувару, славо наша и радости". Многе остале и друге веома жалосне речи говорише, ридајући за својим господином. А овај благочастиви и христољубиви краљ Стефан овако је мислио у своме уму и говорио: " Ево видим ваистину да је праведан Господ и да правду заволи". Сагреших, Владико, очисти ме, и чинио сам безакоње, опрости ми. Јер прво не послушах заповести божаственога Ти писма, како рече у светом Твоме еванђељу: " Ко злостави оца или матер, смрћу нека умре". И опет: " поштуј родитеље равно са Богом". Ове заповести преступивши ја јадни, погубих самога себе, подигавши руку на свога родитеља, тако да су ево моје ране по заслузи, и не само ово, но и горе од овога, што предвиђам, ускоро ме очекује. Јер ево грло моје, наслађујући се маловременом храном, загорчава ми се; јер речи родитеља ми ускоро ће ме стићи. Но Владико Христе, који си нас саздао, знаш нашу немоћ и знаш, Спаситељу, наше тело, који си се обукао у њега. " Теби једином сагрешно сам и пред тобом учиних зло".
Када је тако говорио са великом скрушеношћу свога срца, одмах у тај час посла посланике своје ка своме најмлађем брату Милутину, говорећи му: " Брзо дођи ка мени, јер имам велико тајно саветовање с тобом". А он чувши за такву његову болест, брзо пође ка њему, и дошавши му у место звано Дежево, у области рашке жупе, и ту учини велико ридање и плач над својим братом. А рече му благочастиви и христољубиви краљ Стефан: " Љубими мој брате, ево видиш, како учиних, тако ми се врати, да више нећу владати на овом престолу, који силом узех своме родитељу. А ако после овога останем на овом престолу краљујући, тело моје има да буде искушано од Господа љутим неисказаним казнама. Јер по делима мојим што учиних, све ово доћи ће на ме. Јер мислим како за навек отпадох од царства будућег ( небеског ), зажелевши пролазне славе. Јер бол од геене очекује ме, вечне неразрешене узе и тама крајња, отровни црв, шкргут зуба, скрб и туга огњене реке. Која ће ме реч избавити, вазљубљени, ко ће се заузети и помоћи мени који се мучим? А ти, драги мој и љубими брате, узми моју царску круну, и седи на престолу родитеља свога, јер Бог тако заповеда, и у многолетном животу краљуј и брани отаџбину своју од насиља оних, који војују против тебе. Господ мој Исус Христос, нека те утврди и укрепи и сила светога Духа нека те закрили, заштијући те од нападаја лукавога; анђео Господњи нека је увек са тобом, и када спаваш и када ходиш, чувајући те и веселећи душу твоју". И после овога дарова му свој престо царски, и како треба прославише говорећи: " Многа лета нека даде Бог благочастивому и христољубивому и самодржавному све српске и поморске земље Стефану краљу Урошу, " и све што је потребно иза овога. Даде му драгоцене дарове злато и хаљине златоткане скупоцене царске, коња свога и оружје своје, које сам на себи, на своме телу носише. Све ово даде му говорећи: " Опаши се оружјем овим, око бедара својих, силни", успевај у већем ка Богу, владајући у отаџбини својој. Од Владике свију Христа никада се не уклањај, закону божаственог писма вредно се поучавај, родитеља не бешчествуј, но са сваком богобојажљивошћу прилежно поштуј, да ти се умноже године живота. Ништа и убога не презри, да не пострадаш љуто са оним богаташем. Од истине не отступи, јер каже Владика наш Христос у светом еванђељу: " Ако у истини останете, истина ће вас сачувати. Молим те, у Господу вазљубљени брате мој, све ово сачувај, и неће наићи зло на тебе; а ако ли и наиђе, хвали име Господње благословено на векове, и речима увек и именом Господњим противи се њему т.ј.злу. У чему си у недоумици да ли је Богу угодно, у Њега јединога моли, и по пророку испуниће ти Господ све молбе твоје. И мени љубимога ти брата не заборављај у љубави срца твога. А ја идем у судбину коју ми је Бог одредио, да не пређем у друге векове, са силом љуто страдајући у овом животу. Треба да се самовољно предамо ка страдањима и телесним боловима, као што смо вољно учинили зло и оно што Богу није угодно. Према томе све ово дође на нас, зато те у жалости поменусмо, Господе". Утврди га богоразумним речима, и тако се растаде са вазљубљеним братом својим, где му дарова краљевство у Расу, у месту званом Дрежево.
А благочастиви и христољубиви краљ Стефан, кога ћу, о љубими, усудити се назвати другим многострадалним Јовом, или боље рећи Аврамом праведним и гостољубивим, који волећи госте и анђеле прими у старости својој, исто тако и овај господин мој ревнујући њихову обичају, оставивши славу земаљског царства и свој престо, и од тада сасвим не хтеде ништа од тих пролазних ствари, и уставши оде у области државе своје, у земљу звану Мачва, коју му је дао таст његов краљ угарски. Тамо дошавши са женом својом благочастивом краљицом Кателином и са једним делом властеле своје, овај благочастиви носио је у срцу своме ризницу многоцењенога бисера, Христа, и желећи се обогатити Његовом благодаћу која све даје, дође у ту земљу да је просвети, и да народ, који је био у тами и мраку незнања, по учењу божанскога писма приведе ка светлости спасоноснога живота.
Шта да кажем, о љубимци, ја смирени Данило или шта прво да кажем? Одакле да почнем толике трудове и страдања овога благочастивога мужа, неисказане подвиге и бдења и ноћна стојења, непресушне изворе суза његових? ко ће наћи таквога, који ће вам све по имену изложити неисказана његова чуда, милостиње ништима, утехе малодушнима, састрадања онима који су у скрби, избавитеља увређенима, многосветла светилника божаственим црквама? Јер овоме Господ посла своју светлост и истину, да га оне васпитају и воде и у велико и свесрдачно кајање и богоугодне трудове, о чему смо наумили да саставимо слово колико је могуће.
После овога овај благочастиви и христољубиви краљ Стефан осмеливши се тако, имао је свагда страх Господњи у срцу своме, и био је распаљиван Његовом љубављу вере истините, и прионуо је само за Њега душеумном мишљу својом, према речима пророка: " Мени је добро пријањати Богу, и полагати на Господа своју наду". Јер Он је једини добар и милосрдан душељубац и стројитељ нашега спасења, јер увек чека наше кајање, јер прима све као и разбојника и митара, само ми не престајмо вапити ка њему непрестано са сузама. Јер овај благочастиви овако говорише, сам себи излажући мисао своју овако: " О душо малаксала, о душо убога, све дане живота свога проживела си у небризи; о душо, већ зађе сунце, и ево твој век је при крају, ти која си волела грех. После овога немаш никаква дела у овом веку. Нема ти спасења, но вечна мука. Мало времена имаш да се покајеш од зала својих, која си јадна учинила; но уздахни и оплакуј себе, и устани од сна очајања свога, од тежине и лености, и подигни руке своје, и повичи из дубине срца ка ономе који те може спасти, и реци: Наставниче, Спаситељу, гинем, могуће Ти је спасти и помиловати, јер сам створење руку Твојих, само ако хоћеш, јер ево нисам као онај који је тридесет и осам година боловао, кога си само речју здрава учинио; но ја грешник од младости своје сам раслабљен мноштвом безакоња својих, и нисам достојан погледати и видети висину небеску или назвати свето и славно име Твоје. Но пошто си ми сам рекао: " Позови ме у дан скрби твоје и услишаћу те", зато сада зовем и вапијем: Отвори ми, предобри Владико, отвори ми недостојноме и јадноме двери милости Твоје, јер Ти си просвећење и светлост омраченима, као што рече у светоме Твоме еванђељу: " Ја сам светлост свету, и који иде за мном, неће ходити у тами". И опет: " Ако ко реч моју сачува, неће видети смрти никада"
МЕСЕЦА МАРТА, ДВАНАЕСТИ ДАН, ЖИВОТ БЛАГОЧАСТИВОГА КРАЉА СТЕФАНА СРЕМСКОГА, ЗВАНОГА ДРАГУТИНА, А У МОНАШТВУ ТЕОКТИСТА МОНАХА.
(КРАЉ СТЕФАН ДРАГУТИН 1276-1282)
Благочастиви и христољубиви син њезин, Јеленин, Стефан краљ, примио је престо царски оца свога, као што напред изнесосмо у овом спису, крепко и самодржавно владајући у својој отаџбини у земљи српској, увек ограђујући свој ум страхом. Господњим, који је почетак ремудрости, и свагда се сећајући смртнога часа. Сви околни цареви, колико слушаше за толику силу његову и крепост и целомудрену мудрост његову, веома велику љубав осећаше према њему. А они који су зло мислили и који су се хвалили против државе отаџбине његове, слушајући такође за велику силу његову и крепост, којом га је Бог крепио, сви који су зло мислили, враћаше се пуни стида, и сви силни и моћни земље његове, радујући се украшаваше се, учени и утврђивани богодухиовеним речима његивим. Јер ум његов у истину беше просвећен од божаствене благодати, сијајући се увек као злато седам пута искушано. Јер овај благочастиви по речима пророка овако чинише говорећи: " Неправду омрзох и одвратна ми је, а закон твој заволех". Јер тако беше уистину у дане његова краљевства, чега и ми сведоци бисмо. Јер неправда и гордост и лихоимство, или ма које од зала, ништа од тога није се налазило у данима његовим, када је он владао у отаџбини својој. А Бог предобри и најмилосдрнији, који " неће смрти грешницима, но да се обрате и да живе", чије је човекољубље неисказано и слава непостижима, Он хтеде показати слугу свога, овога благочастивога и христољубивога краља Стефана очишћена, да не умре живећи у земаљском царству и павши у грех. Јер он постаде благочастив сасуд потребан Богу, желећи пронети његово име пред народима и царевима.
После овога ускоро, иза мало времена, Бог јавља овако знамење овом благочастивом краљу Стефану. Када је јездио неким послом с властелом својом под градом Јелечем (рашка жупа), павши са коња сломи ногу своју. Пошто је била велика узбуна и велика жалост у његовој отаџбини што је њихов господар тако рањен, плачући говорише: " О моћни и славни и самодржавни господине наш, чувару и заступниче, шта ћемо радити ми слуге твоје, стадо твоје даровано ти Богом? Јер ако ко од околних царева чује за такав твој изненадни пад, ми ћемо насилно потпасти под руку туђинаца, лишавајући се тебе, наш мили господине и чувару, славо наша и радости". Многе остале и друге веома жалосне речи говорише, ридајући за својим господином. А овај благочастиви и христољубиви краљ Стефан овако је мислио у своме уму и говорио: " Ево видим ваистину да је праведан Господ и да правду заволи". Сагреших, Владико, очисти ме, и чинио сам безакоње, опрости ми. Јер прво не послушах заповести божаственога Ти писма, како рече у светом Твоме еванђељу: " Ко злостави оца или матер, смрћу нека умре". И опет: " поштуј родитеље равно са Богом". Ове заповести преступивши ја јадни, погубих самога себе, подигавши руку на свога родитеља, тако да су ево моје ране по заслузи, и не само ово, но и горе од овога, што предвиђам, ускоро ме очекује. Јер ево грло моје, наслађујући се маловременом храном, загорчава ми се; јер речи родитеља ми ускоро ће ме стићи. Но Владико Христе, који си нас саздао, знаш нашу немоћ и знаш, Спаситељу, наше тело, који си се обукао у њега. " Теби једином сагрешно сам и пред тобом учиних зло".
Када је тако говорио са великом скрушеношћу свога срца, одмах у тај час посла посланике своје ка своме најмлађем брату Милутину, говорећи му: " Брзо дођи ка мени, јер имам велико тајно саветовање с тобом". А он чувши за такву његову болест, брзо пође ка њему, и дошавши му у место звано Дежево, у области рашке жупе, и ту учини велико ридање и плач над својим братом. А рече му благочастиви и христољубиви краљ Стефан: " Љубими мој брате, ево видиш, како учиних, тако ми се врати, да више нећу владати на овом престолу, који силом узех своме родитељу. А ако после овога останем на овом престолу краљујући, тело моје има да буде искушано од Господа љутим неисказаним казнама. Јер по делима мојим што учиних, све ово доћи ће на ме. Јер мислим како за навек отпадох од царства будућег ( небеског ), зажелевши пролазне славе. Јер бол од геене очекује ме, вечне неразрешене узе и тама крајња, отровни црв, шкргут зуба, скрб и туга огњене реке. Која ће ме реч избавити, вазљубљени, ко ће се заузети и помоћи мени који се мучим? А ти, драги мој и љубими брате, узми моју царску круну, и седи на престолу родитеља свога, јер Бог тако заповеда, и у многолетном животу краљуј и брани отаџбину своју од насиља оних, који војују против тебе. Господ мој Исус Христос, нека те утврди и укрепи и сила светога Духа нека те закрили, заштијући те од нападаја лукавога; анђео Господњи нека је увек са тобом, и када спаваш и када ходиш, чувајући те и веселећи душу твоју". И после овога дарова му свој престо царски, и како треба прославише говорећи: " Многа лета нека даде Бог благочастивому и христољубивому и самодржавному све српске и поморске земље Стефану краљу Урошу, " и све што је потребно иза овога. Даде му драгоцене дарове злато и хаљине златоткане скупоцене царске, коња свога и оружје своје, које сам на себи, на своме телу носише. Све ово даде му говорећи: " Опаши се оружјем овим, око бедара својих, силни", успевај у већем ка Богу, владајући у отаџбини својој. Од Владике свију Христа никада се не уклањај, закону божаственог писма вредно се поучавај, родитеља не бешчествуј, но са сваком богобојажљивошћу прилежно поштуј, да ти се умноже године живота. Ништа и убога не презри, да не пострадаш љуто са оним богаташем. Од истине не отступи, јер каже Владика наш Христос у светом еванђељу: " Ако у истини останете, истина ће вас сачувати. Молим те, у Господу вазљубљени брате мој, све ово сачувај, и неће наићи зло на тебе; а ако ли и наиђе, хвали име Господње благословено на векове, и речима увек и именом Господњим противи се њему т.ј.злу. У чему си у недоумици да ли је Богу угодно, у Њега јединога моли, и по пророку испуниће ти Господ све молбе твоје. И мени љубимога ти брата не заборављај у љубави срца твога. А ја идем у судбину коју ми је Бог одредио, да не пређем у друге векове, са силом љуто страдајући у овом животу. Треба да се самовољно предамо ка страдањима и телесним боловима, као што смо вољно учинили зло и оно што Богу није угодно. Према томе све ово дође на нас, зато те у жалости поменусмо, Господе". Утврди га богоразумним речима, и тако се растаде са вазљубљеним братом својим, где му дарова краљевство у Расу, у месту званом Дрежево.
А благочастиви и христољубиви краљ Стефан, кога ћу, о љубими, усудити се назвати другим многострадалним Јовом, или боље рећи Аврамом праведним и гостољубивим, који волећи госте и анђеле прими у старости својој, исто тако и овај господин мој ревнујући њихову обичају, оставивши славу земаљског царства и свој престо, и од тада сасвим не хтеде ништа од тих пролазних ствари, и уставши оде у области државе своје, у земљу звану Мачва, коју му је дао таст његов краљ угарски. Тамо дошавши са женом својом благочастивом краљицом Кателином и са једним делом властеле своје, овај благочастиви носио је у срцу своме ризницу многоцењенога бисера, Христа, и желећи се обогатити Његовом благодаћу која све даје, дође у ту земљу да је просвети, и да народ, који је био у тами и мраку незнања, по учењу божанскога писма приведе ка светлости спасоноснога живота.
Шта да кажем, о љубимци, ја смирени Данило или шта прво да кажем? Одакле да почнем толике трудове и страдања овога благочастивога мужа, неисказане подвиге и бдења и ноћна стојења, непресушне изворе суза његових? ко ће наћи таквога, који ће вам све по имену изложити неисказана његова чуда, милостиње ништима, утехе малодушнима, састрадања онима који су у скрби, избавитеља увређенима, многосветла светилника божаственим црквама? Јер овоме Господ посла своју светлост и истину, да га оне васпитају и воде и у велико и свесрдачно кајање и богоугодне трудове, о чему смо наумили да саставимо слово колико је могуће.
После овога овај благочастиви и христољубиви краљ Стефан осмеливши се тако, имао је свагда страх Господњи у срцу своме, и био је распаљиван Његовом љубављу вере истините, и прионуо је само за Њега душеумном мишљу својом, према речима пророка: " Мени је добро пријањати Богу, и полагати на Господа своју наду". Јер Он је једини добар и милосрдан душељубац и стројитељ нашега спасења, јер увек чека наше кајање, јер прима све као и разбојника и митара, само ми не престајмо вапити ка њему непрестано са сузама. Јер овај благочастиви овако говорише, сам себи излажући мисао своју овако: " О душо малаксала, о душо убога, све дане живота свога проживела си у небризи; о душо, већ зађе сунце, и ево твој век је при крају, ти која си волела грех. После овога немаш никаква дела у овом веку. Нема ти спасења, но вечна мука. Мало времена имаш да се покајеш од зала својих, која си јадна учинила; но уздахни и оплакуј себе, и устани од сна очајања свога, од тежине и лености, и подигни руке своје, и повичи из дубине срца ка ономе који те може спасти, и реци: Наставниче, Спаситељу, гинем, могуће Ти је спасти и помиловати, јер сам створење руку Твојих, само ако хоћеш, јер ево нисам као онај који је тридесет и осам година боловао, кога си само речју здрава учинио; но ја грешник од младости своје сам раслабљен мноштвом безакоња својих, и нисам достојан погледати и видети висину небеску или назвати свето и славно име Твоје. Но пошто си ми сам рекао: " Позови ме у дан скрби твоје и услишаћу те", зато сада зовем и вапијем: Отвори ми, предобри Владико, отвори ми недостојноме и јадноме двери милости Твоје, јер Ти си просвећење и светлост омраченима, као што рече у светоме Твоме еванђељу: " Ја сам светлост свету, и који иде за мном, неће ходити у тами". И опет: " Ако ко реч моју сачува, неће видети смрти никада"