Dragiša Nedović srpski kompozitor i pjesnik

[Neno]

Dragiša Nedović (Kragujevac, 20. jul 1916 — Kragujevac, 31. januar 1966 je bio srpski kompozitor, muzičar i pesnik (tekstopisac).

Rođen je u Kragujevcu, u siromašnoj gradskoj porodici od oca Andreje i majke Gine. Sa šesnaest godina odlučuje da krene peške iz Kragujevca na put "kako bi narod čuo njegovu muziku". Sa sobom nosi samo gitaru. Put ga odvodi u Bosnu, gde piše sevdalinke: „U lijepom starom gradu Višegradu“, „Iz Bosne se jedna pesma čuje“, „Bosanske me pjesme zaniješe“, „Prođoh Bosnom kroz gradove“... koje su odavna postale trajna muzička baština.

Posle Bosne, put ga vodi u Dalmaciju, gde, inspirisan morem i brodovima, piše pesme u duhu dalmatiskih narodnih pesama: „O, lipa ti neznanko“, „O, brodiću beli“, „Mare, Mare, srićo moja“ (Kad si bila mala Mare).

Po povratku u Srbiju, stvara niz pesama koje su vremenom dobile status izvornih: „Stani, stani, Ibar vodo“, „Obraše se vinogradi dole kraj Topole“, „Lepe li su nano Gružanke devojke“, „Na Moravi vodenica stara“, „Jesen prođe, ja se ne oženih“, „Ajd' d' idemo Rado“, „Siromah sam, druže“, „Harmoniko moja“ i mnoge druge..

Wikipeedia

 

[Neno]

Pesma koju je posle velikog broja suicida Tito navodno zabranio, zove se "Pluća su mi bolna". Smatra se jednom od najtužnijih pesama koja je ikad napisana na ovim prostorima.

Autor pesme je bio Dragiša Nedović, koji je napisao i čuvenu staru pesmu "U lijepom starom Višegradu", kao i danas rado slušanu "Stani, stani Ibar vodo", zatim "Kome šumiš, oj Moravo", "Negde u daljini pogled mi se gubi", "Na Moravi vodenica stara", "Šumadijo rodni kraju", "Kome šumiš, oj Moravo", "Igra kolo kraj Nišave", "Zarudela zora na Moravi", "Beograde, grade na Dunavu", kao i mnoge druge.

Život nije štedeo Dragišu, koji je bio jedan korak od smrti 1941. godine, kada je bio izveden pred streljački vod u Šumaricama u Kragujevcu. U zadnjem trenutku su ga, kao već tada čuvenog tekstopisca, odvojili sa strane i tako je izbegao sudbinu mnogih Kragujevčana. Kraj Drugog svetskog rata dočekao je u nemačkom radnom logoru u Dormagenu.

Kada se vratio u Kragujevac nekoliko godina po završetku rata, 1950. godine saznao je da je oboleo od tuberkuloze. Ta patnja mu je, valjda, dala inspiraciju da napiše pesmu "Pluća su mi bolna" čiji tekst glasi:

"Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam
Jer su sasvim blizu, moji zadnji dani

Živeću još danas, a možda i sutra
A onda zauvek, zbogom moj živote

Nije meni žao, bednoga života
Jer ja sreće nikad, osetio nisam

Samo bol i patnja, gorke suze lio
U životu svome, srećan nisam bio."

Pesmu je prvi otpevao Zaim Imamović, ali je ona sugestivno delovala na publiku, pa je u to vreme širom Jugoslavije zabeležen veliki broj samoubistava ljudi koji su oboleli od tuberkuloze.

Tada su Centralni komitet i Tito navodno odlučili da se ploča povuče iz prodaje i da se izvođenje pesme zabrani, uz objašnjenje da navodi na samoubistvo.

Tek kada je 10 godina kasnije jednom prilikom Jovanka Broz, o kojoj su kružile priče da je i sama bolovala od ove bolesti, naručila ovu pesmu na jednoj proslavi, zabrana je ukinuta.

Nažalost, iako se Dragiša Nedović izlečio od tuberkuloze, došli su problemi sa srcem. Od posledica srčanog udara je 1966. preminuo u 49. godini života. Iza sebe je ostavio sina Aleksandra, ćerku Radu i oko 800 pesama.

SD

 

[Neno]

Nije imao muzičko obrazovanje, ali je imao dar od Boga. Nije ga zanimao novac, pisao je iz duše, pevao za prijatelje. Zato su mnogi i krali njegove pesme, potpisivali ih kao svoje, zgrtali novac i slavu. U Hrvatskoj, recimo, i danas misle da je pesma “Kad si bila mala Mare” narodna, iako je stihove napisao Šumadinac Dragiša Nedović – pojašnjava profesor Bataveljić.
​

Dragiša Nedović rođen je 1916, a umro je 1966. godine u Kragujevcu. Pominje se da je napisao gotovo hiljadu pesama, mada tek za više od dve stotine zasad postoje pouzdani podaci da je on autor. Bataveljić priča da čak ni SOKOJ nema validne podatke, te da imaju tek pedesetak njegovih pesama koje su zaštićene.

“Stade se cveće rosom kititi”

Među poznatim i popularnim pesmama su i “Prođoh Bosnom kroz gradove”, zatim “Tekla reka Lepenica” (nije pouzdano utvrđeno autorstvo), “Jesen dođe, ja se ne oženi'”, “‘Ajd’ idemo Rado”, “Na Moravi vodenica stara”, “Jesi l’ čuo mili rode”, “Beograde, grade na Dunavu”, “Opiću se, davno nisam pio”, “Lepo ti je biti čobanica”, “Stade se cveće rosom kititi”, “Kosio sam seno, dole kraj Morave”, “Zasviraj mi, stara frulo”, “Tanko, tanko, Tankosava”, “Ništa lepše od naše seljanke”, “Čija je ono ružica”…

Tu su i “Kome šumiš, oj Moravo”, pa “Harmoniko moja suzom nakvašena”, zatim “Pluća su mi bolna”, pesma koju je Nedović napisao po povratku iz logora u Drugom svetskom ratu, kada je oboleo od tuberkuloze.

Autor je i pesama “O lipa ti neznanko”, “O brodiću beli”, “Pozdravi mi Split”, kao i “Na Rabu su devojke rumene”, “Sinoć u Splitu”, “Od Gruže do Splita”, “Nad Mostarom kiša lije”…

“Ibar voda” u Sidneju

U recenziji knjige o Nedoviću, poznati Bora Dugić je napisao da je davne 1982. predstavljao Jugoslaviju na festivalu podunavskih zemalja u Novom Sadu. Za početak spleta pesama koje je izvodio, izabrao je pesmu Dragiše Nedovića “Stani, stani Ibar vodo”. Doživeo je ovacije publike, ali i divljenje umetnika iz drugih zemalja. Tu pesmu je potom izvodio i u Sidnejskoj operi.

On se još tada obratio čelnicima Kragujevca da se Nedoviću podigne spomen-bista za zasluge u muzičkoj baštini Srbije i grada Kragujevca.

Za njegovu “Siromah sam, druže” mnogi kažu da je autobiografska…

Spor sa Himzom Polovinom

Malo je poznato kako je pesma “U lijepom starom gradu Višegradu” dospela u širu javnost. Profesor Bataveljić priča da ju je prvi otpevao Dragišin prijatelj Rade Bajić, u jednoj kafani u Kragujevcu.

Tada, šezdesetih godina, u Kragujevcu je gostovao Narodni orkestar Radio Sarajeva i pevači Himzo Polovina, Zehra Deović. Otišli su na piće u kafanu u Velikom parku i tu čuli pesmu. Zamolili su pevača da je još jednom otpeva – prepričava Bataveljić.

Neko je to zapisao, nedugo zatim pesmu je snimio Himzo Polovina i ubrzo je postala veliki hit. Izostavljena je, međutim, jedna strofa:

“Ustaj, isprati me, u Srbiju idem svome rodnom kraju, za tobom ću, Kiko, večno da tugujem, jer sam tebe ostavio mladu.”
Posle je spor izgladjen kad je Himzo priznao autorstvo.

Večernje novosti​

 

[jolemisa]

Velika legenda.Ko bolje poznaje narodnu muziku,znao je sat je sve Dragisa napisao.Ovda ima o njegovim pesmama.
https://www.youtube.com/results?search_query=dragisa+nedovic+pesme

 

[jolemisa]

Pesma koju je posle velikog broja suicida Tito navodno zabranio, zove se "Pluća su mi bolna". Smatra se jednom od najtužnijih pesama koja je ikad napisana na ovim prostorima.

Autor pesme je bio Dragiša Nedović, koji je napisao i čuvenu staru pesmu "U lijepom starom Višegradu", kao i danas rado slušanu "Stani, stani Ibar vodo", zatim "Kome šumiš, oj Moravo", "Negde u daljini pogled mi se gubi", "Na Moravi vodenica stara", "Šumadijo rodni kraju", "Kome šumiš, oj Moravo", "Igra kolo kraj Nišave", "Zarudela zora na Moravi", "Beograde, grade na Dunavu", kao i mnoge druge.

Život nije štedeo Dragišu, koji je bio jedan korak od smrti 1941. godine, kada je bio izveden pred streljački vod u Šumaricama u Kragujevcu. U zadnjem trenutku su ga, kao već tada čuvenog tekstopisca, odvojili sa strane i tako je izbegao sudbinu mnogih Kragujevčana. Kraj Drugog svetskog rata dočekao je u nemačkom radnom logoru u Dormagenu.

Kada se vratio u Kragujevac nekoliko godina po završetku rata, 1950. godine saznao je da je oboleo od tuberkuloze. Ta patnja mu je, valjda, dala inspiraciju da napiše pesmu "Pluća su mi bolna" čiji tekst glasi:

"Pluća su mi bolna, zdravlja više nemam
Jer su sasvim blizu, moji zadnji dani

Živeću još danas, a možda i sutra
A onda zauvek, zbogom moj živote

Nije meni žao, bednoga života
Jer ja sreće nikad, osetio nisam

Samo bol i patnja, gorke suze lio
U životu svome, srećan nisam bio."

Pesmu je prvi otpevao Zaim Imamović, ali je ona sugestivno delovala na publiku, pa je u to vreme širom Jugoslavije zabeležen veliki broj samoubistava ljudi koji su oboleli od tuberkuloze.

Tada su Centralni komitet i Tito navodno odlučili da se ploča povuče iz prodaje i da se izvođenje pesme zabrani, uz objašnjenje da navodi na samoubistvo.

Tek kada je 10 godina kasnije jednom prilikom Jovanka Broz, o kojoj su kružile priče da je i sama bolovala od ove bolesti, naručila ovu pesmu na jednoj proslavi, zabrana je ukinuta.

Nažalost, iako se Dragiša Nedović izlečio od tuberkuloze, došli su problemi sa srcem. Od posledica srčanog udara je 1966. preminuo u 49. godini života. Iza sebe je ostavio sina Aleksandra, ćerku Radu i oko 800 pesama.

SD

Inace je ovu njegovu pesmu otpevao pevac,najtuznijih pesama uposte.Bora Spuzic- Kvaka.

 

[gost 433281]

У старом граду Вишеграду су му препевали песму и избацили две строфе или чак три где спомиње Србију. Мислим да је неки Химзо Половина препевао ту песму. Најјача севдалинка убедљиво.

 

[Neno]

У старом граду Вишеграду су му препевали песму и избацили две строфе или чак три где спомиње Србију. Мислим да је неки Химзо Половина препевао ту песму. Најјача севдалинка убедљиво.

Svašta.. a kako je original pjesme?

 

[gost 433281]

Oво је изворна,тј цео текст. Избацили су муслимани једну строфу,сјебах се. Баш та где спомиње Србију.

 

[jolemisa]

Da ovo je original,a mnogi misle da je to prepev.

 

[Neno]

Da ovo je original,a mnogi misle da je to prepev.

Kako se to jednostavno zaboravi i obmane javnost.. ili barem pokuša obmaniti.