- Poruka
- 388.310
Bio je ličnost koja simboliše čitavu epohu novije srpske arhitekture. On je spojio u svom životu i svom delu tri stila i tri vremena, budući da je bio građanin triju država i triju različitih društveno-političkih uređenja...“
Rodio se i školovao u Vršcu, studije završio 1912. na Arhitektonskom fakultetu Tehničkog univerziteta u Budimpešti, gde je započeo i projektantsku praksu u arhitektonskom ateljeu Töri és Pogány (Teri i Poganj).
Posle završetka Prvog svetskog rata, nekoliko godina je radio kao gradski arhitekta u Zrenjaninu, kasnije je u Beogradu sa arhitektom Milanom Sekulićem osnovao atelje Arhitekt, a od 1925. je radio samostalno kao Arhitekta Dragiša Brašovan. Izlagao je svoje radove u okviru umetničke grupe Oblik, a bio je i član Grupe arhitekata modernog pravca.
Drugi svetski rat proveo je u prinudnoj izolaciji, dok je posle oslobođenja radio u Projektantskom zavodu jugoslovenskih železnica, Projektnom zavodu Srbije, preduzećima Srbija-projekt i Jugoprojekt, kraće vreme i u Crnoj Gori, a od 1959. do smrti obavljao je dužnost direktora beogradskog projektnog biroa Savremena arhitektura.
Od 1953. je bio počasni i dopisni član engleske institucije Royal Institute of British Arhitects (Kraljevski institut britanskih arhitekata), a 1961. je izabran za dopisnog člana SANU. Umro je u Beogradu 1965. godine.
Projektovao je zgradu Banovine (danas Vlada AP Vojvodine) u Novom Sadu, Sokolski dom u Zrenjaninu, zdragu Komande vazduhoplovstva u Zemunu, Srpsku pravoslavnu crkvu Vavedenja Bogorodičinog u Orlovatu i mnoga druga važna zdanja.
Sokolski dom
Zgrada Banovine, danas Vlada Vojvodine u Novom Sadu
Rodio se i školovao u Vršcu, studije završio 1912. na Arhitektonskom fakultetu Tehničkog univerziteta u Budimpešti, gde je započeo i projektantsku praksu u arhitektonskom ateljeu Töri és Pogány (Teri i Poganj).
Posle završetka Prvog svetskog rata, nekoliko godina je radio kao gradski arhitekta u Zrenjaninu, kasnije je u Beogradu sa arhitektom Milanom Sekulićem osnovao atelje Arhitekt, a od 1925. je radio samostalno kao Arhitekta Dragiša Brašovan. Izlagao je svoje radove u okviru umetničke grupe Oblik, a bio je i član Grupe arhitekata modernog pravca.
Drugi svetski rat proveo je u prinudnoj izolaciji, dok je posle oslobođenja radio u Projektantskom zavodu jugoslovenskih železnica, Projektnom zavodu Srbije, preduzećima Srbija-projekt i Jugoprojekt, kraće vreme i u Crnoj Gori, a od 1959. do smrti obavljao je dužnost direktora beogradskog projektnog biroa Savremena arhitektura.
Od 1953. je bio počasni i dopisni član engleske institucije Royal Institute of British Arhitects (Kraljevski institut britanskih arhitekata), a 1961. je izabran za dopisnog člana SANU. Umro je u Beogradu 1965. godine.
Projektovao je zgradu Banovine (danas Vlada AP Vojvodine) u Novom Sadu, Sokolski dom u Zrenjaninu, zdragu Komande vazduhoplovstva u Zemunu, Srpsku pravoslavnu crkvu Vavedenja Bogorodičinog u Orlovatu i mnoga druga važna zdanja.
Sokolski dom
Zgrada Banovine, danas Vlada Vojvodine u Novom Sadu
