(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
DRAGI MOJ,
Toliko toga želim da ti kažem
Ma sva treperim...neću da lažem
Toliko toga prodjosmo skupa
I svaki put....ali baš svaki put
Srce mi zbog tebe jako lupa
Liči mi na tahikardiju
I to hroničnu
I sve ovo što mašta ti smišlja
Moja, da ne realizuje i ne pomišlja
Jer tako je teško tebi reći „ne“
Brz si, stići ćeš me kasnije il’ pre
Iskreno i papreno si skup
Posebno kad me svršenim činom priteraš uza zid
Od siline pomrači mi se vid
A svršen čin nije ni malo fin
Veruj mi
Misli su moje upućene tebi
Dok radim izmene, dopune,
Preračune i prepravke
I sve ostale egzibicione nauke
Bacajući u korpu već uradjeno
Jer šta ima veze koliko to nekog staje
I da li uopšte svrhe ikakve daje
..sad želiš da je ovako
Kako si ti zamislio...i samo tako
Preko noći promene
Ma dobro je dok nisu za juče
I diljem zemljice nam
da te pominje svako obračunsko luče
Jer stvarno ne znam kako bih promenila juče
A ja...šta ću....moram da prihvatim
I posla dodatnog da se dohvatim
Ma koliko se trudila
Moj maleni mozak ne može
Svu tu nadrealnu maštovitost
Da shvati, ali mora da prihvati
I tako da te i dalje slepo prati
Jer mi se drugačije ne isplati
A posle tebe, mnogopoštovani,
Kad se sedač u fotelji promeni
Pa....i njega ću da pratim
I da u prazno mlatim,
Mislim, dok imam šta da klatim
Samo da se do peMzije skroz ne umlatim
Jer šta ću ja bez vas da radim
OJHAAA
PS Dobar dančić blogerski svete....pada kiša, pa stane....ni ona nema sirota pojma di će da pane
prvo pomislih da se o voljenom radi
