Only Beer
Buduća legenda
- Poruka
- 29.775
Ma daj....taman posla da se zbog klonirane guske smaras i batalis forum. 
-
- Popularno:
- Sve manje brakova, sve više razvoda
- Ex-jugoslovenski fertilitet najbolji u...
- Rođena beba iz skoro 31 godine starog...
- Da li seks goji ?
- Zasto Ustavni sud ne reaguje na pretnje...
- Dobijanje drzavljanstva na Karibima
- Zašto se ratu u Ukrajini ne nazire kraj?
- Zašto ljudima više prija online flert...
- Seks roboti 2025
- Zašto je Milošević predao Kosovo?
Dragi moj/a....
- Začetnik teme *moonlight*
- Datum pokretanja
Djika junior
Domaćin
- Poruka
- 3.733
Dragi Pešo
Hvala ti puno što si me ostavio pre dve godine. Ili tri, koliko je ono bilo. Nije ni bitno.
Ispao kretenčina jesi, ali ti želim sve najbolje jer da me nisi onako pederski ostavio bez ikakvog razloga ne bih upoznala ljubav mog života. Sada mi je mnogo lepo i on me tretira kao svoju devojku, a ne kao nekog za koga jedva čeka da ode iz njegovog života.
A ti si kako čujem sam, klinke ti pomeraju dupe. Tako si i želeo, pa i tebi čestitam na uspehu.
Želim ti sve najbolje.
Srdačan pozdrav!
Hvala ti puno što si me ostavio pre dve godine. Ili tri, koliko je ono bilo. Nije ni bitno.
Ispao kretenčina jesi, ali ti želim sve najbolje jer da me nisi onako pederski ostavio bez ikakvog razloga ne bih upoznala ljubav mog života. Sada mi je mnogo lepo i on me tretira kao svoju devojku, a ne kao nekog za koga jedva čeka da ode iz njegovog života.
A ti si kako čujem sam, klinke ti pomeraju dupe. Tako si i želeo, pa i tebi čestitam na uspehu.
Želim ti sve najbolje.
Srdačan pozdrav!
Only Beer
Buduća legenda
- Poruka
- 29.775
Pa hvala. Tebi isto sve najbolje.
*moonlight*
Domaćin
- Poruka
- 4.102
Pokojnoj baki.
Kada je otišla, ne smem nanovo glasno reći - umrla, njene su se priče rasule svuda po našim životima.
Njen duh se rasprštao svuda po nama.
Moja je baba imala ogromnu dušu, poput nje same.
Gojazne, velike.
Ogromnih priča, obilnih ručkova, prevelikih parčadi kolača i mesa.
Pridev "veliki" smišljen je njoj u čast. Jer, bila je velika, kao ogromnost sećanja na nju.
Ženi sa četiri razreda osnovne škole.
Sa tri braka.
Dva sina.
Jednom unukom.
Jednim unukom.
I jednim životom.
Jednim, jedinom.
I gomilom priča o njoj. I za nju.
Bila je pričljiva i kad spava.
Teška i kada priča.
Dominantna i kad se smeje.
Popustljiva i kad se tvrdoglavi.
Presmešna i kad ljutito priča.
Prečistih haljina, i dosta ćudljive naravi.
Od modnih detalja, forsirala je samo svoje oči.
Preprirodnost sebe.
Iz oka joj je vrištalo žutilo, zelenilo života. Nje same.
Od šminke je imala samo iscrtane obrve. Skromno, ali precizno.
Njen novčanik na bobice i kopčanje čuvao je sitniš za autobus, i krupniš za lubenice.
O njoj najviše svedoče tri sveske tuđeg rukopisa sa njenim receptima,
dva tiganja za palačinke,
jedna unuka, i beskompromisno ugađanje.
Njen je dom bio dom svih.
Dočekivala je sa osmehom.
Volela tračeve.
I imala večitu dilemu da li je voditelj Granda oženjen.
Volela je da provodadžiše.
Da se hvali kulinarskim umećem.
Da mešano sa decom priča i i srpski i rumunski.
Da kuva lalinske specijalitete za dedu.
Da ručak postavlja u podne.
Da prepunjava tuđe tanjire.
Da priča o umrlima. O umrlicama.
Da vozi bicikl.
Da gleda Slagalicu.
Da nagrđuje pevače koje nije volela.
Da se bori sa životom i previsokim pritiskom.
Začudo, mrzela je lationamerikanštine u svim terminima.
Baba Sida je bila jedna žena
dva snažna borca u njoj
i tri odsečna jezika.
Kažu da imam oči istovetne njenim.
Dugačak jezik baš na nju.
Pritisak mi je prenizak ali volim kad čujem da podsećam na nju kad se uhvatim kuvanja.
Volim kad u meni nađu deo nje.
Kad se drugi nasmeju zbog nje i u tugama sećanja.
Najviše je volela pesmu "Jutros mi je ruža procvetala".
Imala je baštu punu cveća.
I torbu sećanja uvek punu svežih priča i anegdota.
Volela je za sebe da kaže da je savremena žena.
Da svaku narandžasto okrečenu kuću zove "Gomex".
Bila je sa toliko snage i života kao da su se u njenom jednom skućili delići života svih ljudi oko nje.
Mogla se voleti i kuditi u istim stotinkama otkucaja srca.
Kada je umrla, tog je trenutka nastupila memljiva praznina njene kuće.
Peškir kojim je moj otac obrisao suze doneo je miris tuposti i gluve tišine koji su odzvanjali umesto njenog glasa, hrkanja i smeha.
U njenoj je kući pored groblja goreo život snažan i jasan, život dovoljan za sve mrtve koji su kraj nje pokopan ležali.
Umrla je sedmog avgusta naglo.
A nije ispričala sve svoje priče o životu.
Čak ni osvežila one već ispričane.
Kada je otišla, ne smem nanovo glasno reći - umrla, njene su se priče rasule svuda po našim životima.
Njen duh se rasprštao svuda po nama.
Moja je baba imala ogromnu dušu, poput nje same.
Gojazne, velike.
Ogromnih priča, obilnih ručkova, prevelikih parčadi kolača i mesa.
Pridev "veliki" smišljen je njoj u čast. Jer, bila je velika, kao ogromnost sećanja na nju.
Ženi sa četiri razreda osnovne škole.
Sa tri braka.
Dva sina.
Jednom unukom.
Jednim unukom.
I jednim životom.
Jednim, jedinom.
I gomilom priča o njoj. I za nju.
Bila je pričljiva i kad spava.
Teška i kada priča.
Dominantna i kad se smeje.
Popustljiva i kad se tvrdoglavi.
Presmešna i kad ljutito priča.
Prečistih haljina, i dosta ćudljive naravi.
Od modnih detalja, forsirala je samo svoje oči.
Preprirodnost sebe.
Iz oka joj je vrištalo žutilo, zelenilo života. Nje same.
Od šminke je imala samo iscrtane obrve. Skromno, ali precizno.
Njen novčanik na bobice i kopčanje čuvao je sitniš za autobus, i krupniš za lubenice.
O njoj najviše svedoče tri sveske tuđeg rukopisa sa njenim receptima,
dva tiganja za palačinke,
jedna unuka, i beskompromisno ugađanje.
Njen je dom bio dom svih.
Dočekivala je sa osmehom.
Volela tračeve.
I imala večitu dilemu da li je voditelj Granda oženjen.
Volela je da provodadžiše.
Da se hvali kulinarskim umećem.
Da mešano sa decom priča i i srpski i rumunski.
Da kuva lalinske specijalitete za dedu.
Da ručak postavlja u podne.
Da prepunjava tuđe tanjire.
Da priča o umrlima. O umrlicama.
Da vozi bicikl.
Da gleda Slagalicu.
Da nagrđuje pevače koje nije volela.
Da se bori sa životom i previsokim pritiskom.
Začudo, mrzela je lationamerikanštine u svim terminima.
Baba Sida je bila jedna žena
dva snažna borca u njoj
i tri odsečna jezika.
Kažu da imam oči istovetne njenim.
Dugačak jezik baš na nju.
Pritisak mi je prenizak ali volim kad čujem da podsećam na nju kad se uhvatim kuvanja.
Volim kad u meni nađu deo nje.
Kad se drugi nasmeju zbog nje i u tugama sećanja.
Najviše je volela pesmu "Jutros mi je ruža procvetala".
Imala je baštu punu cveća.
I torbu sećanja uvek punu svežih priča i anegdota.
Volela je za sebe da kaže da je savremena žena.
Da svaku narandžasto okrečenu kuću zove "Gomex".
Bila je sa toliko snage i života kao da su se u njenom jednom skućili delići života svih ljudi oko nje.
Mogla se voleti i kuditi u istim stotinkama otkucaja srca.
Kada je umrla, tog je trenutka nastupila memljiva praznina njene kuće.
Peškir kojim je moj otac obrisao suze doneo je miris tuposti i gluve tišine koji su odzvanjali umesto njenog glasa, hrkanja i smeha.
U njenoj je kući pored groblja goreo život snažan i jasan, život dovoljan za sve mrtve koji su kraj nje pokopan ležali.
Umrla je sedmog avgusta naglo.
A nije ispričala sve svoje priče o životu.
Čak ni osvežila one već ispričane.
sunasceJeca
Poznat
- Poruka
- 9.932
Majci svojoj...
Oprosti na svim neprospavanim noćima. Na rečima. Na silnim hodnicima, belim...gde čekala si sa mnom. Puna straha, kao i ja. Naprosto, izvini na svemu. Izvini na mojoj neumerenosti da isteram svoje, koje nikako nije ni moglo ni smelo da se isteruje, jer ti si videla šta ja tada nisam...Na onome , kako sam izgledala tada...na boli, kada sam u očima videla, da ti vidiš kako ja u jednom momentu "nestajem". Na mojoj nezrelosti. Na mojoj čistini osećaja, što nisu hteli da iščeznu tada. Na mojoj borbi, sa samom sobom. Izvini na tim noćima, danima, godinama, i mesecima. Na tim nemirima. Ne znam šta mi je bilo. Zašto tada srcu nisam mogla da kažem "Stoj" . Izvini na svemu, što slušala si, gledala, zajedno sa mnom. Jer si prolazila sa mnom kroz to. Izvini na tome. Što ne mogu da vratim, vreme, koliko mi je žao...Izvini na tome, što si plakala zajedno sa mnom u nekim momentima. Naprosto, izvini što si to sve gledala...od mene i u meni. Šta kopnilo je. Šta tada tako silno plakalo je. Šta tada tako silno u meni tužno, bilo je...Oprosti, mama. Volim te.
Oprosti na svim neprospavanim noćima. Na rečima. Na silnim hodnicima, belim...gde čekala si sa mnom. Puna straha, kao i ja. Naprosto, izvini na svemu. Izvini na mojoj neumerenosti da isteram svoje, koje nikako nije ni moglo ni smelo da se isteruje, jer ti si videla šta ja tada nisam...Na onome , kako sam izgledala tada...na boli, kada sam u očima videla, da ti vidiš kako ja u jednom momentu "nestajem". Na mojoj nezrelosti. Na mojoj čistini osećaja, što nisu hteli da iščeznu tada. Na mojoj borbi, sa samom sobom. Izvini na tim noćima, danima, godinama, i mesecima. Na tim nemirima. Ne znam šta mi je bilo. Zašto tada srcu nisam mogla da kažem "Stoj" . Izvini na svemu, što slušala si, gledala, zajedno sa mnom. Jer si prolazila sa mnom kroz to. Izvini na tome. Što ne mogu da vratim, vreme, koliko mi je žao...Izvini na tome, što si plakala zajedno sa mnom u nekim momentima. Naprosto, izvini što si to sve gledala...od mene i u meni. Šta kopnilo je. Šta tada tako silno plakalo je. Šta tada tako silno u meni tužno, bilo je...Oprosti, mama. Volim te.
