hakim bej
Elita
- Poruka
- 16.476
Vecinu forumasa ne poznajemo, i time smo vrrlo zadovoljni.
Postoje neki koji nas bas nerviraju, na ovaj ili onaj nacin iritiraju, katkad vredjaju ili cak pritiskaju bolno mesto.
Ne, nisu oni to bolno mesto napravili, ali su ga pronasli, mozda cak uz nasu pomoc.
Nekima od njih stiskamo trouglic, a neki su nam na "ignore" listi.
Ima na ovom forumu puno dragih ljudi.
Ne kao poznanici i ucesnici na zajednickim temama, nego kao ljudi koji su vise puta zasluzili vas osmeh.
Osim sto su prijatni sagovornici, to su ljudi na koje se nikada, ali NIKADA, cak ni pisanom reci, ne bi izvikali.
Od njih ne ocekujmo nista, osim da se povremeno osmehnu ili u znak pozdrava mahnu ili kucnu u staklo ekrana sa druge strane. Tada pomislimo na njih, njihove reci i avatare, jer ih vise od toga ne poznajemo.
Ne druzimo se van foruma, ali ceo zivot prizeljkujemo i trazimo prijatelje nalik njima.
Neretko u njihovim tekstovima pronadjemo svoje reci i ideje, pitanja koja i sami postavljamo, i zapocete odgovore.
Neverovatno je da u stvarnom svetu, van foruma, ne nailazimo na tako dobre osobe.
Da li smo nesposobni da ih prepoznamo, da li nas odbija izgled, prvi utisak, ili nismo dovoljno hrabri da sa stvarnom osobom iskreno pricamo?
Ko su vasi forumski dragi ljudi, i da li se plasite moguceg susreta sa njima, i razocaranja koje takvi susreti ponekad donose?
Kao ljudi koji imaju tu moc da vam samo pozele dobar dan, a onda se svaki put ta zelja i ostvari.
Da li se plasite da im ovde, na forumu, virtuelno javno i anonimno, kazete koliko vam znace?
Postoje neki koji nas bas nerviraju, na ovaj ili onaj nacin iritiraju, katkad vredjaju ili cak pritiskaju bolno mesto.
Ne, nisu oni to bolno mesto napravili, ali su ga pronasli, mozda cak uz nasu pomoc.
Nekima od njih stiskamo trouglic, a neki su nam na "ignore" listi.
Ima na ovom forumu puno dragih ljudi.
Ne kao poznanici i ucesnici na zajednickim temama, nego kao ljudi koji su vise puta zasluzili vas osmeh.
Osim sto su prijatni sagovornici, to su ljudi na koje se nikada, ali NIKADA, cak ni pisanom reci, ne bi izvikali.
Od njih ne ocekujmo nista, osim da se povremeno osmehnu ili u znak pozdrava mahnu ili kucnu u staklo ekrana sa druge strane. Tada pomislimo na njih, njihove reci i avatare, jer ih vise od toga ne poznajemo.
Ne druzimo se van foruma, ali ceo zivot prizeljkujemo i trazimo prijatelje nalik njima.
Neretko u njihovim tekstovima pronadjemo svoje reci i ideje, pitanja koja i sami postavljamo, i zapocete odgovore.
Neverovatno je da u stvarnom svetu, van foruma, ne nailazimo na tako dobre osobe.
Da li smo nesposobni da ih prepoznamo, da li nas odbija izgled, prvi utisak, ili nismo dovoljno hrabri da sa stvarnom osobom iskreno pricamo?
Ko su vasi forumski dragi ljudi, i da li se plasite moguceg susreta sa njima, i razocaranja koje takvi susreti ponekad donose?
Kao ljudi koji imaju tu moc da vam samo pozele dobar dan, a onda se svaki put ta zelja i ostvari.
Da li se plasite da im ovde, na forumu, virtuelno javno i anonimno, kazete koliko vam znace?
Poslednja izmena: