Kao što se vidi, ja ne odustajem. Nagomilalo se svašta nešto ( to sam usvojila od unuka), pa da ne vrisnem i zbunjujem ionako zbunjene oko sebe, a ja pišem. Sebi pišem. Svaka budala ima svoje veselje, što rekla premudra moja, sad već pokojna, prijateljivca Dragica S. rodjena izmedju ona dva rata, tamo podno Kozarice.
E ,zbog nje ja ovo i pišem jutros.
S veseljem priznajem da je imala priličan uticaj na moje formiranje u ženu, majku, domaćicu....Bila sam godina njenih kćeri, živela daleko od svojih i vapila za njenim savetima o svemu. Nije znala slova, brojke donekle, ali kad ona presudi o nečem, presudjeno je
Trebalo mi je, doduše, neko vreme da se naviknem na njen način i rečnik, i sasvim malo vremena da shvatim da ne misli ništa loše kad kaže mom sinu: " Crk'o majci ovako lijep". Ja se u početku ježila od tih reči...A na muža da se požalim, sačuvajbože. Jednom, naidje ona a mi samo što se za guše ne podovatasmo. Ona sedi, mi se primirili, muž izadje a ja krenem da joj objašnjavam kako mi je teško, kako sam se zaletela u brak i ne znajući šta je to, te ovakav je, te on takav je... Imasmo po dvadeset i neku....Sluša ona ne prekidajući me.
- Čekaj, reče. Idi ti u k . . . ., neka bi išla za njega objeručke ...
Meni kao da se upalila neka sijalička u glavi. Pa, jeste, pa ne živim ja tako loše i čega sve nema u brakovima. A i lep je.
- Da si bila na mom mjestu '56, Kičevo, snijeg do ramena, moj muž na Šari vježba vojsku skijanju tri mjeseca a ja se porodila. U bolnicu me vodio Šiftar kod kog smo stanovali...Slušam stoput ponovljenu priču o Kičevu '56.
- Ne kaže se Šiftar, nego Šiptar, ispravljam je.
- Ma, ebo te on, to ti je isto.
I tako, gledam jutros sneg i led. Kukamo i samo buljimo u prognozu.Šta bi mi '56. u Kičevu. A snijeg do ramena....
E ,zbog nje ja ovo i pišem jutros.
S veseljem priznajem da je imala priličan uticaj na moje formiranje u ženu, majku, domaćicu....Bila sam godina njenih kćeri, živela daleko od svojih i vapila za njenim savetima o svemu. Nije znala slova, brojke donekle, ali kad ona presudi o nečem, presudjeno je
Trebalo mi je, doduše, neko vreme da se naviknem na njen način i rečnik, i sasvim malo vremena da shvatim da ne misli ništa loše kad kaže mom sinu: " Crk'o majci ovako lijep". Ja se u početku ježila od tih reči...A na muža da se požalim, sačuvajbože. Jednom, naidje ona a mi samo što se za guše ne podovatasmo. Ona sedi, mi se primirili, muž izadje a ja krenem da joj objašnjavam kako mi je teško, kako sam se zaletela u brak i ne znajući šta je to, te ovakav je, te on takav je... Imasmo po dvadeset i neku....Sluša ona ne prekidajući me.
- Čekaj, reče. Idi ti u k . . . ., neka bi išla za njega objeručke ...
Meni kao da se upalila neka sijalička u glavi. Pa, jeste, pa ne živim ja tako loše i čega sve nema u brakovima. A i lep je.
- Da si bila na mom mjestu '56, Kičevo, snijeg do ramena, moj muž na Šari vježba vojsku skijanju tri mjeseca a ja se porodila. U bolnicu me vodio Šiftar kod kog smo stanovali...Slušam stoput ponovljenu priču o Kičevu '56.
- Ne kaže se Šiftar, nego Šiptar, ispravljam je.
- Ma, ebo te on, to ti je isto.
I tako, gledam jutros sneg i led. Kukamo i samo buljimo u prognozu.Šta bi mi '56. u Kičevu. A snijeg do ramena....
<3 
