Dragan Salak, Zorica Janičijević...

[Abdurrahman]

U ime Boga, Milostivog, Samilosnog

Ovdje cemo ako Bog da, moci citati ispovijesti i price ljudi koji su presli sa jedne u drugu vjeru ili iz neznanja u vjeru .





Dragan Salak



Rođen sam u hrišćanskoj porodici oca Rusina i majke Srpkinje, a ime mi je Dragan. Živim u Novom Sadu, a moji roditelji, iako po zvanju hrišćani, nisu mnogo religiozni što dokazuje njihovo neodlaženje u crkvu. Oni jednostavno "veruju" bez neke prakse.

Međutim, ja sam sa oko 10 godina prvi put slušao o Bogu od rođake na jednom prelepom imanju u blizini Novog Sada. Ona je hrišćanka i to veoma pobožna i redovno joj je bilo zadovoljstvo da meni i mojoj starijoj sestri priča zanimljive priče iz Biblije. Ja sam to veoma pažljivo slušao i nesumljivo prihvatio postojanje Boga kao jedinu moguću istinu.



Zar bi svet postojao da ga neko nije sačinio, ovako raznovrsnog, prelepog, zasnovanog na određenim zakonitostima i pravilima, a usto i pun ljubavi, mržnje i čuda? Ljudi oko mene se pitaju: "A gde ti vidiš čuda?"

Pa zar nije čudo samo postojanje živoga sveta koji je nastao od neživog?! Zar je moguće da se atomi i molekuli jednostavno povežu u službu nekog samostalnog bića, "mašine" a da to nije smišljeno mudro i stvoreno sa svrhom?

Naravno i čovekova osećanja govore o tome da on ima dušu, njegova ljubav, mržnja i moć učenja, menjanja postojećeg i usavršavanja što nijedno drugo biće ne ume. I tako sam ja, bez ikakvog oklevanja u srcu prihvatio Boga kao Gospodara svega.

Vremenom, postao sam hrišćanin koji je išao dosta redovno u crkvu u odnosu na svoje vršnjake kojima bi to bilo smešno.

Bilo je naravno dosta njih poput mene, a sakupljali su se na veronauci, u blizini saborne crkve u Novom Sadu. Pročitao sam Bibliju, slušao neka predavanja, posećivao više crkava - i svuda sam video samo jedno - veru koja je daleko odstupila od Boga.

Hrišćanstvo, doduše, propoveda prelepe stvari o ljubavi, poštenju, dobrosusedstvu, milostinji, zabrani bluda i tome slično, ali nikako se ne pridržava Starog Zaveta u kome je istina o Bogu, vremenom iskrivljena.

Nije mi bilo jasno kako hrišćanski sveštenici koji toliko čitaju Bibliju (i Stari i Novi Zavet) nisu pročitali delove kod Mojsijevih spisa u kojima Bog zaista zabranjuje svinjsko meso i alkohol. Gde su im oči kada čitaju Božje stroge propise u kojima zabranjuje ikone, statue i bilo kakve oblike prikazivanja nebeskih bića? Zar to nije bogohuljenje?

I tako jedno vreme sam ostao hrišćanin, pravoslavac, iako su mnoge sumnje u meni postojale, bunile se i ponekad izazivale potajni bes i kontradikciju u verovanju. Mislio sam: "Zar je moguće da sam ja u pravu, a svi ostali nisu? Valjda oni znaju šta rade."

I tako sam živeo na granici spokojnosti sve dok nije počelo bombardovanje Jugoslavije 1999.godine.

Kao patriota te zemlje išao sam na internet, na američki i muslimanski chat da branim jugoslovensku stranu i utičem da se ljudi smiluju na civilne žrtve. U takvim raspravama, našli su se ljudi, muslimani iz Malezije, Amerike i Turske koji su imali strpljenja za moje argumente, a ponekad nestrpljive i neugodne iskaze zbog kojih sam se posle pokajao. No, na kraju, dogodilo se čudo.

Čitavši sve više o Islamu, veri o kojoj pre toga nisam znao skoro ništa, kao da se duboko u meni budila radost koja mi je vremenom govorila i ubeđivala me:

"To je to!

Nema dileme, ako umeš i jednu zamerku da nađeš islamu, odmah je reci!

" Zamerki nije bilo.

U početku sam uporno upoređivao hrišćanstvo i Islam tražeći greške, propuste, mane, istorijske kontradikcije - ali ništa.

Nije preostalo ništa drugo do rečenice "La ilahe illallah Muhameder resulullah" koju sam izgovorio i kao da je slepilo, nedoumica, sumnja i tuga otišla iz mene. Otvoreni su mi bili novi vidici, upoznao sam mnogo braće iz susedne Bosne preko interneta i inša'Allah otići ću da ih posetim ove zime.

Poznanik iz Beograda mi je omogućio da nabavim Kur'an i pročitavši ga relativno brzo više nije ostalo ni mikrograma sumnje u meni.

Tada su nastupili sledeći postupci: ako želim da postanem musliman i odreknem se prethodnog načina života to se mora i u delu učiniti. Neće se nikome prihvatiti vera bez dela niti dela bez vere! I danas proučavam Islam, jedva čekam odlazak u Sarajevo u decembru (2001 op.a.) i trudim se da živim onako kako bi Allah bio sa mnom zadovoljan.

Za sada, niko ne zna za moju veru od prijatelja i rođaka, samo su primetili moje interesovanje. Tako stvari stoje do sada, a šta će se dogoditi u buduće, samo Allah zna.

 

[a ovo]

IZVINITE STO JE MALO DUZI TEKST, POKUSAO SAM DA GA SKRATIM STO JE VISE MOGUCE, ALI BIH PREPORUCIO SVIMA DA GA PROCITAJU JER SU U NJEMU U MNOGOME RAZJASNJENI HRISCANSKO-MUSLIMANSKI POGLEDI NA VERU, I TO BAS ONI OKO KOJIH SE I MI OVDE SPORIMO.


Arhimandrit Danilo (Babambang Dvi Bjatoro) i njegova put do pravoslavlja

Datum publikacije: 16.07.2002.

Indonezija - je peta po velicini zemlja u svetu sa oko 220 miliona stanovnika, i prva u svetu po broju muslimanskog stanovnistva (skoro 90% Indonezana se smatraju muslimanima)

Bambang Dvi Bjatoro se rodio u muslimanskoj porodici 1956-e godine, u udaljenom gradicu Modzokerto, u istocnom delu ostrva Java. Kao i mnoge na Istoku, i njega su vaspitavali veoma stari deda i baka, prvenstveno deda, koji je doziveo 104 godine.

Prvi put se Bambang susreo sa hriscanstvom, kada je jos bio momce. Njegovo osecaj za hriscanstvo se formirao pod uticajem muslimanskih apologeta, koji su hriscanstvo smatrali za jeres.

"U islamu, - govori otac Danilo, - se smatra neoprostivim grehom mesati Boga i Njegovu tvorevinu, - a po misljenju islama, hriscanstvo upravo tome uci.

Bambang je bio idealista, razocaravao ga je odnos mnogih sunarodnika prema svojoj religiji. Po njegovom misljenju, oni nisu odbacivali islam, vec su sebe smatrali muslimanima vise po kulturnim korenima, nego po razumnoj veri. Tom laznom shvatanju religije on se kasnije suprostavljao i u hriscanstvu.

Mladic je zeleo da dobije odgovore na veliki broj svojih pitanja o hriscanstvu. Hriscanstvo ga je interesovalo, ali mu je ostajalo zatvoreno, pokriveno muslimanskim shvatanjima.

Bambang se nije slagao sa protestantskim objasnjenjima prirode Gospoda Hrista i Svete Trojice - tu su se ispoljili snazni mehanizmi zabrane islamskog nacina misljenja - ali je on poceo da zajedno sa Koranom cita i Bibliju, trazeci istinu poredjenjem dveju svetih knjiga, poredeci njihove sadrzaje. Jednom je pri citanju Korana doziveo otkrovenje, u kojem je osetio odgovor Samog Boga na svoja traganja.

"Citao sam Koran, - prica on. - Drzao sam ga otvorenog na kolenima. Citao sam trecu suru, 45-i ajat, mesto, gde je Arhangel Gavril rekao: "O Marija, Bog ce Ti poslati blagu vest, Svoju Rec. Njegovo Ime ce biti Mesija, Isus, Marijin Sin. On ce biti veliki i u ovom i u buducem svetu. On je jedan od veoma bliskih Bogu".

Posle toga, Bambang je poceo da gleda drugacije na hriscanstvo, kroz prizmu ucenja Korana. Iako Koran odbacuje Hrista kao Boga, ali svedoci o Njegovom uvazavanju. Postepeno se Bambang dublje upoznao sa hriscanstvom, njegova vera je jacala, uprkos mnogim teskocama. Ali on konacno, nije mogao sebe smatrati hriscaninom.

Cekalo ga je iskusenje, koje mu je pomoglo da se odluci, i koje je izmenilo ceo njegov zivot. Bambang je krio svoja traganja, i nikome nije govorio o svojim susretima s hriscanima. S narocitom brigom je sve skrivao od svog veoma poboznog i blagocestivog dede, koga je istovremeno uvazavao i bojao se.

Jednom se Bambang vratio kuci posle redovne tajne posete Crkvi, i Biblija mu je skliznula ispod odece i pala pravo pred dedine noge. Tad je Bambang dobio batine, pobegao od kuce, ali se kasnije vratio i stao pred svog dedu - muslimana. On je pozeleo da sazna zasto je unuk ostavio islam. Bambang, i sam buduci samo napola obracen, je poceo da brani veru u Hrista kao istinitu islamsku veru; to je vera, onih, koji su istinski poslusni Bogu.

Otac Danilo je prepricavao taj dijalog:

- Dedice, ti si veoma star. Ako ti kroz neko vreme umres, da li si ubedjen da ces otici na nebo?

- Ne, ja ne znam.

- Zasto?

- To zavisi od mojih dela. To zavisi od ravnoteze tezina casa: ako se pokaze da imam vise dobrih dela, oticicu na nebesa, a ako bude vise losih dela, nacicu se u adu.

- A ti si ubedjen da ce tvoja dobra dela prevagnuti u odnosu na tvoja losa dela?

- Ne znam.

- Znaci, ti se ne pokoravas Bogu. Ti zavisis od samog sebe, od svojih sopstvenih snaga. Sta je to za muslimanstvo? Ali dozvoli mi dekice, da ti nesto ispricam. Bog je poslao Svoju Rec, i ti u stvari mozes da poznas Boga samo preko reci. Znas, da ime proroka Isaije u Koranu oznacava "Duh Boga". Taj prorok Isaija - nije bio obican covek. Koran kaze da se rodio bez oca, sto znaci - da se rodio Silom Bozijom. To je - Rec Samog Boga, koja je postala covek po imenu Isaija. Znaci, Rec Bozija je dosla u svet da bi ga obnovila, da bi nas oslobodila od vlasti zla. Religija - to nije prosto vrsenje dobrih dela; ona je prednaznacena za to da nam daruje vecni zivot. A taj vecni zivot se ne moze zadobiti samo dobrim delima, vec i pokornoscu coveka Bogu.

Tog trenutka, seca se otac Danilo, on je ocekivao prigovor za svoj otvoreni istup. Usledila je duga pauza, i umesto da se razgnevi, deda ga je mirno upitao: "Mogu li ja takodje da postanem hriscanin?"Uskoro ga je krstio isti covek, koji je uveo njegovog unuka u veru.

Nedugo posle krstenja deda je umro, njegova smrt je bila pracena projavama Bozijeg Promisla. Iako je bio novoobraceni hriscanin, on je predvideo cas svoje smrti i bio udostojen vidjenja. Umro je u miru, okruzen clanovima svoje porodice. Bilo mu je 104 godine.[/b]

...

Jednom nocu, dok sam spavao, video sam sebe u snu kao poklonika u Meki. To je bio pravi pravcati hadz; to mi je izgledalo toliko stvarno da se secam sve dosad. Sedeo sam sa drugim poklonicima i pravo nasuprot ulaza u Kaabu, video sam Muhameda. On je propovedao milionima ljudi; za vreme svoje propovedi okrenuo se ka meni i rekao: "Zasto si ti ovde? Tebi sam rekao, tebi sam pokazao put. Zasto nisi tamo?" Probudio sam se sav u znoju, toliko sam bio uplasen. Zasto? Zato sto u islamu postoji predanje, po kojem, ukoliko ti se javlja prorok Muhamed, to ne moze biti djavolska sablazan. To je samo prorok Muhamed. Kada sam o tome ispricao drugim muslimanima, oni su rekli da to mora da je bio prorok Muhamed. Ali kako moze prorok Muhamed da ti kaze da postanes hriscanin?! To je bila tajna, ali zahvaljujuci tom vidjenju, ja sam ostao hriscanin".


Jednom je sedeo u svojoj sobi, posmatrao kroz prozor i zaustavio pogled na udaljenoj zgradi, koju je cesto vidjao i ranije. Krov te zgrade je licio na kupolu dzamije, i Bambang je ponovo poceo da se bori sa zeljom da se vrati - zeleci da njegova namucena dusa odahne za neko vreme. Posle nekoliko dana, izasao je iz kuce i uputio se u pravcu te dzamije. Kada je dosao blizu, shvatio je, da to uopste nije dzamija, vec kupola grckog pravoslavnog hrama!

Tako se buduci otac Danilo prvi put susreo sa Pravoslavljem. On se dosada, s neobicnim osecajem, seca te prve vecernje: "Te veceri, kada sam usao u hram, svi su na kraju Sluzbe rekli:"Amin!" Moje srce je lupalo. To me je veoma podsecalo na dzamiju. Rekao sam samom sebi: "Dosao sam kuci<HORIZONTAL ELLIPSIS>" Znao sam, da je to odsad - moj dom. Mogao sam da verujem u Gospoda Isusa kao u Boga i da mu se poklanjam po muslimanski. Zaplakao sam. To je bio odgovor".

Bambang je poceo sa velikim zarom da iscitava knjige iz biblioteke arhimandrita Soterija (Trambasa), grckog svestenika u tom hramu. Bilo je tesko shvatiti mnoge aspekte pravoslavne vere, na primer, postovanje Bozije Majke ili postovanje ikona, ali je pomagala uverenost da je Pravoslavlje - Apostolska Crkva. Bez obzira na teskoce, on je zeleo da postane pravoslavan i tu svoju zelju je saopstio ocu Soteriju. Svestenik je, ispitivajuci Bambanga, ovako odgovorio: "Zasto zelis da postanes pravoslavan? Ostani protestant". Mnogo su razgovarali, i postepeno su zajednicki nasli odgovore na sva Bambangova pitanja. On je ponovo zamolio oca Soterija da ga prisajedini Pravoslavlju. "Zasto ti to zelis? - upitao je svestenik. Ako je radi novca, mi ga nemamo. Mi smo - siromasna Crkva. Ako zelis slavu - nasu Crkva je vec duze vreme gonjena. Ako zelis nesto tome slicno, onda je bolje da postanes protestantski pastor. Budi dobar propovednik, i bices poznat".

Rastuzivsi se, ali se nimalo ne uvredivsi, Bambang je objasnio da ga ne interesuje novac. Otac Soterije je upitao: "Zasto onda zelis?" "Zato sto sam u toj Crkvi nasao Istinu". "Ako je to tvoj odgovor, onda mozes da nam se prisajedinis".

I eto, 1983-e godine Bambang Dvi Bjatoro je postao prvi Indonezanin, u novijoj istoriji Indonezije, koje je primio Pravoslavlje.

***

Uskoro je otac Danilo osnovao u Solu kucnu crkvu, koja je licila na hramove prvih hriscana. Malo-pomalo, sve vise ljudi se krstavalo, i danas otac Danilo vrsi svoju misiju u vecini sela i duz svih ostrva.

***
Antihriscanska nastrojenost muslimana, koji hriscanstvo smatraju za jeres, se vremenom ispoljila potpuno javno, jer je vecina projekata za izgradnju hramova bila obustavljena ili zabranjena zbog protesta mesnih muslimanskih zajednica. U jednom gradu je odluka za gradnju bila ponistena, i napola izgradjeni zidovi buduce pravoslavne misije su ostavljeni nezavrseni i zanemareni.

1990-e godine, antihriscanske nastrojenosti su se pretvorile u eksploziju nasilja: mnoge crkve su bile spaljene, i medju hriscanima je bilo slucajeva mucenistva, ukljucujuci ubistva 25 katolika od strane muslimanskih fanatika, razbijenih tad, kad su se skupili u gradu Haruku na misu. Hiljade hriscana su poginule u toku religioznih susreta u Malaki 1998-e godine. A 1999-e godine, islamski kongres u gradu Solo je pozvao pravoverne muslimane da poruse hriscanske crkve koje se nalaze u tom mestu. Na ostrvu Lambok i u mnogim drugim mestima, razruseni su hriscanski hramovi, a takodje i kuce mnogih hriscana i njihova preduzeca. Zbog pretnje nasiljem, hriscansko duhovnistvo, samim tim i otac Danilo, je bilo prinudjeno da napusti svoje kuce.

U zimu 1999-2000 godine, arhimandrit Danilo se susreo sa predsednikom drzave Abdurahmanon Vahidom, prvim gradjanskim predsednikom Indonezije, izabranim 1999-e godine za vreme istorijskog svenarodnog referenduma. Abdurahman Vahid je izrazio svoje uvazavanje i podrsku pravoslavnom udruzenju u Indoneziji.


Pravoslavna misija se nastavlja, i bez obzira na nasilje i bezzakonje, otac Danilo produzava svoje delo propovedi. On je kao i ranije optimista i ispunjen nadom, s entuzijazmom prepricavajuci slucajeve obracanja u hriscanstvo iz islama, budizma ili hinduizma.

 

[Abdurrahman]

Zorica Janičijević

U ime ALLAHA, MILOSTIVOG, SAMILOSNOG

"Onome koga Allah zeli da uputi-On srce njegovo prema islamu raspolozi,..."

Sredina u kojoj sam zivela, kao i nepoznavanje Islama, me je kao i mnoge druge,okovalo predrasudama i ucinilo da se daleko od Istine o Bogu zadovoljim povrsnim prepoznavanjem.

Sve te godine vrtenja u krug sa lažima su mi donele ništa osim glavobolja, koliko i promašenih godina.

Poticem iz srpsko-hrvatske porodice, koja je sebi našla oduška u komunistickoj prevari. Naravno u svom tom političkom haosu nisam baš sigurna da sam uspela da izvučem od mojih zaslepljenih roditelja nešto poput traga ka Bogu,a o veronauci nije bilo ni pomisli.
Pa zar su svi oni stvarno verovali da je komunizam spasenje?

Moj prvi religiozni pristup je bio katoličanstvu, neka lična iskustva su me, bez obzira na ateističko predubedjenje sredine, ipak navela na razmisljanje i priznavanje neke mnogo jače "sile" i svi mi koji nismo religiozno podučavani, a odvojeni od neverstva i komunista, smo se zanosili idejom da svako od nas nosi neku svoju crkvu u srcu.

Bog Milostivi nas na razlicite nacine podseća na Sebe, tako sam i ja s godinama postala svesnija Njegovog prisustva, još uvek priklonjena katoličkoj crkvi, zbunjena, pronalazeći sebe u duhovnoj zavrzlami zvanoj trojstvo.

Počinjala sam ozbiljnije da razmišljam o potpunom predanju i traženju kompletne spiritualne ličnosti u kaludjerstvu, to je trebala biti poslednja stanica. Bezuspešno sam tražila utočiste u miru i tišini lokalne crkve. Nisam tada sumnjala u istinitost svega čitanog u Bibliji, ali ni potpuno ubedjena da sve to prihvatim zdravo za gotovo.

Uloga Isusa, neka je mir s njim, mi nije baš posve bila razjašnjena.S hrišćanske tačke gledišta, njegovoj ličnosti je pripisivano da je jedan od "svete trojice", usinovljenje, poslanstvo, a sve to kroz služenje jednom Bogu, vec kako je u njegovom obraćanju u evandjelju po Marku u 12:29 izjavio da "Gospod Bog je JEDAN Bog."

Uloga "svetog duha" mi se takodje nije složila u mozaik, jer prihvatajući Boga kao Najvećeg, dovodimo sopstvenu radoznalost u enigmu o još dva "člana koji s Njim dele sve." Možda mi se to tad nije činilo toliko zamršeno, bilo je jednostavnije to sve prihvatiti i ne komplikovati.

Bog Samilosni nas upućuje u ono što je najbolje za nas,a čovek često nije svestan Njegove ljubavi i strpljenja, neosetno i ja sam na jedan suptilan i emotivan način bila uvučena u istraživanje nečega sto sam izričito osudjivala i odbacivala, istrazivanje Islama!

Ulogu vodiča kroz taj tajnoviti svet je imao moj sadašnji suprug koji mi je pružio sve informacije, izašao u susret mojoj radoznalosti i uveo me u svet u kojem sam i danas, u prekrasno zadovoljstvo vecitog istraživanja ALLAHOVE Svetlosti čovečanstvu, Njegove Istine svima nama i potpunog spokojstva u poslušnosti Njemu, jer Islam u svom značenju dolazi od reči "selam" koja prevashodno znači mir, ali u drugom značenju i predaju, tako da bi jedno potpunije objašnjenje bilo-perfektan mir potpunom predanošću Bogu.


Hvaljen neka je Onaj koji robovima svojim ukazuje na Pravi put.

 

[a ovo]

Ja u oba ova svedocenja o prelasku iz pravoslavlja u islam vidim povrsnost i nedovoljno poznavanje pravoslavlja od onih koji za to svedoce.
Oni su u islam presli samo slucajem slucajnih okolnosti.
Da im se u tim okolnostima ponudio budizam oni bi i u to presli. Meni ovo govori o duhovnoj lenjosti ova dva lica koja su primila islam.
Nece oni biti ni nesto mnogo verni muslimani.

Na suprot tome molim vas pogledajte koliko ima dubokog promisljanja u zivotnoj prici muslimana koji je postao pravoslavni episkop. Koliko ima samoispitivanja i promisljanja. Pa neka svako sam uporedi.
Jednostavno covek koji oseti sustinu pravoslavlja samo jednom u zivotu a to je trenutak spoznanja istine ostaje pravoslavan za celu vecnost i stalno se trudi da u pravoslavlju uzrasta.

Sveti vladika Nikolaj Zicki je lepo rekao:
Ko ne nadje zlata kod bogatasa (citaj pravoslavlje), nece ga naci ni kod siromaha (citaj islam)!

 

[Abdurrahman]

U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog

Onda ako tako mislis, citaj dalje, valjda je ovaj poznavao krscanstvo.

Islam se širi i među krišćanskim misionarima

Od svećenika do islamskog misionara

Sa Kraljevim gostima iz Afrike o kojima je brigu poveo Islamski univerzitet u Medini na hadždž ove 1422. g/h ( 2001 ) je stigao i bivši svećenik kojeg je Allah uputio da prihvati islam. On je Kraljevim gostima govorio o svome prelasku na islam. Mi ćemo ovom prilikom prenijeti njegovo izlaganje.


"Zovem se Ibrahim Kona. Ja sam iz Obale slonovače. To je jedna od afričkih država koja ima 16 000 000 stanovnika, gdje muslimani čine većinu - 60%, kršćani - 25%, a ostatak predstavljaju pagani.

Ja sam došao na hadždž prvenstveno zahvaljujući Allahu, a zatim dr. Mustafi Siu, svršeniku Islamskog univerziteta u Medini koji je bio uzrokom da me Islamski univerzitet uvrsti u Kraljeve goste ove godine.

U svoje ime i u ime svoje braće muslimana iz Obale slonovače zahvaljujem Hadimu-l-haramejniš-šerifejni* za sav trud i napor koji čini na polju pomaganja islama i muslimana. ** Isto tako zahvalnost dugujem i Islamskom univerzitetu u Medini na lijepom prijemu i svemu onome što čine da pomognu muslimanima. Neka ih Allah sviju nagradi najlejpšom nagradom.

Što se tiče moga prelaska na islam, ja sam nakon završene srednje škole upisao Pravni falkultet na Univerzitetu u Abiddžanu (Abidjan) (glavnom gradu Obale slonovače). Nakon što sam ga završio upisao sam se na Institut za teološka istraživanja. Na njemu sam studirao sedam godina, a zatim sam se posvetio pozivanju u protestantizam. Radio sam na preobraćanju muslimana, ali i ostalih. Učestvovao sam sa uglednim svećenicima u mnogobrojnim kursevima koji su bili organizovani radi borbe protiv islama i muslimana u Parizu i drugim mjestima. To je zbog toga što se kod kršćana čvrsto ustalilo mišljenje da će muslimani u vatru (pakao), jer ne prihvataju kršćansko vjerovanje.

Ne znam šta bih sada rekao, jer sam mnogo godina proveo u borbi protiv islama i pozivanju u kršćanstvo. Molim Allaha da mi oprosti ono što sam radio u prošlosti. Jedne prilike sakupili smo veliki broj Biblija i materijalnih sredstava za pokrštavanje muslimana u jednom od gradova Obale slonovače koji se, inače, smatra muslimanskim centrom. Nadali smo se da ćemo uspjeti ostvariti ciljeve koje smo zacrtali.

Narednih pet dana sam postio nadajući se da će nam to pomoći u uspjehu našeg poziva. Nakon četvrtog dana osjećao sam žestoke bolove. U toku toga vidio sam jedan san koji je upućivao na to da Bog uvjek brani istinu i da će je on pomoći protiv neistine. Vidio sam sebe u jednoj ogromnoj sali u kojoj je bilo oko 5000 ljudi. Biblija je bila ispred mene. Također sam vidio jednog čovjeka u bijelom kako se uputio prema meni dok je njegovo lice blistalo. Uzeo je Bibliju od mene i stavio je na žeravicu, a na njeno mjesto je stavio primjerak Kur'ana i rekao:

"Ovo je knjiga koju tražiš. Ovo je uputa." Probudio sam se prestravljen. Zatražio sam utočište protiv sotone i rekao:

"O Bože, kako ćeš od mene uzeti Bibliju, a ona je istina, a dati mi Kur'an kojeg smatram neistinitim?"

Od kad sam se probudio u tri sata ujutro, nisam više zaspao sve do šest. Počeo sam čitati Bibliju, ali moje srce je jako kucalo. Unatoč tome pokušavao sam da razumijem Bibliju, ali nisam uspjevao da išta od nje shvatim. Bio sam u nedoumici. Pa sa Biblijom sam bio nerazdvojan mnoge godine, pozivao njoj, tumačio je, kako onda da je ne razumijem?!

Počeo je veliki preokret u mome životu.

Uzeo sam jedan primjerak prevoda Kur'ana i počeo da ga čitam od sure Ali Imran, kad malo pomalo počeo sam ga razumjevati. Posvetio sam se Bogu i počeo ga moliti da me uputi da li je Kur'an istina.

I pored svih sumnji koje su me okupirale, u srcu sam osjećao zadovoljstvo i bliskost sa Kur'anom. Tada sam obavjestio svoju suprugu o svemu što mi se desilo, pa mi je rekla:

"Ti si svećenik. Ako je istina to što si vidio, onda primi islam. Ako ti primiš islam i ja ću."

U nedelju sam otišao sa ženom u crkvu i obavio misu, ali sam osjećao veliki strah. Čvrsto sam u sebi odlučio da primim islam. Izašli smo iz crkve i hvala Allahu oboje primili islam.

Ovom bih prilikom muslimanima skrenuo pažnju na to da kršćani izdvajaju ogromna novčana sredstva i djele hranu i odjeću muslimanskoj djeci u Africi i drugim djelovima svijeta. Svrha toga im je pokršatavanje muslimana. Zbog toga im se mi, muslimani, moramo suprotstavljati svim mogućim sredstvima."



Objavljeno u "Akhbaru Al-Jami'ah", zu-l-hidždže 1422 g/h, br. 27, str. 3

Sa arapskog:
Munir Zahirović

Priložio Elvir.

* Hadimu-l-haramejniš-šerifejni - zaštitnik dva sveta hrama, Meke i Medine. (op. redakcije)

** Mišljenje da su danasnji "zaštitnici dva sveta hrama, Meke i Medine" trudbenici koji pomažu islam i muslimane je u najmanju ruku diskutabilno mišljenje. Međutim, u polemiku oko istog ovom prilikom nećemo ulaziti. (op. redakcije)

 

[a ovo]

Nije ti dobar primer Abdurahmane.
Protestanti su samo jos jedna u nizu hriscanskih sekti.
Evo zasto jos tvoj primer nije dobar.
Pazi sta ovaj protestantski svestenik kaze.
Citiram: Jedne prilike sakupili smo veliki broj Biblija i materijalnih sredstava za pokrštavanje muslimana u jednom od gradova Obale slonovače koji se, inače, smatra muslimanskim centrom. Nadali smo se da ćemo uspjeti ostvariti ciljeve koje smo zacrtali.

Znaci oni su imali plan pokrstavanja!! Imali su lukavstvo! Lukavstvo nema veze sa pravoslavljem. Svako lukavstvo ima veze samo sa djavolom!!
OVO MORAS ZNATI: PRAVOSLAVNI HRISCANI NIKAD NISU IMALI PLAN POKRSTAVANJA BILO KOGA. PRAVOSLAVLJE SE SIRI LJUBAVLJU I RAZVIJA SE U ONIM SREDINAMA GDE LJUDI SAMI TU LJUBAV OSETE.
PRAVOSLAVLJE SE SIRI TAKO STO NEPRAVOSLAVNI VIDE KAKO PRAVOSLAVNI ZIVE, KAKO SE BOGU MOLE, KAKVA JE ATMOSFERA U PRAVOSLAVNIM HRAMOVIMA, I KAD NEPRAVOSLAVNI DODJU U DODIR SA PRAVOSLAVNIM I KAD ONI TO OSETE ONI ONDA PRELAZE U PRAVOSLAVJE! SAMI BEZ POKRSTAVANJA!!

NEMOJ MESATI KRSTASKE RATOVE SA OVIM STO PRICAM.
TO SU RADILI KATOLICI, DAKLE JOS JEDNI OTPADNICI OD ISTINE I PRAVOSLAVLJA. [

b]ZNAJ DA JE PRAVOSLAVLJE JEDINO IZVORNO HRISCANSTVO KOJE SE ODRZALO DO DANAS!![/b]

TAKO DA OVI TVOJI NAVODI O PRELASKU NEKIH SEKTASA U ISLAM U OPSTE NEMAJU NIKAKAV ZNACAJ ZA SPOZNAJU VREDNOSTI ISLAMA.

Znas sta je meni rekao jedan pravoslavni svestenik kad sam ga pitao za kontakte sa ne pravoslavnima??
Rekao mi je: ako zelis sa njima da se nadmeces ko je vise u pravu da bi ti pobedio nemoj uopste da razgovaras,to nije dobro, a ako osetis ljubav i zelju za spasenjem svog sagovornika ti mu onda svedoci i govori sa njim.

TO TI JE MOJ ABDURAHMANE PRAVO PRAVOSLAVLJE I PRAVOSLAVNI STAV. TO JE LJUBAV.

 

[Abdurrahman]

Nisam ja jos zavrsio...

Mavis B. Jolly

Rođena sam u kršćanskoj porodici, pokrštena u engleskoj crkvi i pohađala sam vjeronauku u mladim godinama. Tamo sam naučila priču o Isusu onako kakva je bila u Bibliji. Ovo, i česte posjete crkvi su ostavile duboke dojmove na mene; visoki oltari sa upaljenim svijećama, miris timijana, popovi u dugim odorama i misteriozno izgovaranje molitvi...



U to vrijeme bila sam vatreni kršćanin. Ali sa povećanjem moga znanja i bivajući u stalnom dodiru sa Biblijom i kršćanstvom, imala sam priliku da razmišljam o tome šta sam čitala i posmatrala, upražnjavala i vjerovala. Uskoro sam počela da se ne slažem sa mnogo stvari.

Školu nisam ni završila a već sam bila ateist. Nakon toga sam počela da izučavam druge vjere. Počela sam sa budizmom. Sa pozornošću sam izučavala osmostruki put, i osjećala sam da sadržava dobre ciljeve ali nedostajalo mu je izravnosti i detalja.

U hinduizmu se nisam suočila sa samo tri boga nego sa stotine bogova. Osim toga tamo sam našla mnoge priče koje su dolazile iz ljudske mašte koje su me iritirale i nisam mogla da ih prihvatim.

Nešto sam čitala i o Židovstvu, ali dovoljno sam vidjela kroz Stari Zavjet da bih znala da neće položiti moj ispit kakva bi vjera morala da bude. Jedan prijatelj mi je predlagao da izučavam spiritualizam. Ovo sam odbacila nakon kratkog vremena jer sam bila ubjeđena da je ovo stvar auto-hipnoze i da bi moglo biti opasno ako se dalje nastavi.

Drugi svjetski rat se je završio. Počela sam raditi u Londonu ali nikad nisam prestala razmišljati o stvarima vjere. Jednog dana u lokalnim novinama pojavio se je članak koji govori o Isusu kao Bogu. Na ovo sam napisala odgovor ne slažući se sa tim. Ovo me je dovelo u kontakt sa nekolicinom ljudi od kojih je jedan bio musliman. Sa njim sam počela da raspravljam o Islamu. Svi moji argumenti protiv Islama su bivali pobijeni.

Iako sam to smatrala nemogućim, morala sam priznati da savršena objava je došla putem običnog čovjeka, jer ni najbolje vlade 20. stoljeća nisu bile u stanju donjeti nešto bolje od te objave i da oni u stvari uzimaju stvari iz islamskog sistema.

Upoznala sam mnoge druge muslimane kao i nekoliko Engleskinja koje su prešle na Islam. One su se, sa ne malim uspjehom, trudile da mi pomognu upravo iz razloga jer imamo istu pozadinu i one su razumjevale bolje neke moje poteškoće. Pročitala sam mnoge knjige i uvidjela da postoji izravna veza između starih paganskih mitova i kršćanstva. Ovo me je zapanjilo.

I napokon, pročitala sam i Časni Kuran. Isprva mi se je učinilo da se sastoji iz samih ponavljanja. Nisam bila sigurna da li išta od toga na mene djeluje ali sam uvidjela da Kuran polahko utiče na dušu. Noć za noću nisam ga mogla ispustiti iz ruku. Danas se čudim kako savršena uputa može da nam dođe putem ljudi koji su po svojoj prirodi nesavršeni.

Muslimani ne smatraju Muhammeda saws nadčovjekom. Naučila sam da su poslanici ljudi koji su bili bezgriješni i da objava nije nova stvar. Stari židovski poslanici su dobijali objavu od Allaha. Isus je također bio poslanik. Nisam shvatila zbog čega nema poslanika danas, u 20 stoljeću. Rečeno mi je da pogledam u Kuran, šta se tamo kaže o tome: "Muhammed je Allahov poslanik i zadnji poslanik."
Ovo je bilo savršeno razumljivo. Kako može da bude drugih poslanika kada je Kur´an knjiga koja potvrđuje prethodne objave i koja kaže da je ostala neizmjenjena do dana današnjeg?

"Zasigurno Mi smo objavili Opomenu ( Kur´an ) i sigurno mi bdijemo nad njim"

U ovom slučaju nema potrebe za novim knjigama ili poslanicima. Još uvjek sam duboko razmišljala. U Kuranu sam pročitala da je on uputa za one koji razmišljaju i da oni koji sumnjaju u njega, treba da smisle suru sličnu jednoj u Kur´anu. Mislila sam da je lakše napraviti plan za ljudski način života, danas u 1954. godini nego što je to bio slučaj sa 570. godinom. Bacila sam se na posao ali mi nije pošlo za rukom.

Pošto sam bez sumnje imala uobičajene predrasude o Islamu, izabrala sam višeženstvo kao slabu tačku Islama.

Napokon sam imala nešto u rukama; smatrala sam monogamiju superiornijom nad islamskim višeženstvom. Ovo sam saopštila jednom prijatelju muslimanu. On mi je pokazao na primjerima članaka iz novina koliko je jednoženstvo iskreno ovdje u Engleskoj i dokazao mi je da je ograničeno višeženstvo odgovor na tajne veze koje postaju sasvim normalne ovdje na Zapadu. Moj zdrav razum je mogao ovo potvrditi, posebno nakon rata kada postoji više žena nego muškaraca. Jedan dio njih moraju ostati neudate. Da li ih je Bog zbog toga stvorio? Onda se sjetih da sam jednom na radiju slušala da je jedna neudata Engleskinja tražila da se višeženstvo uvede kao zakonska alternativa, govoreći da joj je draži takav način života, nego usamljenost na koju je očigledno bila osuđena. U Islamu niko nije prisiljen na poligamni brak, ali u savršenoj vjeri, mora postojati mogućnost na koji način da se rješe ovi problemi, ako bude potrebe za tim.

Onda sam smatrala da su dnevni namazi slaba tačka Islama. Mislila sam da ponavljanje 5 dnevnih namaza mora nekad postati bezznačajna gimnastika. Moj prijatelj je imao brzi i razumljiv odgovor na ovo. "Šta je sa vježbanjem nekog muzičkog komada, na dan po nekoliko puta, da li to željeo ili ne?" Naravno da nije u redu da namaz postane prazno gibanje tijela - ali i kada se i neki muzički komad samo formalno svira, kasnije to neće imati nikakvog učinka. Tako je i sa namazima u Islamu. Svaki student muzike će vidjeti smisla u ovome, pogotovo ako ima na umu da u Islamu namazi nisu Allah radi, koji je iznad toga, nego zbog našeg dobrobita.

Kada sam se uvjerila u istinitost učenja Islama, i formalno sam prihvatila Islam. Ovo sam učinila sa velikim zadovoljstvom, nakon što sam bila potpuno sigurna da to nije bio nikakav trenutni hir, nego proizvod dugog procesa razmišljanja, koji je trajao skoro dvije godine, kroz koji sam prošla uprkos mojim emocijama koje su me vukle na druge strane.

Preneseno iz knjige "Islam our choice" - napisane 1961. godine u kojoj su sakupljene priče i utisci ljudi koji su prešli na Islam.

http://www.usc.edu/dept/MSA/newmuslims/jolly.html