Draga,bojim se
Draga noćas me ne greju
topli oblaci Sunca
Ne sleti na moj dlan
list umiven
suzom lastavice.
Ne ponese me,
vetar
u podnožje ljubavne planine
gde nekad me grejahu
draga
tople ruke prirode.
Draga
nekakav čudan osećaj
divlja mojom
dušom noćas.
Kao ludi vetar
sto nosi plač,
ali nije.
Taj vetar me vodi baš tamo,
gde zora ljubi usnulo sunce.
Draga,
O zašto nema mog
cvetnog vrta,
prepunog boja,
proletnih?
Sad tamna neka,
sila,draga,
u moje biće ulazi.
Bojim se draga,
strašno se bojim.
Da životnim putem ne zalutam,
Gde će onda,
ova duša,stiha gladna,
da završi?
Bojim se draga,
da noćas,
majka sna me napusti.
Detinjstvo moje,
zauvek ode,
počivati tamo,
gde ljubav je osmeh,
a osmeh je ljubav.
Plavom bojom
od svilenih niti
ostavi potpis u maloj sobi duše ove,
da zauvek secam se leta našeg,
u široke,zelene gore.
Draga noćas me ne greju
topli oblaci Sunca
Ne sleti na moj dlan
list umiven
suzom lastavice.
Ne ponese me,
vetar
u podnožje ljubavne planine
gde nekad me grejahu
draga
tople ruke prirode.
Draga
nekakav čudan osećaj
divlja mojom
dušom noćas.
Kao ludi vetar
sto nosi plač,
ali nije.
Taj vetar me vodi baš tamo,
gde zora ljubi usnulo sunce.
Draga,
O zašto nema mog
cvetnog vrta,
prepunog boja,
proletnih?
Sad tamna neka,
sila,draga,
u moje biće ulazi.
Bojim se draga,
strašno se bojim.
Da životnim putem ne zalutam,
Gde će onda,
ova duša,stiha gladna,
da završi?
Bojim se draga,
da noćas,
majka sna me napusti.
Detinjstvo moje,
zauvek ode,
počivati tamo,
gde ljubav je osmeh,
a osmeh je ljubav.
Plavom bojom
od svilenih niti
ostavi potpis u maloj sobi duše ove,
da zauvek secam se leta našeg,
u široke,zelene gore.
