Dr. Živojin Andrejić

Bgdlive

Bgdlive

Početnik
Poruka
20
Da otvorim temu u vezi njegovih dela, prvenstvrno o njegova dva poduhvata, da Ljubostinja, nije zaduzbina knjeginje Milice, vec Jefimije, I da Zavida nije bio otac vec brat Stefana Nemanje. Uopste, kad se on Cita, na academy, izgleda kao neko ko je uradio, ili radi domaći zadatak.... Koje je vase, i za ove dve teze? misljenje o njemu
 
Bgdlive:
Da otvorim temu u vezi njegovih dela, prvenstvrno o njegova dva poduhvata, da Ljubostinja, nije zaduzbina knjeginje Milice, vec Jefimije, I da Zavida nije bio otac vec brat Stefana Nemanje. Uopste, kad se on Cita, na academy, izgleda kao neko ko je uradio, ili radi domaći zadatak.... Koje je vase, i za ove dve teze? misljenje o njemu
Kliknite za proširenje...

Nešto kao novi Konstantin Nikolajević u pokušaju; trudi da propa napraviti nekakav spoj novoromantičarske škole sa konvencionalnom naučnom metodologijom.
 
Poslednja izmena:
Живојин Р. Андрејић је српски историчар уметности, рођен у Рачи, 1950. године, где је завршио основну школу и гимназију. Завршио Вишу педагошку школу у Београду, група Ликовна уметност, 1977. године и Филозофски факултет у Косовској Митровици, група Историја уметности, 2003. године. Живи у Рачи где, у ОШ „Карађорђе“, и ради.
Члан је Удружења ликовних уметника Крагујевца (1976), Српског археолошког друштва(1982), Центра за митолошке студије Србије (1996), Удружења књижевника Србије (2000) и Academia de stinte, literatura si arte (Oradea–Arad) АСЛА Румуније. Оснивач је и руководилац Ликовне колоније “Вишевац” (1985–2003), Рачанских песничких сусрета (1996–2003), Књижевне заједнице Доње Лепенице и Огранка Вукове задужбине у Рачи (2012) и Центра за митолошке студије Србије у Рачи (1996–2020) чију научну публикацију Митолошки зборник приређује и уређује.

Излагао тридесетшест пута самостално и много пута колективно. Учестовао је у раду више Ликовних колонија у земљи. Објавио мапе цртежа: Стара Рача, Стара Топола и Дубровник. Награђиван је за ликовна дела. Осниваои издавао недељник „Глас Лепенице“ (1991-1992). Био је директор Културног центра „Радоје Домановић“ у Рачи, 1993-1997. Учесник је у више емисија научног и образовног програма Телевизије Србије, а према књигама Пола миленијума Раче, Шакасте гривне, Митологија пчеле и Богородичина црква у Карану снимљени су научни филмови: “Искони Лепенице”, “Трибалске гривне”, “Њено величанство пчела” и „Тајне Беле цркве каранске“. Научно-образовни филм „Трибалске гривне“ (Les bracelets des Tribals) је примљен на фестивал научног филма телевизија Европе у Паризу 1996. године. На Међународном салону књига у Араду (Румунија) добио је Специјалну диплому за књигу Витезови реда змаја (2000). У години јубилеја Првог српског устанка добио Специјалну повељу за књигу “Карађорђе” и изузетан допринос српској културној баштини од стране Радио Београда 2, Свесрпског савеза и Књижевног клуба “Карађорђевић” из Београда, 2004. године. Добитник је Јавног признања – Захвалнице града Књажевца (2008) за свеукупан рад у области археологије, историје уметности, етнологије и митологије а посебно за монографију Света Богородица – Доња Каменица. За књиге Манастир Велуће и Света Богородица – Доња Каменица добио је благослов српског патријарха Павла, 2007. године.


Културно-просветна заједница Србије је за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе доделио „Златну значку“, 2019. године.

http://zivojinandrejic.com/wp-content/uploads/2014/07/ZivojinovicSkup.jpg
Заступљен је у Енциклопедији „Просветни радници писци Србије“, Београд 2003. године и Електронској енциклопедији „Википедија“ под одредницама Српски историчари, Српски историчари уметности, Српски сликари, Српски књижевници, Чланови удружења књижевника Србије, Рођени 1950. и Рачани. Заступљен у „Антологија српских песника рођених 1946-1996, књ. прва, Крагујевац 2019. године. Заступљен у „Лексикон писаца српске књижевности А-Б“, Матица српска, Нови Сад 2020. Историјски архив Шумадије је, поводом 40 година рада Ж. Андрејића и 15 година постојања Центра за митолошке студије Србије, објавио књигу Предрага Илића Биобиблиографија Живојина Андрејића.

Центар за митолошке студије Србије је организовао научни скуп посвећен Живојину Андрејићу: „Живојин Андрејић – Мултидисциплинарност данас“, 2015. године. Радови са овог научног скупа су објављени у часопису „Митолошки зборник 35 / 1-2“ (ISSN 1450-9792)(ISBN 978-86-86541-08-6 / ЦМСС/).

Удружење књижевника Србије, француска 7, Београд је организовало трибину „Уметнички и научни портрет Живојина Андрејића“, 31. марта 2016. године.

http://zivojinandrejic.com/wp-content/uploads/2014/07/DSC_5743.jpg
http://zivojinandrejic.com/wp-content/uploads/2014/07/Cosic.jpg

Ради се о уметнику и историчару , добром познаваоцу историје уметности и сликарства. Његова дела не прате наш конвенвционали курс у науци.
Бави се заборављеним жупама , црквама и многим стварима којима се нико ни не бави. Нити се осећа наратив да покушава уопште утицати на неког или остављати утисак већ када се поређају дела више је као "мислија отргнуто од заборава".

То не може имати неку популарност нити то занима толико модерне историчаре па чак ни публику али је доброп да је неко оставио записе о томе.
 
Објављене књиге

  • Рача и околина, Крагујевац 1979.
  • Таме и свитања, Рача 1980.
  • Стара варош Рача, Рача 1982.
  • Трговина Свилајнца, Свилајнац 1984.
  • Поколењу за незаборав, Рача 1986.
  • Баточина и околина, Баточина 1988.
  • Пола миленијума Раче, Рача 1989.
  • И ништа не дајем, Дубровник – Рача 1989. (збирка песама).
  • Средње Поморавље – археолошко рекогносцирање, Рача 1990.
  • Загонетна Рамаћа, Рача 1992.
  • Велућа, Рача 1993.
  • Шакасте гривне, Рача 1993.
  • Велућа Драгаша, Београд 1996.
  • Гривне живота, Београд 1997.
  • Витезови реда змаја, Београд 1999.
  • Витезови реда змаја
  • Владари Трибала, Рача 2000.
  • Престоно место Рас, Рача 2001.
  • Митологија пчеле, Рача 2002.
  • Манастир Велуће (монографија), Рача 2002.
  • Карађорђе, Рача 2004.
  • Карађорђе
  • Свети Сава, Рача 2004.
  • Црква Рођења Богородице у Баточини, Баточина 2004.
  • Света српска лоза, Рача 2005.
  • Метафизика Лепенског Вира, Рача 2005.
  • Биобиблиографски речник Митолошког зборника, Рача 2006.
  • Карађорђева колевка, Рача 2006.
  • Света Богородице у Доњој Каменици (монографија), Рача 2007.
  • Црква Св. апостола Петра и Павла у Рачи, (монографија) Рача 2007.
  • Црква Светог Николе у Рамаћи (монографија), Рача 2010.
  • Света српска лоза, 2, Рача 2011.
  • Рача – Туристички водич, (коаутор), Рача 2012.
  • Село Вучић у Шумадији, (коаутор), Рача 2012.
  • Доња Каменица – Каран – Велуће – Рамаћа /Цртежи фресака и архитектуре/, Рача 2012.
  • Рачански песнички свитак, (коаутор), Рача 2013.
  • Карађорђе – Васкрс Србије, Београд 2013.
  • Војвода Павле Цукић и Цукићи, Рача 2014.
  • Историја Крагујевца од XII до XIX века, Рача 2014.
  • Рачанска црква Светог Петра и Павла – цртежи архитектуре и фресака, Рача 2015.
  • Уснуо будан ( збирка песама ), Рача 2015.
  • Богородичина црква у Карану, (монографија), Рача 2015.
  • – Рачанска црква Светог Петра и Павла – Цртежи архитектуре и фресака. Рача, 2015.
  • – Уснуо будан (Збирка песама). Рача, 2015.
  • – Средњовековна кнежевина Морава – земље и жупе VIII-XII век, Рача 2016.
  • – Карађорђев дом у Рачи, Рача 2017.
  • – Витезови реда Змаја – Драконофори, Рача 2017.
  • – Манастир Манасија (монографија), Рача 2018.
  • – Средњовековна кнежевина и краљевина Србија – земље и жупе VII-XV век, Рача 2018.
  • – Средњовековна кнежевина Морава – земље и жупе VIII-XV век, /Друго допуњено издање/, Рача 2019.
  • – Света српска лоза, /Треће допуњено издање/. Рача 2019.
  • – Миленијум српскословенског језика и писма, Рача 2019.
  • – Свети зрак, /поезија/, Рача 2020.
  • – Српски средњи век, Рача 2020.
  • – Богородичина црква у Карану /монографија/, Рача 2020.
  • – Трибали античког света, Рача 2020.
  • – Ђорђе Петровић Карађорђе, Рача 2021.
  • – Принц Растко Свети Саве, Рача 2021.
  • – Свети кнез Стефан Лазар, Рача 2021.
Приређивач и ко-уредник научног часописа Центра за митолошке студије Србије (ISSN 1450-9792)
– Митолошки зборник 1 („Митолошко биће народа у песми историји“)
– Митолошки зборник 2 („Корени српске митологије“)
– Митолошки зборник 3 („Слово и мит“)
– Митолошки зборник 4 („Карађорђе у миту и епици“)
– Митолошки зборник 5 („Косовски мит 1389-1999. године“)
– Митолошки зборник 6 („Митска Ресава“)
– Митолошки зборник 7 („Карађорђе у приповедању и легенди“)
– Митолошки зборник 8 („Културно-историјско наслеђе Карађорђевог завичаја“)
– Митолошки зборник 9 („Карађорђе и Карађорђевићи“, I)
– Митолошки зборник 10-11 („Митологија Лепенског Вира“, „Дунав, митска река“)
– Митолошки зборник 12 („Карађорђе и Карађорђевићи“, II)
– Митолошки зборник 13 („Доња Лепеница у историји и миту“)
– Митолошки зборник 14 („Академик Пантелија Срећковић“)
– Митолошки зборник 15 („Академик Војислав Ђурић“)
– Митолошки зборник 16 („Академик Мирослав Пантић“)
– Митолошки зборник 17 („Академик Антоније Исаковић“)
– Митолошки зборник 18 („Професор Радмила Маринковић“)
– Митолошки зборник 19 („Академик Драгољуб Живојиновић“)
– Митолошки зборник 20 („Митска Топлица“)
– Митолошки зборник 21 („Проф. др Реља Новаковић“)
– Митолошки зборник 22 („Класични филолог проф. др Миодраг Мића Стојановић“)
– Митолошки зборник 23 („Академик Милан Будимир“)
-Митолошки зборник 24 („Академик Драгослав Срејовић“)
– Митолошки зборник 25 („Јасеница и Некудим“)
– Митолошки зборник 26 („Млава у миту и историји“)
– Митолошки зборник 27 („Карађорђе – корифеј Првог српског устанка“)
– Митолошки зборник 28 („Космај и његова подгорина“)
– Митолошки зборник 29 („Професор доктор Гордана Јовановић“)
– Митолошки зборник 30 („Хомоље у миту и историји“)
– Митолошки зборник 31 („Часни крст великог жупана Стефана Немање – 1113-2013“)
– Митолошки зборник 32 („Пек и Звижд“)
– Митолошки зборник 33 („Шумадија – историја и мит“)
– Митолошки зборник 34 („Два века Другог српског устанка“)
– Митолошки зборник 35-1, 35-2 („Живојин Андрејић – мултидисциплинарност данас“)
– Митолошки зборник 36 („Ослободилачки покрети народа Балкана у XIX веку“)
– Митолошки зборник 37 („Два века од смрти српског Вожда Ђорђа Петровића Карађорђа“)
– Митолошки зборник 38 („Академик Петар Влаховић“)
– Митолошки зборник 39 („Хиљаду година Краљевине Србије: Војислављевићи – Немањићи – Обреновићи – Карађорђевићи“)
– Митолошки зборник 40 („Тимок у историји и миту“)
– Митолошки зборник 41 („Сто година од присаједињења Војводине Србији“)
– Митолошки зборник 42 („Академик Драгутин Анастасијевић“)
– Митолошки зборник 43 („Доба Карађорђа и Саве Текелије“)
– Митолошки зборник 44 („25. година Центра за митолошке студије и у сусрет 26. година од рођења Карађорђа“, Рача 2021.
Референце:
С. Ковачић Гужбић, Ј. Пајкић, Живојин Андрејић – ретроспектива поводом двадесет година рада, Рача 1987.
Д. Пилковић, М. Кандић, С. Ковачић Гужвић, Ликовни уметници Крагујевца 1968-1988, Крагујевац 1988, стр. 43, 49, 100, 102.
*** Les bracelets des Tribals. U: 12eme festival international du film scientifique (Michel Alloul), Vill de Palaiseau, Du 19 au 26 novembre 1997, Paris 1997, str. 149.
Проф. др Р. Петровић, др М. Станојевић, Живојин Андрејић – Слика и слово, Београд – Рача 2002.
М. Игњатовић, М. Трнавац, Лексикон писаца просветних радника (II), Београд 2003, стр. 17-18.
П. Илић, Биобиблиографија Живојина Андрејића, Историјски архив Шумадије, Крагујевац 2011.
П. Илић, Библиографија проф. Живојина Андрејића. У: Митолошки зборник 35-1, Рача 2015, стр. 14-68.
М. Стојановић, Библиографске координате стваралаштва Живојина Андрејића. У: Митолошки зборник 35-1, Рача 2015, стр. 69-72.
Д. Тубић, Сликарство Живојина Андрејића. У: Митолошки зборник 35-1, Рача 2015, стр. 119-130.
П. Јашовић, Ка поетици песме Живојина Андрејића. У: Митолошки зборник 35-1, Рача 2015, стр. 131-144.
М. Вукадиновић, В. Масловарић, Р. Бјелановић, Фигуре у тексту – градови у фокусу — Антологија српских песника рођених у периоду 1946-1996, књ. прва, Крагујевац 2019, /Андрејић Живојин, стр. 20-22/.
П. Илић, Библиографија професора Живојина Р. Андрејића. У: Митолошки зборник 43, Рача 2020, стр. 53-102.
Богавац. М, Андрејић Живојин. У: Лексикон писаца српске књижевности А-Б, Матица Српска. Нови Сад 2020, стр. 79-80.

Дакле свака књига му је засебна тема по делима се виде да не јури признање у популарност.
Делује као уметник који ради за своју душу руковођен личним инпресијама и питањима
Није сувопаран и досадан као већина историчара и има једну другу димензију , уметничку тако да свака књига има неко посебно пуитање утисак и тему која отвара многа питања и он сам нуди нека решења али ни једног тренутка се не изјашава да је то једина могућа опција...
 
Poslednja izmena:
Persida Kolofon Gemischt:
Zameraju mu za asocijaciju sa Deretićem i sličnima, pa i iz tih razloga nije preterano popularan tj. zaobilazi se uglavnom u okvirima naučne zajednice.
Kliknite za proširenje...
Никаву спону не видим у његовим писањима са Јованом И Деретићем. Ама баш никакву.
Нити видим на списку никакву асоцијацију са Јованом И Деретићем.

Рекло би се јако плодан човек и свестран у сваком смислу нигде код њега нисам видео ни трага да се упушта у неке Деретићеве тезе.
Можда Серби и Сирбали дакле (Трибали) Међутим једино где се упушта у претпоставку да у Моравији и Тимоку су се Словени могли помешати са неким остатком Трибала.

Persida Kolofon Gemischt:
Zameraju mu za asocijaciju sa Deretićem i sličnima, pa i iz tih razloga nije preterano popularan tj. zaobilazi se uglavnom u okvirima naučne zajednice.
Kliknite za proširenje...
Да ли имаш неке податке о асоцијацији са Деретићем?
Није популаран јер му књиге нису класичне историјске има доста књижевсности и необрађених тема које уопште нису ни популарне нити је неко писао о томе. Интересовање Србије и научне заједнице је Византологија , ДАИ , Диоклија и тд. Старост српског имена.
Погледај наше теме овде осим Кал Дого све су Звезда-Партизан.
 
Poslednja izmena:
Meni je zapao za oko, kad je objasnjavao ljubostinju, da milica nije ktitor.. Svako je ko procitao dve knjige, je morao da se zapita, zasto se nije sahranila u Ravanici... Jer to nalaze, razum.... On je prvi primetio, od istoricara, a ja sam primetio kad se ode tamo, postoji mesto gde je sahranjen stefan pasalic, I to na ktitorskom mestu... Meni je prosto neverovatno da je milica, gradila crkvu i dala ktitorsko mesto sinu vlatka pasalcica....a one, obe se sahranili u priprati....
 
NickFreak:
Да ли имаш неке податке о асоцијацији са Деретићем?
Kliknite za proširenje...

Njegov Centar za mitološke studije otvoren je potpuno jednako i za stručnjake i za laike; to znači da nema standarda i da se u tom smislu za naučnu zajednicu zbornik koji taj centar izdaje diskvalifikuje i da je preporuka da se izbegava sve što se tamo piše.

Centar je otvoren za pojedine sve deretićevce. Dragoljub Antić tu piše; pisao je i onaj sačuvaj-bože Milan Stevančević i još neki.

Ja kapiram šta je tu negde bila namera čoveka; da stvori jedan most između pseudoistoričara i istoričara, donekle, ali u praksi to ne funkciniše tako jer samo na taj način diskvalifikuje i taj naučni centar i njegova izdanja, jer se jednostavno uprlja time. Što se tiče stava naučnika, neki npr. vide taj naučni centar kao mala vratanca za Deretića kako da se prokrijumčari u naučnu sferu i zbog toga ga izbegavaju.

S jedne strane, za novoromantičare je dobra stvar jer ima tendenciju da ih profesionalizuje. Ali sa druge, prave se truli kompromisi sa tim ciljem, kako bi Centar lebdeo između dve strane, da se tako nazovem, a to generalno gledano ne može biti pozitivna stvar u suštini ni za koga.
 
Poslednja izmena:
Persida Kolofon Gemischt:
Njegov Centar za mitološke studije otvoren je potpuno jednako i za stručnjake i za laike; to znači da nema standarda i da se u tom smislu za naučnu zajednicu zbornik koji taj centar izdaje diskvalifikuje i da je preporuka da se izbegava sve što se tamo piše.

Centar je otvoren za pojedine sve deretićevce. Dragoljub Antić tu piše; pisao je i onaj sačuvaj-bože Milan Stevančević i još neki.

Ja kapiram šta je tu negde bila namera čoveka; da stvori jedan most između pseudoistoričara i istoričara, donekle, ali u praksi to ne funkciniše tako jer samo na taj način diskvalifikuje i taj naučni centar i njegova izdanja, jer se jednostavno uprlja time. Što se tiče stava naučnika, neki npr. vide taj naučni centar kao mala vratanca za Deretića kako da se prokrijumčari u naučnu sferu i zbog toga ga izbegavaju.

S jedne strane, za novoromantičare je dobra stvar jer ima tendenciju da ih profesionalizuje. Ali sa druge, prave se truli kompromisi sa tim ciljem, kako bi Centar lebdeo između dve strane, da se tako nazovem, a to generalno gledano ne može biti pozitivna stvar u suštini ni za koga.
Kliknite za proširenje...
Обзиром да је уредник волео бих видети неке радове од поменутих.
 
Persida Kolofon Gemischt:
https://www.academia.edu/5356126/Mitološki_zbornik_21_posvećen_Relji_Novakoviću_Rača_Beograd_2009

Antićeva rasprava od 225. str.
Kliknite za proširenje...
У реду посвећено Рељи Новаковићу. Сад ту баш не видим разлог за дисквалификацију никога кога је Реља Новаковић инспирисао а јесте и аутохтонисте и ајтанске или асировавилонске Суре до Сурдулице.
Не знам да ли је баш Деретић писао на ту тему уопште.

Било је о Панти Срећковићу
Али не о Милошу Милојевићу.
Дакле те зборнике доживљавам као радионицу.
Али његови радови не беже од концепта нити одбацују ДАИ нити сеобу Словена. Баш у једној је правио селекцију извора ко је дошао први Срби , Абодрити , Тимочани или Моравци.
Па је поставио мислим Тимочане да су били Да су Аборити дошли са Србима , Моравци и Бохеми нешто касније.
Сад убаци он нека своја расуђивања али не бежи у аутохтоност

Занимљиву теорију је направио о сеоби на север где имамо готово издуплирана сва племена са Балкана.
Рекао је да званична историја не региструје појаву Словена у том времену себе на север пре јужне.

Онда је претпоставио да после пораза Авара код Костолца више никад нису повратили репутацију непобедивих јер је битка још била на њиховој територији.
Они се окрећу Францима и насве од тада пњачкати Франке.
Сасвим извесно да се тежиште каганата преселило преко Дунава а до Франска су морати отии још на север јер се трагови Авара виде у Чехословачкој после пропасти Самове државе а утицај до саме границе Зале , Срби су били изван границе.
Он је претпоставио да су Словени са Аварима отишли на север отид две Мораве три са Морачом и ђноштво дуплираних топонима.

Сад ови закључци и ако су недоказани мени су прихватљиви.
 
NickFreak:
У реду посвећено Рељи Новаковићу. Сад ту баш не видим разлог за дисквалификацију никога кога је Реља Новаковић инспирисао а јесте и аутохтонисте и ајтанске или асировавилонске Суре до Сурдулице.
Не знам да ли је баш Деретић писао на ту тему уопште.

Било је о Панти Срећковићу
Али не о Милошу Милојевићу.
Дакле те зборнике доживљавам као радионицу.
Али његови радови не беже од концепта нити одбацују ДАИ нити сеобу Словена. Баш у једној је правио селекцију извора ко је дошао први Срби , Абодрити , Тимочани или Моравци.
Па је поставио мислим Тимочане да су били Да су Аборити дошли са Србима , Моравци и Бохеми нешто касније.
Сад убаци он нека своја расуђивања али не бежи у аутохтоност

Занимљиву теорију је направио о сеоби на север где имамо готово издуплирана сва племена са Балкана.
Рекао је да званична историја не региструје појаву Словена у том времену себе на север пре јужне.

Онда је претпоставио да после пораза Авара код Костолца више никад нису повратили репутацију непобедивих јер је битка још била на њиховој територији.
Они се окрећу Францима и насве од тада пњачкати Франке.
Сасвим извесно да се тежиште каганата преселило преко Дунава а до Франска су морати отии још на север јер се трагови Авара виде у Чехословачкој после пропасти Самове државе а утицај до саме границе Зале , Срби су били изван границе.
Он је претпоставио да су Словени са Аварима отишли на север отид две Мораве три са Морачом и ђноштво дуплираних топонима.

Сад ови закључци и ако су недоказани мени су прихватљиви.
Kliknite za proširenje...

Ja ti pričam o tome kakav imidž ima. Vidi se po tome ko piše.

Istina, trudi se da to bude znatno ozbiljnije i profesionalnije od Serbone. Ali, ono...često tu piše i onaj Jacanović iz Požarevca, takođe...
 
Е сад пошто Срби јесу били преко границе аварског утицаја.
Авари су нападали Франке природно је било очекивати да су били некад савезници.
Приметно да Дерван прилази Самовој држави не зног борбе са Аварима у томе не учествују већ када се Само окреће против Франака јер више не може рачунати на Аваре као савезнике.

Persida Kolofon Gemischt:
Ja ti pričam o tome kakav imidž ima. Vidi se po tome ko piše.

Istina, trudi se da to bude znatno ozbiljnije i profesionalnije od Serbone. Ali, ono...često tu piše i onaj Jacanović iz Požarevca, takođe...
Kliknite za proširenje...

Да сетио сам се има став да наши домаћи извори и родослови нису неупотрбљиви.
Наука их је одбацила у 19. веку као непоуздане. Он је рекао поводом тога да се не слаже са тим и да то ни једна земља на свету није своје изворе прогласила непоузданим а прихватила само стране изворе за своју историју.

Дакле и ја се слажем са тим.
 
Poslednja izmena:
NickFreak:
Да сетио сам се има став да наши домаћи извори и родослови нису неупотрбљиви.
Наука их је одбацила у 19. веку као непоуздане. Он је рекао поводом тога да се не слаже са тим и да то ни једна земља на свету није своје изворе прогласила непоузданим а прихватила само стране изворе за своју историју.

Дакле и ја се слажем са тим.
Kliknite za proširenje...

?

Nisam ništa napisao na temu domaćih pisanih izvora.
 
Persida je spomenula izvore, hajde da uzmemo jedan, Orbini, da su Lazar, Altomanovic, car Uroš, zajedno otisli u bitku protiv kralja vukasina na kosovu 1369.....prvo, kako to Orbini moze da zna, i to jedini? Kako moze da zna sta su se dogovorili vladari u dva /4/6/8oka... I u pobedi vukasina, jedini je nastradao Nikola, lazar uzeo rudnik. Car se vratio u fotelju. Najveci gubitnik vukasin.. Nije dobio nista.... E sad, da Andrejic sedne, i napise njegov tok događaja, iz jedne recenice orbinija, sta bi on tu mogao da pogresi, ako naprimer kaze, da su Lazar I car uros, na prevaru doveli Altomanovica, a da stvarnog sukoba nije ni bilo? Zasto bi Andrejicu svi skocili u lice.. Pa prvi Orbini ima dosta lazi u svojoj knjizi..... Dakle, svako od nas ovde, moze na osnovu jedne recenice orbinija, da napravi redosled događaja, koji se ne poklapa sa oficijelnom istorijom.. Slicno je i za ljubostinju.... Koliko Srba zna da je vladao građanski rat, od 1402 - 1412,..u Srbiji, I da je to razlog moguc sto se Milica sahranili u ljubostinji.... Hajde da kazemo da je tacno, sta bi se to promenilo bitno, da neko kaze nije mogla da se sahrani na mesto pored muza..... Naravno ako je tacno... A onde se ide sa dokazima... Grobna mesta, ktitor... Andrejic je usao u problematiku, za koju ja, laik, vidim da ima rezona.... E sad, to nije dovoljno. Ali je pocetak... Staviti ga u fijoku Deretica, zarad ljubostinje, je smesno

АнаиванГорд:
Ж. Андрејић има интересантне радове на тему Стефана Немање и његовог порекла.
Kliknite za proširenje...
Da procitao sam njegove zakljucke, I moram da se vratim, sa olovkom i da pravim granu na papiru.. Nadao sam se da je ovde neko to bolje razumeo od mene
 
Poslednja izmena:
NickFreak:
Знам он је то написао и користи их као и Панту Срећковића и све који су писали. У том смислу себе већ мало издваја из офоцикслне науке.
Kliknite za proširenje...

Ne znam zašto o tome pišeš; ja ništa nisam napisao o tome.

Bgdlive:
Svaka druga rect i post su vam izvori ili kvotacije, ili neko negiranje
Kliknite za proširenje...

Onda pretpostavljam da je neki nesporazum po sredi...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Mrkalj
KO KRIJE DRAZIN GROB? Diskusija o Drazinoj smrti, zlocini komunista su se desavali bez prestanka
2
Odgovora
31
Pregleda
564
Mrkalj
Mrkalj
Nina
Hitlerova najveća opsesija bio je Drugi svetski rat
Odgovora
8
Pregleda
310
Perperius
Perperius
Neno
"Pomaže Bog i 3 prsta: Telo srpskog novinara nađeno u Drini
Odgovora
7
Pregleda
143
Khal Drogo
K

Back
Top