adanoe pošto sam dosta pijam prilično sam siguran ad će ovd biti dosta lapsusa.
Muči me sve. Muče me ljudi oko sebe. Muči me koliko nema uvaavanja bližnjeg. Muči me koliko nema saosaećanja sa patjom drugoga, čak i ad nije bližnj, Muži me kada vidim da ljudi prolaze Knez mihajovom i curici sa psom ne dau ni pare niti "povećuju išta pažje" zato što misle da "to nije sistemsko rešenje". I onda lažu sami sebe dok malena Milivojevićka ima slučaj koji vrlo lako može bti rešen, kada bi neko samo posvetio minut svog vremena. Ali ne, ljudi lažu sami sebe. Zašto? Da bi zadovoljili soptveni ego. KAžu sebi da "ne mogu ništa da učine" i tako to koriste da bi spavali miro tokom noći.
Muka mi je.
Muka mi je ljudske neljubaznosti. Muka mi je nesaosećajnosti. Muka mi je nerazumevanja drugačijeg mišljena. Muka mi je što s eniko ne trudi da svhati drugoga, već mu je samo dovoljno da svhati sebe. Muka mi je što svako misli a ima sve odgovore, al iodgovori važe samo za njega, a ne i za drugoga.
Mu ka mi je.
Muka mi je što se ne osećem potpuno slobodan i voj, što ne mogu sa svetom da živim, em ako e salijem gomilu alkohola niz grlo. Muka mi je što je svet tako odvratan, što e realnost toliko crna, da mi je potrebno da koristim i neke psihoaktvne sau ptance kao što su rakije i vinjak d azaboavim makrar na minut sa čim živim. Sa čim se budimu jutro i sač im prolazim kroz dan i sačim ležem u krevegt.
Muka mi je
Muk mi je što vidim koliko ljudi ne poštuje trud i pažnju drugoga, već samo gura neku svoju prču. Muka mi je što je logik auvek neka komšiji umre samo krava, makar u mrla i moja.
muka mi je što s e osećam slobono samo akda se napijem kao svinja kao trenutno, Muka mi je što miim da sam dotakao dno, a ne znam kako dalje. Muk ami je što mi najbliži kažu da ne mogu da ovako vodim život, rahzmišljajući amo o depresiji i što je ovaj put, bez ičeg konstruktivnog ,samo put ka Lazi Lazaeviću. Muk a mi je što ne ividim nikakvog izlaza, nikakvog rešenja .; Muka mi je što vidim patnju drugoga i osećam kao patnju sbe i ne mogu ništa da učinim. Muk mi je što želim da pmgnem onome kome trea pomoć, a ne mogu, niti u nekim qulčevima ne znam n ia kako. Muka mi je kda vidim olika je netolaerancija na fourmu i u svetu.
Muka mi je kada odem na FOrum Rstarice, koji volim kao jedan od svojh unutašnih organa, gtovoo kao treći t4estis, kad avidim kakao se jedni prema drugima ophode. Muka mi je kada vidim koliko ljudske mrćžnje ima i koliko je to hrana za ljude ovde, mnogi koji i aqo netgetski vampiri pokušsavau da utole svoje porive. Muka mi je što ljud uživaju u grehu i hrane se njime.
Šta dalje? Šta je izlaz? Šta raditi kada stnete na terasu i gledate dvorište? vidite nevinu dečcu, koju će iskorumprati odvratni sistem i stvoriti od njih nove generacije sličnih ljudi kakvi su njihvoi pogani roditelju? Šta raditi kada ne vidite smsao i u čemu? Šta raditi kda gledate u ogledalo i zapitate se zaslužujete li živote koji mte i vazduh koji udišete? šta raditi kada vas boli duša jer vidite ooliko neki ne shvtju? ŠTa raditi kada vam pomre pola familije od nezgod u životu, uključujući i d korone, a dođete i vidite kako nek tu bolest ismva ili ako neko ismeva patnju kroz koju ste prošli? ŠTa raditi kada viditie koliko se neko sprda sa životima bližnjih? Kada vidite da neko pljuje, urniše i proziva na najbedstindnije nčine ljude koje ste gledali u oči dok im je život izlazio iz tela; dok ste ih držali u naručju dok u vapji z životom, strah od smrti i bol koji osećaju, želeći da ostanu živi i dalje, ali bez stvarivanja svojih želja dok ih stiže samo smrt? Šta reći o ljudima koji život ne potšuju? ŠTa reći o ljudima koji ne znaju šta je težak život i šta je patnja i koji ne cene šono što imaju,već komfor svog života? Šta reći o ljudima koji prekasno vole ishvaćaju šta imaju, odnoso razumeju tek kad to izgube, što nzalči da počnu da cene i kad bude prekasno?
Muka mije.
Šta reći kada ne znaš šta je odgovor i ima li ikakfog odgovora? Šta reći kada imaš vapaje za pomoć, jer želiš dobro i sebi i drugima, ali životne okolnosti ne dovode do toga a dobro dođe, već te stižu samo patnja i smr? Šta reći kada ti neko kaže da pronađeš veru u bogu i tako nađeš i odgvoore i nadu, a bog ti uzima najmilije na najtragičniji načn? Šta reći kada odeš psihijatru, a on ti preprouč nekakve preparate i kaže da se sa problemima života nauči da živi i da ne možeš uticati na ono što je uzvan tvojih kapaciteta? Šta reći kaa psihijatra gledaš sa nevericom, jer obavlja svoj posao za koji je plaćen i trađi odgovaraući F; aliu isto vreme govori da mentlno ozdravljenje dolazi kda se leči suština, ali on ne ume da izleči suštinu, jerbo uština je u amom svetu? Šta reći kada čovek ok okoga e neko ogrešio ne želi i ne ume da prašta?
Šta reći kad gledaš ljubav svog života kako ne razume šta se odgađa, kako suze teku i kako ne hvata zašto neko živi 90 godina, a ona ne prođe ni petnu, dok ne zna šta će biti s detetom koje se nalazi u utrobi tj. da li će preživeti? Šta reći kada vidiš osobe koje voli ka o deo svog tela kak oumiru redom dok te gledaju u oči? ŠTa reći kada vidiš na svom telu rane koje nikada neće zarasti, jerbo ne postoji lekea za neizlečive bolesti? Šta reći kada vidiš koliko ludi priželjkuje smrt drugome, koliko ljudi živi u neznanju i koliko ljudi znaje ne interesuje? Šta reći kada vidiš koliko ljudi jedva zaradi za 1 hleb, a neki ni toliko? Šta reći kada vidiš da čovek ne zna uoššte šta priča i onda umre u neznaju i - ili mržnii?
muka mi je.šta reći kda se dotakne dno i kak o se sa njega pomaći? Da li je moguće ostaviti flašu rakije, zašto to učiniti i kuda dalje? Šta reći kada vidiš da bez te flaše, vsve izgleda strašnije, crnje, bednije i što ne viidš rešenja, niit za sebe nit sve koje voliš i koji su ti dragi? Šta reći kada želiš da ceniš svoj život, a sve ti je manje razloga, jer nema razloga da poštuješ amog sebe? Šta reći kada vidiš koliko nerviraš ljude oko be, kada ne dopiru tvoje reči, kada te drugi ne sluša i ni ne trudi s eda razume, kolio god ti poušavao? Šta raditi kada sa druge strane vidiš smo malicioznost i nekoga ko tebi želi zlo, zato što te ne prezire, već mrzi? šta raditi kada ti kžeš šta miliš, a drugi te napadaju zbog tvog mišljenaj ,ili te optuže da lažeŠ? Kada svi vide amo botove i razloge da pljuju, da mrze, da vređaju, da ponižavaju, da budu siledžije, da preziru, da se iživljvaju na drugome? Da leče voje komplekse tako što jašu i terorišu nkog drugog? Da hrane svoj ego na tuđj patnji? Šta raditi kada oduzimanje sopstvenog života delujq kao racionalni potez, erbo bi uklananjem svog sopstva bio uklonjen i remetilački faktor u očima nekih koj initi razumenu niti e trude da uopšte razumeju? Šta raditi kada je čašica tvoj najblji i najbliži prijatej? Šta raditi kada ne razumeš u šta se svet pretvara i od kojeg ne možeš pobeći, jer niti imaš para da priuštiš seb nešto izvan elementarnih osnvoa pa da biraš gde ćeš sa svojim životom, niti postoje uuslovi za tako nešto' ŠTa raditi kada je tvoja retrospektiva jedna velik atragedij?
Šta raditi?
Muka mi je.
Salim se, glavu gore, nije problem u tebi
ali nije ni to lose.
