Dostojanstvo

[gost 170870]

Ljudi mogu biti dostojanstveni i u bolesti, kao i u siromaštvu ..
Na teže bolesti - recimo povrede - kada osobi hirurg kaže da će joj morati amputirati prst, a ona kaže - Ako se mora, mora - i cijelo vrijeme sa vama ljubazno razgovara o mogućim ishodima, ni jednom podižuči glas, kulturno otpozdravi (iako joj sigurno nije svejedno..)
Dok druga osoba koja je na poslu povrijedila koljeno, počinje agresivno da se ponaša, pričajući vam kako je verbalno izvređala fizioterapeuta, i kako će to svima učiniti, kako je neophodna društvu, a zdravstvo ne čini ništa ... i još mnogo toga ..

Dostojanstvo jeste vezano za kulturu, ali i za genetičke predispozicije i ogleda se u odnosu ljudi jednih prema drugima..
Kulturni odgovor na nekulturu ..
Ograđivanje od nepromišljenih osjećanja i postupaka ..

Da, mogu se ponašati dostojanstveno. Baš sam kod takvih ljudi , koji su zadržali taj dostojanstven pristup, a kojima je da se bzvz izrazim "oduzeto" pravo na dostojanstven život i uočila tu razliku i nesaglasje onoga što samo formom pokušavaju zadržati.
Ta gospođa će možda dostojanstveno podneti amputaciju prsta, ali dani, meseci, godine života (ajde recimo da je amputiran neki deo tela od koga zavisi sposobnost da se brine sebi) učiniti nešto od nje (od čoveka) nešto tužno što mogu samo nazvati "oduzetim dostojanstvom".
U pitanju su dakle svi uslovi koji se mogu nazvati "nehumanim uslovima" gde čovek živi život nedostojan čoveka.
Izvini Danijela na offu, ovo je potpuno nebitno u kontekstu tvoje teme.

Što se tiče podvučenog dela, a što je i Valkyriur napisala u citatu ispod, kulturni odgovor na nekulturu podrazumeva čisto trpljenje (kojem se svi naši instinkti za samoodržanjem odupiru, pa i neki zakoni u međuljudskim odnosima). Uopšte ne dovodim u pitanje ispravnost tvog stava, privatno mi se sviđa i načelno se slažem.
Da, verujem da genetika ima ulogu, samo mislim da je presudan uticaj sredine.

Ovo bih

Spojler

uzela kao slovo u kamenu i jednu od najboljih definicija; da živim u idealnom svetu.

Nažalost, ne živim.


Ne zalazeći trenutno u raspravu zašto su ljudi ovakvi ili onakvi; da li ih takvima ili onakvima čine genetika ili društvo i - ponajmanje - kredibilitet fenomena izlečenja dokazanih skotova; a u kontekstu gornje definicije; pitam se koliko je smislena.

Ako dostojanstvo predstavimo kao plemenitost (duše, uma, svejedno) koja se najbolje vidi u našem (h)otmenom postupanju spram drugih; u šta se ubrajaju postupci tih drugih?

Naravno, u nedostojanstvene (i, shodno predstavi, neplemenite).

Nažalost, malo nas je koji su ostali pošteđeni iskustva da ovu dolinu suza sasvim retko naseljavaju - plemeniti.

Verujem da određeni odrodi od Čoveka ne razumeju ništa osim svog sopstvenog jezika, što će reći (metaforički) sile i nepravde. Verujem da zaista ima ljudi kojima nikakva lepa reč, dobra namera ili psihoterapeutsko umovanje ne može pomoći. Oni vas neće razumeti, neće se pokajati i u sebi ne nose nikakv preduslov za izlečenje. Govoreći o tome kao o bolesti, u šta ne verujem apsolutno, ali to je druga priča i trenutno nevažna.

Pitanje: ako si dostojanstven i plemenit sa skotovima koji će svaku tvoju reč i akt da izvrnu po sopstvenom rezonovanju i nameri; da li si dostojanstven i plemenit, ili budala?

Naravno, Čovek uvek može naći neku utehu i u tome što je postupio hotmeno.

Jalovu, ali, hej - samosvest često nema nikakve veze sa opravdanošću i mozgom.

Samo sa - samosvešću.

Doživljaj sebe tera ljude na dostojanstvo u većini slučajeva; ostavljajući sasvim malo prostora za konkretne razloge (baš ko i humanizam, filantropija, i ostali podobni fenomeni); i uglavnom je skroz pogrešan.

Opet, dostojanstvo verovatno ne traži opravdanje i racionalnu svrsishodnost.

Stoga je najmudrije da ostanem uzdržana.

Samoljublje?

Ne lupetaj.Nisu to banane,a nije ni plemićka
titula da se može kupiti.
To je karakterno obeležje.
Kako da ga kupiš !?
Ono se stiče ličnim vrlinama !

Nemoj se uzrujavati, to je samo pitanje.
Možda nisam bila jasna, ne radi se o trgovini.

koja god mi slika padne na pamet pomislim kako je to sviranje k...
kao ono nemaš leba da jedeš najveći si bednik al si dostojanstven i ponosan
mada to je generalno stavr odnosa prema sebi i svom životu

lakše je nekad malo zažmuriti da bi se nešto dobilo
nego držati se enkih imaginarnih principa

I meni se tako nešto čini.