Kao što rekoh, došlo mi je večeras da pišem, a još uvek ne znam o čemu će biti ovaj tekst.
Počeo sam da pišem pa kuda me misli odvedu tu će i ovo pisanje ići.
Razmišljam više puta koliko je tačna ona Borina rečenica:
" O kako je lepo biti glup..."
Da li je stvarno tako.
Glupi ljudi se ne zamaraju razmišljanjem o moralu, empatiji, o tome da li će povrediti nekoga ili ne i tako dalje.
Možda ipak to nisu glupi ljudi. Oni jednostavno zadovoljavaju svoje potrebe ne misleći na druge.
Sada je takvo vreme da se ti ljudi mogu zvati i pametnim, a oni koji su njihova suprotnost glupim.
Eeeeee, Ajnštajne, ni sam ne znaš koliko si bio u pravu sa svojom teorijom relativiteta.
Smaram li vas? Ako smaram, napuštajte ovaj brod jer nastavljam da smaram.
Ponekad se pitam da li da se " opametim" i počnem da budem sebični gad koji samo na sebe misli, ali ma koliko puta odlučio da se na taj način promenim nešto mi ne dozvoljava da to stvarno i učinim, ma koliko nepravde zbog toga osetio na svojoj koži.
Okružen nerazumevanjem bližnjih i okoline borim se da sačuvam jezgro svoje ličnosti i da se ne prepustim nabijaloj reci NWO koja sa sobom nosi sve stare vrednosti do kojih je meni stalo.
Nekada pak imam utisak da ljudima u stvari i nije stalo da puno razmišljaju svojom glavom. Draže im je da neko razmišlja svojom glavom, a da oni njihovom samo klimaju ili je vrte u znak neodobravanja.
Strah od odgovornosti za svoje postupke ih na to primorava, a iz istog razloga pokušavaju da zaborave Boga i ponište njegova dela pa se trude svim sliama da ne kažu: " Postoji Bog" nego kažu: " Postoji NEŠTO" i onda ja ispadnem idiot koji kaže da Boga ima i da nije sramota to priznati.
Vera protiv racia u borbi baš i nije ravnopravna jer ma koliko da postoji dokaza Božijeg dela, racionalni ljudi će to poništiti jer se boje. Boga, sebe,drugih ljudi,svojih osećanja i ko zna čega još.
Ako još čitate ovo moje pisanije ima još nade za vas, šalim se. Ipak sam ja jedan matori ludak koji živi u iluzijama da je svet bolji nego što zaista jeste.
Šta mi bi da sve ovo skuckam ne znam ni sam.
Valjda mu ovo dođe kao neka vrsta ispovedi gde ja pravdam sebe pred vama, a u stvari se obraćam Bogu.
Teret na mojim plećima postaje sve teži, surovi materijalni svet mi je seo na vrh glave.
Ja nisam deo tog sveta i ne znam kako ću se pomiriti sa tim.
Novac mi treba, ali bih najviše voleo da ne postoji.
( Pronađite tekstove koje je pisao Aleksandar V.)
Sada mi je naišlo osećanje da sam totalni idiot ako ovaj tekst objavim jer ni sam nisam siguran da treba.
Nepovezan je i iskidan baš kao i moja duša ponekad.
Bože, spasi nas sveg za i daj mira dušama našim jer je mir ono za čime tragamo od rođenja do smrti.
Svima želim laku noć, miram san i milost Božiju.
Počeo sam da pišem pa kuda me misli odvedu tu će i ovo pisanje ići.
Razmišljam više puta koliko je tačna ona Borina rečenica:
" O kako je lepo biti glup..."
Da li je stvarno tako.
Glupi ljudi se ne zamaraju razmišljanjem o moralu, empatiji, o tome da li će povrediti nekoga ili ne i tako dalje.
Možda ipak to nisu glupi ljudi. Oni jednostavno zadovoljavaju svoje potrebe ne misleći na druge.
Sada je takvo vreme da se ti ljudi mogu zvati i pametnim, a oni koji su njihova suprotnost glupim.
Eeeeee, Ajnštajne, ni sam ne znaš koliko si bio u pravu sa svojom teorijom relativiteta.
Smaram li vas? Ako smaram, napuštajte ovaj brod jer nastavljam da smaram.
Ponekad se pitam da li da se " opametim" i počnem da budem sebični gad koji samo na sebe misli, ali ma koliko puta odlučio da se na taj način promenim nešto mi ne dozvoljava da to stvarno i učinim, ma koliko nepravde zbog toga osetio na svojoj koži.
Okružen nerazumevanjem bližnjih i okoline borim se da sačuvam jezgro svoje ličnosti i da se ne prepustim nabijaloj reci NWO koja sa sobom nosi sve stare vrednosti do kojih je meni stalo.
Nekada pak imam utisak da ljudima u stvari i nije stalo da puno razmišljaju svojom glavom. Draže im je da neko razmišlja svojom glavom, a da oni njihovom samo klimaju ili je vrte u znak neodobravanja.
Strah od odgovornosti za svoje postupke ih na to primorava, a iz istog razloga pokušavaju da zaborave Boga i ponište njegova dela pa se trude svim sliama da ne kažu: " Postoji Bog" nego kažu: " Postoji NEŠTO" i onda ja ispadnem idiot koji kaže da Boga ima i da nije sramota to priznati.
Vera protiv racia u borbi baš i nije ravnopravna jer ma koliko da postoji dokaza Božijeg dela, racionalni ljudi će to poništiti jer se boje. Boga, sebe,drugih ljudi,svojih osećanja i ko zna čega još.
Ako još čitate ovo moje pisanije ima još nade za vas, šalim se. Ipak sam ja jedan matori ludak koji živi u iluzijama da je svet bolji nego što zaista jeste.
Šta mi bi da sve ovo skuckam ne znam ni sam.
Valjda mu ovo dođe kao neka vrsta ispovedi gde ja pravdam sebe pred vama, a u stvari se obraćam Bogu.
Teret na mojim plećima postaje sve teži, surovi materijalni svet mi je seo na vrh glave.
Ja nisam deo tog sveta i ne znam kako ću se pomiriti sa tim.
Novac mi treba, ali bih najviše voleo da ne postoji.
( Pronađite tekstove koje je pisao Aleksandar V.)
Sada mi je naišlo osećanje da sam totalni idiot ako ovaj tekst objavim jer ni sam nisam siguran da treba.
Nepovezan je i iskidan baš kao i moja duša ponekad.
Bože, spasi nas sveg za i daj mira dušama našim jer je mir ono za čime tragamo od rođenja do smrti.
Svima želim laku noć, miram san i milost Božiju.
