Još nešto je vezano za ljubav Druge Srbije prema Dositeju i to je mržnja prema orientu, koju dele za nacionalistima Srbije. Nacionalisti su sigurno veča opasnost od liberala, ali su makar konsekventni i mrze Albance i Bošnjake kao vidljiv deo orientalnog nasleđa na ovim prostorima. Dositej je hteo totalni slom za orijentalnom prošlosču, pitanje je samo kako integrisati muslimanski živalj centralne Srbije, uz odbacivanje svega šta ima veze za osmanskim periodom. Na to izgleda Srđan Popović nazivao puteve koje Srbija može da ide put Evrope ili Azije i blata.[13] U vremenu kada istočnoaziske države imaju neviđen uspeh jedna jako neukusna konstacija, čak ako je samo mislio an muslimanski svet ili na Rusiju. Mržnja se najviše u pogledu na Turbofolk i sličnih fenomenta koji nisu izum Miloševićeve genijalnosti koja je razarala sve zemlje u jugoistočnoj evropi od Grčke do Slovenije, nego proizvod tržišta. Tu je Dositej isto ugodan kao čovek koji je hteo da raskine za orijentalnom prošlošču. Tako su mu fesovi smetali. Ali zašto, ono šta valja svakako treba zadržati i šta ne valja odbaciti. Ne vidim nikakvu prednost u nostiti šešira umesto fesova. Mit o navodnom ateizmu Dositeja je još jedan aspekat. A on sam veli da su sve vere dobre a ljudi su oni koji su loši. Kako bi Volter trebalo bi izmisliti boga, da ne postoji. [14]
Dositej nije bio Drugosrbijanac, nego je bio nacionalista. Njega bi trebali slaviti nacionalisti. I ako još kako se iz srpske istorije vidi put do Srebrenice, onda taj put ne počinje od Vuka ili Garašanina nego Dositeja Obradović. Ne zaboravimo da se masakar u Prijepolju, isterivanje Muslimana iz Srbije, opsada Beograda odigralo pre ili kad je bio ministar unutar srpske vlade. To znaći kome može biti uzor, nacionalistima ili Drugoj Srbiji. Rusofil i (veliko)srpski nacionalista je posto simbol Druge Srbije samo što je prosvetitelj, ko da sam nacionalizam nije proizvod prosvetiteljstva. Ovo se može teško objasniti, osim balkanskim absurdom. Ako ta borba srpskih nacionalista i modernista postoji onda je Dositej tradicionalista. I svako svrstavanje u moderniste nema nikakvo uporište. Što brže se Druga Srbija otarasi Dositeja što bolje je za nju, jer taj čovek je otac srpskog nacionalizma, protiv koga se oni od svih srca bore.
Branislav Opranović, BRANISLAVA OPRANOVIĆ: GUSLE I ĆIRILICA – MULTIKULTURALNI KOKTEL Pristup 29.06 2016.
Pogledati Simeon Piščević, memoari (Belgrad 1963). S. 197-198
Pogledati Vuk Karadžić, Srbi svi i svuda, Kovčević za istoriju, jezik i običaje Srba sva tri jezika (Wien 1849). Online unter: http://www.rastko.rs/filologija/vuk/vkaradzic-srbi.html Pristup 27.11 2015.
Pogledati Hans Adler,Wulf Köpke: A Companion to the Works of Johann Gottfried Herder, s. 231.
Branka Prpa, prvi srpski ustanak je pun kontroverzi, online unter: http://www.blic.rs/vesti/drustvo/prpa-prvi-srpski-ustanak-je-pun-kontroverzi/6mb9lxk Pristup 23.12 2015.
Pogledaj A ŠTA VI MISLITE: Da li su ovo najveći heroji u srpskoj istoriji?, onlin unter: http://www.telegraf.rs/vesti/142745...su-ovo-najveci-heroji-u-srpskoj-istoriji-foto Zugriff 07.01 2016.
Pogledati Latinka Perović, Serbien bis 1918, s. 104-106
Pogledati http://www.rastko.org.rs/knjizevnost/umetnicka/himne_c.html, Uvid: 29.06 2016.
Pogledati Srđa Popović, one gorke suze posle (Beograd2011), s. 154.
Pogledati Latinka Perović, duga istorija srpskog nacionalizma: http://www.6yka.com/novost/29779/latinka-perovic-duga-istorija-srpskog-nacionalizma Uvid 18.12 2015.
Pogledati Dubravka Stojanović, autobiografija uživo, Uvid: http://www.audioifotoarhiv.com/gosti sajta/DubravkaStojanovic2.html. Uvid 18.12 2015.
Pogledati Đokica Jovanović, Serbiens selbst auferlegte Isolierung: Thesen über den serbischen Nationalismus, in:Totalitarismus und Demokratie 4 (2007), 2, s. 348.
Pogledati Srđa Popović, one gorke suze posle (Beograd2011), s. 154.
Dositej Obradović, pismo harampliju (Leipzig 1783), U
vid http://www.e-novine.com/kultura/kultura-tema/63472-Pismo-Haralampiju.html Zugriff 21.12 2015
[1] Branislav Opranović, BRANISLAVA OPRANOVIĆ: GUSLE I ĆIRILICA – MULTIKULTURALNI KOKTEL Pristup 29.06 2016.
[2] Pogledati Simeon Piščević, memoari (Belgrad 1963). S. 197-198
[3] Pogledati Vuk Karadžić, Srbi svi i svuda, Kovčević za istoriju, jezik i običaje Srba sva tri jezika (Wien 1849). Online unter: http://www.rastko.rs/filologija/vuk/vkaradzic-srbi.html Pristup 27.11 2015.
[4] Pogledati Hans Adler,Wulf Köpke: A Companion to the Works of Johann Gottfried Herder, s. 231.
[5] Branka Prpa, prvi srpski ustanak je pun kontroverzi, online unter: http://www.blic.rs/vesti/drustvo/prpa-prvi-srpski-ustanak-je-pun-kontroverzi/6mb9lxk Pristup 23.12 2015.
[6] Pogledaj A ŠTA VI MISLITE: Da li su ovo najveći heroji u srpskoj istoriji?, onlin unter: http://www.telegraf.rs/vesti/142745...su-ovo-najveci-heroji-u-srpskoj-istoriji-foto Zugriff 07.01 2016.
[7] Pogledati Latinka Perović, Serbien bis 1918, s. 104-106
[8] Pogledati http://www.rastko.org.rs/knjizevnost/umetnicka/himne_c.html, Uvid: 29.06 2016.
[9] Pogledati Srđa Popović, one gorke suze posle (Beograd2011), s. 1
Dositej nije bio Drugosrbijanac, nego je bio nacionalista. Njega bi trebali slaviti nacionalisti. I ako još kako se iz srpske istorije vidi put do Srebrenice, onda taj put ne počinje od Vuka ili Garašanina nego Dositeja Obradović. Ne zaboravimo da se masakar u Prijepolju, isterivanje Muslimana iz Srbije, opsada Beograda odigralo pre ili kad je bio ministar unutar srpske vlade. To znaći kome može biti uzor, nacionalistima ili Drugoj Srbiji. Rusofil i (veliko)srpski nacionalista je posto simbol Druge Srbije samo što je prosvetitelj, ko da sam nacionalizam nije proizvod prosvetiteljstva. Ovo se može teško objasniti, osim balkanskim absurdom. Ako ta borba srpskih nacionalista i modernista postoji onda je Dositej tradicionalista. I svako svrstavanje u moderniste nema nikakvo uporište. Što brže se Druga Srbija otarasi Dositeja što bolje je za nju, jer taj čovek je otac srpskog nacionalizma, protiv koga se oni od svih srca bore.
Branislav Opranović, BRANISLAVA OPRANOVIĆ: GUSLE I ĆIRILICA – MULTIKULTURALNI KOKTEL Pristup 29.06 2016.
Pogledati Simeon Piščević, memoari (Belgrad 1963). S. 197-198
Pogledati Vuk Karadžić, Srbi svi i svuda, Kovčević za istoriju, jezik i običaje Srba sva tri jezika (Wien 1849). Online unter: http://www.rastko.rs/filologija/vuk/vkaradzic-srbi.html Pristup 27.11 2015.
Pogledati Hans Adler,Wulf Köpke: A Companion to the Works of Johann Gottfried Herder, s. 231.
Branka Prpa, prvi srpski ustanak je pun kontroverzi, online unter: http://www.blic.rs/vesti/drustvo/prpa-prvi-srpski-ustanak-je-pun-kontroverzi/6mb9lxk Pristup 23.12 2015.
Pogledaj A ŠTA VI MISLITE: Da li su ovo najveći heroji u srpskoj istoriji?, onlin unter: http://www.telegraf.rs/vesti/142745...su-ovo-najveci-heroji-u-srpskoj-istoriji-foto Zugriff 07.01 2016.
Pogledati Latinka Perović, Serbien bis 1918, s. 104-106
Pogledati http://www.rastko.org.rs/knjizevnost/umetnicka/himne_c.html, Uvid: 29.06 2016.
Pogledati Srđa Popović, one gorke suze posle (Beograd2011), s. 154.
Pogledati Latinka Perović, duga istorija srpskog nacionalizma: http://www.6yka.com/novost/29779/latinka-perovic-duga-istorija-srpskog-nacionalizma Uvid 18.12 2015.
Pogledati Dubravka Stojanović, autobiografija uživo, Uvid: http://www.audioifotoarhiv.com/gosti sajta/DubravkaStojanovic2.html. Uvid 18.12 2015.
Pogledati Đokica Jovanović, Serbiens selbst auferlegte Isolierung: Thesen über den serbischen Nationalismus, in:Totalitarismus und Demokratie 4 (2007), 2, s. 348.
Pogledati Srđa Popović, one gorke suze posle (Beograd2011), s. 154.
Dositej Obradović, pismo harampliju (Leipzig 1783), U
vid http://www.e-novine.com/kultura/kultura-tema/63472-Pismo-Haralampiju.html Zugriff 21.12 2015
[1] Branislav Opranović, BRANISLAVA OPRANOVIĆ: GUSLE I ĆIRILICA – MULTIKULTURALNI KOKTEL Pristup 29.06 2016.
[2] Pogledati Simeon Piščević, memoari (Belgrad 1963). S. 197-198
[3] Pogledati Vuk Karadžić, Srbi svi i svuda, Kovčević za istoriju, jezik i običaje Srba sva tri jezika (Wien 1849). Online unter: http://www.rastko.rs/filologija/vuk/vkaradzic-srbi.html Pristup 27.11 2015.
[4] Pogledati Hans Adler,Wulf Köpke: A Companion to the Works of Johann Gottfried Herder, s. 231.
[5] Branka Prpa, prvi srpski ustanak je pun kontroverzi, online unter: http://www.blic.rs/vesti/drustvo/prpa-prvi-srpski-ustanak-je-pun-kontroverzi/6mb9lxk Pristup 23.12 2015.
[6] Pogledaj A ŠTA VI MISLITE: Da li su ovo najveći heroji u srpskoj istoriji?, onlin unter: http://www.telegraf.rs/vesti/142745...su-ovo-najveci-heroji-u-srpskoj-istoriji-foto Zugriff 07.01 2016.
[7] Pogledati Latinka Perović, Serbien bis 1918, s. 104-106
[8] Pogledati http://www.rastko.org.rs/knjizevnost/umetnicka/himne_c.html, Uvid: 29.06 2016.
[9] Pogledati Srđa Popović, one gorke suze posle (Beograd2011), s. 1
