Dorćolski vampir i lečenje neplodnosti

[Nina]

Dorćol tridesetih godina prošlog veka bio je skoro pa sličan današnjem. Splet porodičnih kuća i tek poneke višespratnice, nosio je kao jedan od najstarijih beogradskih krajeva patinu starih vremena. Njegove krošnjama zasvođene ulice nudile su pravo mesto za zasnivanje i odgajanje porodice. Među bračnim parovima koji su gajili ovu želju bili su perspektivni opštinski činovnik i njegova nevesta. I mada su želeli i nadali se, dečiji smeh nikako nije zazvonio u dobrostojećoj kući u Solunskoj ulici. Prvo jedna, druga, pa treća zima prošle su, a zamotuljka ljubavi nije bilo.

A želja je rasla i rasla, do te mere da je ćata počeo da se jada komšiluku:

- Kada ću i ja postati otac? - pitao se mladi činovnik često. Želim da imam sina. Ćerku bar…

Kako piše novinar predratnog “Vremena”, lekari im nisu ulivali veliku nadu. Pred zabrinuti par izneli su surovu istinu da potomstvo možda nikada neće imati. Očaj tera ljude na čudne stvari, te je napadu nestrpljenja činovnik odlučio da posluša savet svog starijeg i iskusnijeg prijatelja - gde nauka zakaže, tu su vračare.

Tih godina, međutim, država je po ko zna koji put pokušala da stane na put vračarama koje su dolazile sa raznih strana u prestonicu i olakšavale džepove nesrećnika koji su tražili njihovu pomoć. Samo preko velike veze moglo se doći do njihovog ćumeza. Tako je muž tražio i tražio i našao staricu voljnu da pomogne, kako pišu novine “čak u Jajincima”.

 

[Nina]

Ne pitam za cenu

Na susret sa vračarom, činovnik je stigao u velikoj tajnosti. Kršeći ruke izneo je svoj problem, na šta je vračara prozborila:

- To će biti teško - zavrtela je glavom.

- Ne žalim da platim!

Na ove magične reči, žena izvuče zamotuljak nekakvog bilja, promrlja ga malo po stolu mrmljajući bajalicu i uputi ga da ih pije “na tašte” svakog dana. Ipak, pošto je želja bila da dobije sina, morao je da ispuni poseban zadatak - da tri noći provede sa ženom kao vampir. Zatim se primakla i na uho mu ispričala šta mu je činiti.

Po povratku kući, razgaljeni čovek prenese zadatak svojoj ženi. Isto veče počeli su da prikupljaju oruđe i oružje svih veličina i oblika: kamenice, šljunak, delove crepa, cigle. Dogovor je bio da sa napadom počnu sutradan.

 

[Nina]

Ko to noću divlja po Dorćolu?

Kada je naredne noći sat otkucao ponoć, nesrećni Dorćolac išunjao se iz kuće i započeo svoj teror. Trčao je ulicama zasipajući dvorišta i krovove šljunkom i ostalim “provijantom”. Kada je procenio da je naneo dovoljno štete, kada su uznemirene kere zalajale i počele da se pale sveće i svetla po kućama, brzo je šmugnuo u svoje dvorište i zanoćio snom pravednika.

Već sledećeg jutra Dorćolom se proneo glas o noćnom napadu. Dok su jedni sumnjičili razne neoprance i skitnice, starije žene su bez pardona donele zaključak:

- To je vampir!

- Kakav vampir - smejali su se odvažniji. To je neki šaljivdžija.

Ipak, iste večeri su dobro zamandalili prozore i vrata i sa nelagodom se zavukli pod jorgan. Kada je otkucala polovina noći, ponovo su zazvečali crepovi te je ovaj put bilo izvesno da je neka nečista sila u pitanju. I druge večeri, činovnik se vratio kući, ali mu je crv u podsvesti govorio da njegov trud baš i nije dovoljan.

 

[Nina]

Kako uhvatiti vampira - na srpski način

Čitavog dana razmišljao je kako da treće večeri osigura naslednika. Mislio je, i mislio i setio se - vampiri piju krv! Malo je reći da je supruga bila zgrožena, ovakva vrsta žrtve nije dolazila u obzir. Ipak, posle nekog ubeđivanja postigli su kompromis - umesto ljudske, žrtva će biti pernate prirode.

Tako je i treće večeri zloglasni vampir krenuo u pohod, ali nije očekivao da je klopka već spremljena. Uznemireni Dorćolci ostali su malo duže čekajući novi napad, sa vatrenom željom da se obračunaju sa šeretom s ovog ili onog sveta koji im je kratio san.

Pošto “vampiru” pamet nije bila jača strana, odlučio je da napad izvrši na komšijski kokošinjac. Probuđene kokice počele su da lepršaju i prave nesnosnu buku. Činovnik je zgrabio najbližu, spretno joj prekratio vrat, a kapi krvi poškropile su zemlju.

U trenutku kada se spremao da popije crvenu tečnost, osetio je jako bol u potiljku i sve se pretvorilo u tamu. Naime, čuvši buku, komšija je brzo istrčao iz kuće i zgrabio prvo drvo koje mu se našlo pri ruci. Uletevši u kokošinjac, snažno je zamahnuo i iz sve snage lupio nesrećnika po leđima.

Kada ga je okrenuo, sablaznio se. Video je svog komšiju i prijatelja.

Kada se nesrećnik osvestio, u suzama mu je ispričao čitavu storiju - kako ga je poslušao, otišao kod vračare od koje je dobio zloglasni zadatak. Komšija se i sam postideo, jer je savetovao ovo nepočinstvo i oprostio svom prijatelju napad i kokicu.

Šta je dalje bilo sa stanarima Solunske ulice, nije poznato. Vremenom je ova storija ustupila mesto nekoj novoj aferi, a lekari su par decenija kasnije pornašli daleko humanije načine za lečenje neplodnosti. Sujeverje, nažalost, i dalje nije izlečeno.
https://www.011info.com/bilo-jednom...i-kako-se-nekada-u-beogradu-lecila-neplodnost
(autor teksta:Nikolina Radovanovic-011 info)