- Poruka
- 72.800
Доминик Тим (нем. Dominic Thiem; рођен 3. септембра, 1993. године у Винер Нојштату) је тенисер из Аустрије, који је свој најбољи пласман у појединачној конкуренцији достигао 2. марта 2020. када је први пут заузео треће место на АТП листи.
У досадашњој каријери освојио је 17 АТП трофеја, укључујући и један из Мастерс 1000 серије у Индијан Велсу. Из четири финала на гренд слем турнирима има освојену једну титулу, на Отвореном првенству САД 2020. године.
Каријера
Тенис је почео да игра са 6 година. Идоли током одрастања су му били сународници Штефан Коубек и Јирген Мелцер. Омиљени ударац му је форхенд, а омиљена подлога шљака. Највише воли да наступа на турнирима у Бечу и Кицбилу.[1] Професионалну каријеру је започео 2011. године. Највећи успех на гренд слем турнирима му је титула на Отвореном првенству САД 2020. а има и финала Ролан Гароса 2018. и 2019. и Отвореног првенства Аустралије 2020. На турнирима АТП Мастерс 1000 серије запажен резултат забележио је 2015. у Мајамију где је стигао до четвртфинала.[4] Остаће упамћено и да је после преокрета успео да елиминише из даљег такмичења трећег тенисера света Стена Вавринку у другом колу Мастерса у Мадриду 2014.[5]
Играо је у финалима 28 АТП турнира у појединачној конкуренцији од којих је тријумфовао на седамнаест. Прво финале је изгубио, на турниру у Кицбилу 2014. Бољи од њега био је Давид Гофен у три сета а то је било једно од најмлађих АТП финала у последњих неколико сезона.
2015. Три АТП титуле
До првог трофеја стиже у мају 2015. на турниру у Ници. У финалу је савладао Аргентинца Мајера. На путу до титуле победио је Ернестса Гулбиса, бившег шампиона и Џона Изнера у полуфиналу.[7]
Два месеца касније тријумфује на турниру у Умагу, савладавши Португалца Соузу у финалу. Интересантно је да су му до финала чак два тенисера предала мечеве у току игре, а једино је са Монфисом у полуфиналу одиграо читав меч.[8]
Већ наредне недеље дошао је до титуле у швајцарском Гштаду. Противник у финалу је био Белгијанац Гофен коме се реванширао за пораз у Кицбилу годину дана раније. На тај начин Тим је постао тек четврти тенисер, рођен у деведесетим, а који је освојио бар три титуле на АТП такмичењима.
2016. Четири АТП титуле, полуфинале Ролан Гароса и пробој у топ 10 тенисера
И у 2016. је наставио са добрим резултатима. После трећег кола Отвореног првенства Аустралије успео је да освоји нови трофеј, на турниру у Буенос Ајресу. За противника је имао Николаса Алмагра којег је победио у три сета. То је први пут од 2002. и Николаса Масуа да титулу у Буенос Ајресу није освојио домаћи или шпански тенисер.[10] На овом турниру је забележио једну од најзначајнијих победа у каријери савладавши у полуфиналу Рафаела Надала. У трећем сету је чак спасио једну меч лопту.[11]
Крај фебруара је обележила нова титула, овог пута на турниру у Акапулку. У финалу је био бољи од Бернарда Томића после три сета игре. То је уједно први тријумф Аустријанца на неком турниру серије 500 и први на тврдој подлози.[12]
У финале турнира у Минхену ушао је као играч са највише победа у сезони (29) али губи од Немца Филипа Колшрајбера у три сета. То је његов први пораз после пет узастопних победа у АТП финалима.[13]
После ране елиминације на мастерсу у Мадриду где је заустављен већ у првом колу од Аргентинца Хуана Мартина дел Потра[14], у Риму је стигао до четвртфинала а бољи од њега је био Јапанац Кеј Нишикори.[15] Пре сусрета са Нишикоријем, Тим је у 3. колу направио изненађење победивши Роџера Федерера у два сета. То је била његова четврта победа над топ 10 играчима и прва против 17-струког гренд слем шампиона.[16]
Већ на наредном турниру, у Ници, поново подиже победнички пехар, и тако постаје десети играч у текућој сезони који је задржао титулу и други који је то урадио у седмогодишњој историји овог турнира (поред Николаса Алмагра 2011/12). У финалу је савладао 19-годишњег Александра Зверева после три сета игре, а у току меча је имао повремених проблема са повредом десног рамена. Ово је уједно била и његова 36. победа од почетка године колико је имао током целе 2015.[17]
На другом гренд слем турниру сезоне, Ролан Гаросу, остварио је најбољи успех у каријери пласиравши се у полуфинале где је убедљиво поражен у три сета од каснијег шампиона Новака Ђоковића.[18] На путу до полуфинала играо је против три Шпанца: Сервантеса - 1. коло, Гарсије-Лопеза - 2. коло и Гранољерса - 4. коло, са Александром Зверевим се састао у 3. колу а у четвртфиналу је победио 12. носиоца Давида Гофена. Захваљујући постигнутом резултату, Тим је напредовао на наредној АТП листи и постао 7. тенисер света.[
На турниру у Штутгарту, где је био постављен за трећег носиоца, у полуфиналу је савладао Швајцарца Роџера Федерера, други пут од почетка године. Меч је био веома динамичан. После изгубљеног првог сета 3:6, Тим је у другом сету водио са чак 5:0. Међутим, Федерер је успео да потпуно преокрене резултат и да чак дође до две меч лопте које није искористио. На крају, други сет је решен у тај-брејку у корист Аустријанца. Затим је наступила пауза због кише, а у трећем сету Тим долази до брејка у седмом гему и ствара предност од 4:3. Тада је поново прекинута игра због падавина, а по повратку на терен успешно је одсервирао још два пута и на тај начин пласирао се у своје прво финале на трави.[20] У финалу је играо против Филипа Колшрајбера, а и овај меч је имао прекиде због кише (при резултату 6:6, 3:2 за Немца). Сутрадан је настављена игра, Колшрајбер је добио први сет али изгубио наредна два резултатом 6:4. Првом титулом на трави, Доминик Тим је постао тек девети активни играч и двадесетдевети у историји опен ере који је успео да освоји три титуле на три различите подлоге у једној години. Такође, забележио је и рекордну 45. победу у сезони.
Гренд слем финала
Појединачно: 4 (1:3)
Финала завршног првенства сезоне
Појединачно: 2 (0:2)
Финала АТП мастерс 1000 серије
Појединачно: 3 (1:2)
У досадашњој каријери освојио је 17 АТП трофеја, укључујући и један из Мастерс 1000 серије у Индијан Велсу. Из четири финала на гренд слем турнирима има освојену једну титулу, на Отвореном првенству САД 2020. године.
Каријера
Тенис је почео да игра са 6 година. Идоли током одрастања су му били сународници Штефан Коубек и Јирген Мелцер. Омиљени ударац му је форхенд, а омиљена подлога шљака. Највише воли да наступа на турнирима у Бечу и Кицбилу.[1] Професионалну каријеру је започео 2011. године. Највећи успех на гренд слем турнирима му је титула на Отвореном првенству САД 2020. а има и финала Ролан Гароса 2018. и 2019. и Отвореног првенства Аустралије 2020. На турнирима АТП Мастерс 1000 серије запажен резултат забележио је 2015. у Мајамију где је стигао до четвртфинала.[4] Остаће упамћено и да је после преокрета успео да елиминише из даљег такмичења трећег тенисера света Стена Вавринку у другом колу Мастерса у Мадриду 2014.[5]
Играо је у финалима 28 АТП турнира у појединачној конкуренцији од којих је тријумфовао на седамнаест. Прво финале је изгубио, на турниру у Кицбилу 2014. Бољи од њега био је Давид Гофен у три сета а то је било једно од најмлађих АТП финала у последњих неколико сезона.
2015. Три АТП титуле
До првог трофеја стиже у мају 2015. на турниру у Ници. У финалу је савладао Аргентинца Мајера. На путу до титуле победио је Ернестса Гулбиса, бившег шампиона и Џона Изнера у полуфиналу.[7]
Два месеца касније тријумфује на турниру у Умагу, савладавши Португалца Соузу у финалу. Интересантно је да су му до финала чак два тенисера предала мечеве у току игре, а једино је са Монфисом у полуфиналу одиграо читав меч.[8]
Већ наредне недеље дошао је до титуле у швајцарском Гштаду. Противник у финалу је био Белгијанац Гофен коме се реванширао за пораз у Кицбилу годину дана раније. На тај начин Тим је постао тек четврти тенисер, рођен у деведесетим, а који је освојио бар три титуле на АТП такмичењима.
2016. Четири АТП титуле, полуфинале Ролан Гароса и пробој у топ 10 тенисера
И у 2016. је наставио са добрим резултатима. После трећег кола Отвореног првенства Аустралије успео је да освоји нови трофеј, на турниру у Буенос Ајресу. За противника је имао Николаса Алмагра којег је победио у три сета. То је први пут од 2002. и Николаса Масуа да титулу у Буенос Ајресу није освојио домаћи или шпански тенисер.[10] На овом турниру је забележио једну од најзначајнијих победа у каријери савладавши у полуфиналу Рафаела Надала. У трећем сету је чак спасио једну меч лопту.[11]
Крај фебруара је обележила нова титула, овог пута на турниру у Акапулку. У финалу је био бољи од Бернарда Томића после три сета игре. То је уједно први тријумф Аустријанца на неком турниру серије 500 и први на тврдој подлози.[12]
У финале турнира у Минхену ушао је као играч са највише победа у сезони (29) али губи од Немца Филипа Колшрајбера у три сета. То је његов први пораз после пет узастопних победа у АТП финалима.[13]
После ране елиминације на мастерсу у Мадриду где је заустављен већ у првом колу од Аргентинца Хуана Мартина дел Потра[14], у Риму је стигао до четвртфинала а бољи од њега је био Јапанац Кеј Нишикори.[15] Пре сусрета са Нишикоријем, Тим је у 3. колу направио изненађење победивши Роџера Федерера у два сета. То је била његова четврта победа над топ 10 играчима и прва против 17-струког гренд слем шампиона.[16]
Већ на наредном турниру, у Ници, поново подиже победнички пехар, и тако постаје десети играч у текућој сезони који је задржао титулу и други који је то урадио у седмогодишњој историји овог турнира (поред Николаса Алмагра 2011/12). У финалу је савладао 19-годишњег Александра Зверева после три сета игре, а у току меча је имао повремених проблема са повредом десног рамена. Ово је уједно била и његова 36. победа од почетка године колико је имао током целе 2015.[17]
На другом гренд слем турниру сезоне, Ролан Гаросу, остварио је најбољи успех у каријери пласиравши се у полуфинале где је убедљиво поражен у три сета од каснијег шампиона Новака Ђоковића.[18] На путу до полуфинала играо је против три Шпанца: Сервантеса - 1. коло, Гарсије-Лопеза - 2. коло и Гранољерса - 4. коло, са Александром Зверевим се састао у 3. колу а у четвртфиналу је победио 12. носиоца Давида Гофена. Захваљујући постигнутом резултату, Тим је напредовао на наредној АТП листи и постао 7. тенисер света.[
На турниру у Штутгарту, где је био постављен за трећег носиоца, у полуфиналу је савладао Швајцарца Роџера Федерера, други пут од почетка године. Меч је био веома динамичан. После изгубљеног првог сета 3:6, Тим је у другом сету водио са чак 5:0. Међутим, Федерер је успео да потпуно преокрене резултат и да чак дође до две меч лопте које није искористио. На крају, други сет је решен у тај-брејку у корист Аустријанца. Затим је наступила пауза због кише, а у трећем сету Тим долази до брејка у седмом гему и ствара предност од 4:3. Тада је поново прекинута игра због падавина, а по повратку на терен успешно је одсервирао још два пута и на тај начин пласирао се у своје прво финале на трави.[20] У финалу је играо против Филипа Колшрајбера, а и овај меч је имао прекиде због кише (при резултату 6:6, 3:2 за Немца). Сутрадан је настављена игра, Колшрајбер је добио први сет али изгубио наредна два резултатом 6:4. Првом титулом на трави, Доминик Тим је постао тек девети активни играч и двадесетдевети у историји опен ере који је успео да освоји три титуле на три различите подлоге у једној години. Такође, забележио је и рекордну 45. победу у сезони.
Гренд слем финала
Појединачно: 4 (1:3)
Финала завршног првенства сезоне
Појединачно: 2 (0:2)
Финала АТП мастерс 1000 серије
Појединачно: 3 (1:2)