.
.
Ti što imaš deo mene,
i što te predugo nosim u sebi
da te pitam:
jel' mudre reči pripadaju meni il' tebi?
Ne nudim ti više cigare
jer ih nisi ispušila do kraja.
I zato ti dajem na znanje;
lečim stare rane.
Popeo bih se na barikade
ali mogu pasti i razbit' glavu
pa ću ostati ovde;
dupe me zabole za slavu.
Da li me čeka pakao ili raj,
da li ću dobiti večnost ili kraj?
Mislim da možda nije zlo
što ne brinem nimalo za to.
.
.
.
Ti što imaš deo mene,
i što te predugo nosim u sebi
da te pitam:
jel' mudre reči pripadaju meni il' tebi?
Ne nudim ti više cigare
jer ih nisi ispušila do kraja.
I zato ti dajem na znanje;
lečim stare rane.
Popeo bih se na barikade
ali mogu pasti i razbit' glavu
pa ću ostati ovde;
dupe me zabole za slavu.
Da li me čeka pakao ili raj,
da li ću dobiti večnost ili kraj?
Mislim da možda nije zlo
što ne brinem nimalo za to.
.
.
