Dokumenti Edvarda Snoudena postaće „otvorena knjiga“

[Teksački Rendzer Voker]

Veliki broj tajnih dokumenata bivšeg službenika američke Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) Edvarda Snoudena postaće „otvorena knjiga“ za novinare i organizacije koji su voljni da rade sa novinarskom organizacijom koja drži arhivu.

Sajt „Intersept“, koji je pokrenuo novinar Glen Grinvlad, uputio je poziv novinarima, pa i onima iz stranih medija, da rade sa njima i u potpunosti istraže Snoudenovu arhivu.

Intersept je, takođe, danas objavio desetak dokumenata NSA, među kojima i one koje se odnose na metode ispitivanja zatvorenika u Gvantanamu.

Navodi se da je NSA imala „zvaničnika za vezu koji je bio odgovoran za održavanje svakodnevnog kontakta sa onima koji su ispitivali zatvorenike kako bi procenio i iskoristio njihove informacije“.

Grinvald je bio deo tima koji je prvi intervjuisao Snoudena 2013. godine, podsetio je AFP.

„Od početka smo imali stav da sarađujemo sa stranim i drugim američkim medijima, a ne da ceo materijal zadržimo za sebe“, kazao je Grinvald.

On je dodao da je Intersept podelio dokumenta sa dvadesetak medija i novinarskih timova iz više zemalja, kao i sa Vašington postom, Njujork tajmsom, ProPublikom i Gardijanom.

Kako je dogovoreno sa Snoudenom, novinari koji budu izveštavali o ovim dokumentima moraju da pristanu na određena pravila.

„Ima mnogo dokumenata koja su od javnog interesa i koja mogu i treba da budu objavljena. Postoje i dokumenta u arhivi za koja smatramo da ne treba da budu objavljena, jer bi mogla da nanesu veliku štetu nevinim ljudima“, objasnio je Grinvlad.

Grinvald je dodao da je Intersept već počeo da francuskom Mondu i drugima daje delove arhive.



Uzbuna za NSA I CIA

 

[bakonja]

Vec su oni poprilicno od toga provaljenog izmenili ...

 

[Teksački Rendzer Voker]

Vec su oni poprilicno od toga provaljenog izmenili ...

Jesu ali Snouden je ugasio

 

[Teksački Rendzer Voker]

Iz kancelarije Inspektorata odbrane CIA stiglo je saopštenje da su slučajno uništeni jedine kopije sveobuhatnog izveštaja Senata u kojem se nalaze podaci o mučenju. Sve se to deslio uprkos tome što su advokati Ministarstva pravde obavezali federalne sudije da kopije ovih dokumenata moraju biti sačuvane.


Ipak, brisanje dokumenata je rezultat nepažnje Inspektorata odbrane CIA, pišu mediji. Jedan od izvora tvrdi da su pripadnici Inspektorata odbrane izbrisali fajl u kojem se nalazio izveštaj, da bi potom slučajno uništili disk na kojem se nalazio dokument.

Tako je 6.700 stranica izveštaja u kojem su se nalazili tajni podaci o metodama ispitivanja koje je CIA koristila nestali. Naime, u dokumentima je opisivano kako je CIA koristila agresivne metode ispitvanja, kao što su polivanje vodom, držanje svedoka budnim, kao i neke druge metode, tokom ispitivanja na tajnim lokacijama u zatvorima u inostranstvu.



Sveobuhvatna verzija izveštaja je i dalje tajna, ali rezime od 500 stranica je pušten u javnost 2014. godine. Senatorka Dajana Fajnštejn poslala je pismo CIA i Ministarstvu pravde u kojem navodi da je Inspektorat odbrane ove agencije ili zagubio ili slučajno uništio kopiju izveštaja.

Daglas Koks sa njujorkškog Univerziteta, koji se specijalizovao za praćenje očuvanja federalnih izveštaja kaže da je prosto nemoguće da se ovo dogodilo s obzirom na to da je Inspektorat odbrane taj koji bi trebalo da štiti odgovornost unutar agencije. „Ovako nešto vas navodi da se zapitate šta se to tamo dešava“, rekao je Koks.

Još jedna kopija ovog izveštaja nalazi se na nekom drugom mestu u CIA, ali se čeka da se završi pravna bitka koja se vodi oko njega nešto više od godinu dana.



Prošle nedelje federalni apelacioni sud je blokirao napore da se otkrije cela verzija kontroverznog izveštaja uz obrazloženje da dokument nije bio predmet Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja jer je dokument zvanično kontrolisao Kongres.

Dokumenti Kongresa su, prema zakonu SAD, izuzeti od Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja.

Frajnštajn poziva Inspektorat odbrane CIA da nabavi novu kopiju izveštaja. „Vaša brza reakcija umanjiće zabrinutost da je u pitanju bilo nešto više od slučajnosti“, napisala je ona Džonu Brenanu, direktoru CIA.

Ona je dodala da bi Inspektorat odbrane trebalo da ima kompletan izveštaj s obzirom na to da ovaj organ vrši nadzor nad kompletnim CIA.

Jasno da bi CIA najradije da zaboravi priču o mučenju. Ali je zapanjujuće da i oni koji bi trebalo da brinu o bezbednosti takvih dokumenata, nisu uspeli to da urade“, rekla je Kori Krider direktorka međunarodne organizacije za ljudska prava.

Prema pisanju Hila, portparol CIA je saopštio da će sačekati kraj parnice kako bi odlučili o svojim narednim koracima.