DOK BUDNA SEDIM I MASTAM...

Evo sad sedim i mislim o tebi...
uspeo si da mi udjes u snove.
Al tako iznenada,
bez nade za novo sutra,
za nasa zajednicka jutra...
Tuzne su ove sanje u noci
kad zivis u nadi i samoci...
dok gledas zvezde
i cekas...
nadas se da ce on doci.
Tesko je kad sanjam nevidljive oci
dok budna sedim i mastam...
u hladnoj, besanoj noci.
Osmeh mi ponekad lice ozari
a tuga ode na tren...
Kao da se san ostvari!
Znam, ovo je glupo,
pricam ti skrivene snove.
Ova noc je donela nemir i cudna osecanja...
Nemoj me slusati veceri ove...
Sve ce to jednog dana
odneti vetar na njive Srema,
rasuti radost sto zablista...
a znam, znaces i ti tada
da je moja dusa cista.
Zivot je jedna opasna kucka,
trazim opravdanje za nade i snove...
O, zar bas moram da te sanjam,
zar sada, bas noci ove?
Tiho, kroz prozor, tvoj lik se javlja,
pronalazi put do duse ciste.
Znam, ovo se ne zaboravlja...
jer, mi smo blizanci...
mi smo duse iste...
Slobodno svrati u moj svet,
u njemu ima mesta za tebe...
Ako i ne bude nista,
bolje ces upoznati sebe...