- Poruka
- 390.279
Legenda o Dogerlandu i danas živi uz istraživanja naucnika i arheologa.
Dogerland je nekada vrveo od života, a danas je potopljen u Severnom moru. Bio je most između današnje Velike Britanije,
Nemačke i Holandije sve dok nije potonuo zbog rasta nivoa mora pred kraj ledenog doba pre oko 11.000 godina.
Priča o iščezloj zemlji počinje sa otapanjem leda. Pre osamnaest hiljada godina nivo mora oko severne Evrope bio je za oko 122 metra niži nego danas. Britanija nije bila ostrvo već nenastanjeni severozapadni rog Evrope, a između nje i ostatka kontinenta prostirala se zamrznuta tundra. Kako je klima postajala sve toplija i led počeo da iščezava, jeleni, divlja goveda i divlje svinje počeli su da se šire ka severu i zapadu. A za njima su krenuli i lovci. Sišavši sa visija koje su danas kontinentalna Evropa, odjednom su se našli u prostranoj niziji.
Upravo tu niziju arheolozi su nazvali Dogerland, po peščanom sprudu u Severnom moru koji pravi probleme brodovima, a koji se zove Doger Benk. Ranije se smatralo da je Dogerland bio samo nenastanjeni kopneni most između današnje kontinentalne Evrope i Britanije, samo mesto na putu za neke druge krajeve. Ali danas se veruje da je bio naseljen ljudima iz mezolita i to, verovatno, u velikom broju, sve dok ih nekoliko hiljada godina kasnije nije oteralo more koje je počelo neumoljivo da raste. Period klimatskih promena i raseljavanja trajao je sve do kraja mezolita, kada je Evropa konačno izgubila pozamašan deo svoje kopnene mase i poprimila manje-više današnji oblik.
Zahvaljujući timu pejzažnih arheologa sa Univerziteta u Birmingemu, koji predvodi Vins Gafni, mi danas imamo dobru predstavu o tome kako je ova iščezla zemlja izgledala. Na osnovu podataka seizmičkih ispitivanja prikupljenih uglavnom od naftnih kompanija koje traže naftu na dnu Severnog mora, Gafni i njegove kolege su digitalno rekonstruisali blizu 46.620 kvadratnih kilometara potopljene zemlje, što je područje veće od Holandije.
Leto i jesen su sigurno bili doba izobilja na obali, jer su divlje životinje dolazile da pasu po ritovima, pa su ih ljudi lako lovili. Ulov ribe je bio bogat, a lešnika i jestivih bobica bilo je u izobilju. Kad bi sezona prošla, grupe su se verovatno selile u više predele, krećući se dolinama duž pritoka reke Severn. Pošto su imali samo usmenu kulturu, iskustvo starih ljudi u poznavanju prirode bilo je od vitalnog značaja. Oni su, recimo, po ponašanju ptica selica tačno znali kada je došlo vreme da se krene ka obali ili kada treba poći u više predele. Od takvih odluka zavisio je njihov opstanak.
Nalazišta sa mnogo većom količinom predmeta ukazuju nam na to da su se ljudi iz mezolita, kao kasnije severnoamerički lovci-sakupljači, okupljali jednom godišnje povodom nekog društvenog događaja - verovatno početkom jeseni, kad foke izlaze na obalu, a lososi kreću na mrešćenje. U zapadnoj Britaniji ovi skupovi su se održavali na vrhovima litica sa kojih se pružao pogled dole na kolonije foka. Bila je to prilika da mladi muškarci i žene iz lokalnih grupa nađu sebi partnera, kao i da grupe razmene informacije o rečnim sistemima izvan njihovih teritorija. Takva saznanja su bila od vitalnog značaja jer je more sve više rasparčavalo njihovu zemlju.
Tempo porasta nivoa mora iznosio je maksimalno od jednog do dva metra u sto godina, ali zbog različite topografije zemljišta plavljenje nije bilo svuda jednako. U nizijskim krajevima kao što je savremena Istočna Anglija, porast vodostaja od dva metra pomerio bi obalu kilometrima u unutrašnjost, dok bi u brdovitim predelima to bilo znatno manje. U niziji kao što je bio Dogerland, dizanje nivoa mora pretvorilo je jezera u ušća.
Na kraju je neminovno došlo i vreme kada usled naraslog mora više nije bilo moguće opstati u Dogerlandu. Pre oko 8.200 godina, posle hiljadu godina postepenog dizanja mora, masivno izlivanje otopljene vode iz ogromnog ledničkog jezera Agasiz u Severnoj Americi izazvalo je nagli porast nivoa mora za više od 60 cm. Usporivši cirkulaciju tople vode u severnom Atlantiku, ovaj nagli priliv ledene vode izazvao je i nagli pad temperature. Tako su obale Dogerlanda, ako ih je uopšte više i bilo u to doba, počeli da šibaju ledeni vetrovi. I kao da to nije bilo dovoljno, negde u isto vreme došlo je i do velikog odrona obale u Norveškoj, poznatog kao odron Storega. To je izazvalo cunami koji je poplavio obale severne Evrope.
Da li je cunami Storega zadao onaj završni udarac ili je Dogerland u to vreme već bio nestao pod morem? U to naučnici još uvek nisu sigurni. Ali znaju da je podizanje nivoa mora posle toga postalo sporije. Tada su, pre oko 6.000 godina, na gusto pošumljene obale Britanskih ostrva prispeli novi doseljenici sa juga. Stigli su u čamcima, sa svojim ovcama, govedima i žitaricama. Današnje potomke ovih ranih neolitskih zemljoradnika, opremljenih daleko naprednijom tehnologijom od svojih mezolitskih prethodnika, ponovo čeka budućnost u kojoj će morati da se bore sa narastajućim morem.
