Dodole

[vujadin]

Додоле су као и сва друга народна предања. Истинита али их модеран човек не може разумети јер се не уклапа у његово свакодневно политичко размишљање. Коме још нису познати звуци труба што су срушили тврђаву Јерихон, или глас оперске диве који разбија чаше? Или експлозија ракете која раствара облаке и лед у њима? То су Додоле са својим звуковима радиле и још увек могу урадити. Значи чисто физичко, а не многобожачко својство. Чудан је пут из комунизма и не зна се куд води.

 

[Padre]

Ono sto mene zanima i oko cega bih hteo da se ovde nastavi diskusija jeste sledece:

1) Ko su ,,novi svestenici'' koje Vuk pominje, a koji su se svojski potrudili da se zatre obicaj dodola u Sremu, Backoj i Banatu?

Moguce je da misli na protestante. U Vukovo vreme se po teritoriji danasnje Vojvodine naglo sirio protestantizam. Pored Madajra Reformata i Slovaka Evangelika, medju Srbima su se sirili Nazareni. Siguran sam da ni Katolici nisu blagonakono gledali na ovu neznabozacku praksu, te da Vuk na njih misli kada kaze "novi svestenici".

 

[menjam.se]

У Војводини у то време није било фанатиота ни руских свештеника, само српског кадра подређеног карловачком митрополиту.

Вук не мисли ту ни на шта посебно, једноставно каже да нове генерације свештеника гледају то да искорене и то је све. Реч је о добу просветитељства, а на паганштину се у Војводини увек гледало са подозрењем, нарочито на ону која је долазила са југа. Став о којем је говорено на претходној страни у расправи око израза "пијан ко додола" је генерално тачан. Војвођани на северу и Динарци на западу никад нису били претерано толерантни према таквим активностима које се на енглеском називају мамбо-џамбо.

Тема је одлична а поређење са Додоном веома интересантно. Можда се покаже чак и као револуционарно.

 

[plageton]

Citat o novim sveštenicima je iz Vukovog Rečnika iz 1815. godine. Tada nazarena nije moglo biti. Možda je zaista najpre mislio na sveštenike nove generacije, možda malo obrazovanije od prethodne.

 

[Lesandar]

Nego da se vratimo na Dodolu, odnosno na grčku Perperounu. Dodolska haljinica je tamo bila pravljena ne od lišća već od celih grana ZOVE ili moguće i od grana drveta BIBERA, te se stoga smatra da je cela pojava nazvana po biberu, ili papru, Perperuna. (ne daju se Grci tako lako Perunu pod noge) (primetite sličnost sa etrurskom Puplunom) Inače je običaj potpuno isti, invokacija kiše pod pokroviteljstvom Zevsa Aphesius-a ili kišonosca. Zabeležen od strane Pauzanija u Opisu Grčke.
Kod Cincara se ovaj običaj zove Pirpirunja, a kod Šiptara Perperona.
Inače i u Grčkoj je poznat sinonim Ntountoule (doudoule) kao i u albanskom Dudule.

 

[VoSlavu]

onda je ovo neki pan balkanski obred ?

 

[Lesandar]

onda je ovo neki pan balkanski obred ?

S obzirom na činjenicu da je kiša bila željena na jugu, da, pretpostavljam da je obred krenuo sa južnog Balkana, da li je grčki ili predgrčki to je osnovno pitanje. Tu se rešava kontinuitet imena ako se Dodona pravilno poveže sa dodolama. Onda predgrčki može da znači i protoslovenski u ovom slučaju. Što kaže Budimir : Pelastoslavica.

 

[Kole11]

Porfirogenit u delu O Temama, opisuje kako su neki gradovi promenili svoje nazive. Ti novi nazivi uglavnom imaju da tako kazem, slovenski prizvuk, u skladu sa novom realnoscu toga doba.

Grad Dodona je prema Porfitogenitu promenio ime u Vondica, sto mene asocira na pojam vode, vodica.

Stefan Vizantijski je mnogo ranije, u 6.veku, za isti grad Dodona zapisao sledece:

καὶ τοῦτον ἐπικαλεῖσθαι. ἕτεροι δὲ γράφουσι Βωδωναῖε

Ja ga zovem tako. Ostali ga nazivaju Vodonaie.


Danas se taj grad zove Vonica, dakle bez D.