mari47;bt280104:
I mene si vratila u neka vremena...Lončar i ja ruku pod ruku sve sećajući se...
Moje poštovanje, draga Tam
...pa dobro Mari - hajmo ruku pod ruku , u divnu mladost ; veliku , veličanstvenu kao detinjstvo....
...u mom zaseoku , Dodolke su dolazile pred Lazarevu Subotu , pa ih narod još prepoznaje kao Lazarice....dal zbog proleća , koje je bujalo u svemu , a naročito u maldim telima ; dal zbog sunca , koje je napokon u tim danima savladalo zimsku kraljicu i njenu namrštenost , koja reže obraze - tek Dodolke su bile , bar meni , mitska nestrvarna , veličanstveno uzvišena bića - vile...ili se to samo moloj mladosti i njenom nabujalom životu samo tako činilo ....tek , sa njima je nastajala prekretnica , vidljiva - u prirodi , u ljudima , u svemu....meni su bar , donosile radost praznika i praznično izobilje , letnji nemar i blago raznovrsnosti u svemu , pa i u letnjim životnim danima ....
....danas , kad razmišljam o tim trenucima , delu ju mi nestvarno , kao san ; izmišljotina koja nesme da se priča - jer za ovaj svet , to znak lutanja , odsutnosti ; znak nekakve slabosti , nedaj bože ludila ....tek nepoželjne su takve misli , a o pripovedanju i da ne govorim...
...a opet , meni ovakvom jogunastom , jeretično jurodivom , koji u svemu vidi priliku da rove kao kakav bik , loš megdandžija ; ovakva pripovedanja i njihova sećanja su nekako lekovita , isceliteljno okrepljujuća - podstreh na život !
