"Pre mnogo godina, kad je još moja mudra baka bila među nama, jednom je meni i mami rekla veliku stvar.
Nas dve smo pred Uskrs kačile nove zavese, koje su u to vreme bile vrlo moderne: sa asimetričnim naborima, kićankama i drugim adiđarima… Nikako nismo uspevale da ih okačimo i one su nam stalno padale na glavu. A mi smo se nervirale, svađale, smejale i ponovo bacale na posao.
-Do skora bih skakala od sreće da sam dobila takve zavese, – rekla je baka – a sad više ni trunke želje… Napuštaju me želje, devojke moje… Sve. I prema stvarima i prema ljudima…
Radite sve što možete, dok za tim imate želju. Trošite novac i na gluposti – ne štedite! Jer gluposti donose radost, za razliku od štednje. Za šta da štedite? Za sahranu? Još nikog nisu ostavili nesahranjenog. Radujte se dok u vama ima radosti. Volite dok želite. Dođe vreme kad više ne želite ni tuđu toplinu. I ništa više ne želite…
Verovatno nam priroda to namerno radi, da bismo mirnije otišli, ne vezujući se ni za stvari, ni za ljude. Evo i ja sam spremna da odem… A kad bih mogla da se vratim u vaše godine, živela bih dan za danom i radovala se svakoj želji.
Bake odavno više nema. A ja živim baš tako: živim u sadašnjem trenutku i radujem se svakoj želji…"
Preuzeto sa stranice "Femina"
- Čitav život je niz sadašnjih trenutaka. Ne može im se umaći i da se hoće. Jer, nisu svi prijatni. Ima i mučnih koji donesu nesreću, patnju, bolest, rastanke, katastrofe... Ali, važno je uvek sačuvati unutrašnju integralnost i umnu sabranost da bi dospeli do mudrosti koja se krije u svakoj promeni ili dogadjaju.
Baka nije očajavala zbog gubitka fizičke snage i životnog elena. Pronašla je mir u tome. Shvatila je da je to priprema za poslednji moment u kojem duša napušta zemaljsku sferu i prelazi u duhovnu, bestelesnu iz koje je došla i kojoj se vraća.
Ovde smo s razlogom. Imamo zadatak koji moramo ispuniti pre nego što se vratimo, a koji se otkriva i kroz radost i kroz tugu. Zato nije dovoljno samo uživanje i zabava, već i dublje poniranje u vlastitu psihu kada se prolazi kroz neprilike. Na to i Biblija opominje: "U danima sreće budi radostan, a u danima nevolje razmišljaj."
Dok neki trenuci donose mir i zadovoljstvo, neki su prepuni iskušenja. Upravo su oni važni. Najbolje razotkrivaju životnu misiju, ali i udaljavaju od nje. Sve zavisi od naše reakcije i opredeljenja. Kada se sledi unutrašnje svetlo ljubavi i savesti pronikne se kroz pojavni besmisao teških momenta, dopre do dubljeg smisla i izvuče pouka. Jasnije se vidi put kojim treba ići i šta terba činiti da se ispuni ono zašto se i rodilo. Ako se to svetlo zapostavi, i zanese spoljašnjim bleskom, skrene se s puta.
Nas dve smo pred Uskrs kačile nove zavese, koje su u to vreme bile vrlo moderne: sa asimetričnim naborima, kićankama i drugim adiđarima… Nikako nismo uspevale da ih okačimo i one su nam stalno padale na glavu. A mi smo se nervirale, svađale, smejale i ponovo bacale na posao.
-Do skora bih skakala od sreće da sam dobila takve zavese, – rekla je baka – a sad više ni trunke želje… Napuštaju me želje, devojke moje… Sve. I prema stvarima i prema ljudima…
Radite sve što možete, dok za tim imate želju. Trošite novac i na gluposti – ne štedite! Jer gluposti donose radost, za razliku od štednje. Za šta da štedite? Za sahranu? Još nikog nisu ostavili nesahranjenog. Radujte se dok u vama ima radosti. Volite dok želite. Dođe vreme kad više ne želite ni tuđu toplinu. I ništa više ne želite…
Verovatno nam priroda to namerno radi, da bismo mirnije otišli, ne vezujući se ni za stvari, ni za ljude. Evo i ja sam spremna da odem… A kad bih mogla da se vratim u vaše godine, živela bih dan za danom i radovala se svakoj želji.
Bake odavno više nema. A ja živim baš tako: živim u sadašnjem trenutku i radujem se svakoj želji…"
Preuzeto sa stranice "Femina"
- Čitav život je niz sadašnjih trenutaka. Ne može im se umaći i da se hoće. Jer, nisu svi prijatni. Ima i mučnih koji donesu nesreću, patnju, bolest, rastanke, katastrofe... Ali, važno je uvek sačuvati unutrašnju integralnost i umnu sabranost da bi dospeli do mudrosti koja se krije u svakoj promeni ili dogadjaju.
Baka nije očajavala zbog gubitka fizičke snage i životnog elena. Pronašla je mir u tome. Shvatila je da je to priprema za poslednji moment u kojem duša napušta zemaljsku sferu i prelazi u duhovnu, bestelesnu iz koje je došla i kojoj se vraća.
Ovde smo s razlogom. Imamo zadatak koji moramo ispuniti pre nego što se vratimo, a koji se otkriva i kroz radost i kroz tugu. Zato nije dovoljno samo uživanje i zabava, već i dublje poniranje u vlastitu psihu kada se prolazi kroz neprilike. Na to i Biblija opominje: "U danima sreće budi radostan, a u danima nevolje razmišljaj."
Dok neki trenuci donose mir i zadovoljstvo, neki su prepuni iskušenja. Upravo su oni važni. Najbolje razotkrivaju životnu misiju, ali i udaljavaju od nje. Sve zavisi od naše reakcije i opredeljenja. Kada se sledi unutrašnje svetlo ljubavi i savesti pronikne se kroz pojavni besmisao teških momenta, dopre do dubljeg smisla i izvuče pouka. Jasnije se vidi put kojim treba ići i šta terba činiti da se ispuni ono zašto se i rodilo. Ako se to svetlo zapostavi, i zanese spoljašnjim bleskom, skrene se s puta.
divno i motivaciono!
